JESEN KADA JE U AMERICI ZAVLADALA PANIKA: Snajperisti ubijali ljude na ulicama, teror 2 čoveka uveo strah u kosti MILIONIMA LJUDI! Jurilo ih hiljade policajaca

U jesen 2002. godine područje oko Vašingtona, D.C., potresao je niz nasumičnih ubistava koja su paralizovala svakodnevni život miliona Amerikanaca. Džon Alen Muhamed, bivši vojnik i razvedeni otac, zajedno sa svojim mladim saučesnikom Liom Bojd Malvom, postali su poznati kao "DC Snajperi".

Pozadina i metode ubistava

Džon Alen Muhamed, rođen 1960. godine kao Džon Alen Vilijams, bio je američki vojnik koji je služio u Prvom zalivskom ratu. Nakon razvoda od supruge, koju je optužio za prevaru, razvio je opsesiju osvetom i planirao detaljnu šemu kako bi je prisilio na predaju dece.

Njegov partner, 17-godišnji Li Bojd Malvo iz Jamajke, kog je Muhamed video kao "sina", bio je pod njegovim uticajem i obučen za ubistva. Njihova kampanja započela je ranije te godine, sa ubistvima u Vašingtonu, Arizoni, Luizijani i Alabami, ali je kulminirala u području glavnog grada.

Metode koje su koristili bile su precizne i jezive. Dvojica su vozila plavi Ševrolet Kapris iz 1990. godine, u čijem su gepeku izbušili rupu blizu registarske oznake kako bi pucali iz zaklona. Koristili su ukradenu Bušmaster XM-15 pušku kalibra .223, opremljenu optičkim nišanom i bipodom, koja je omogućavala precizne hitce na udaljenosti do 300 metara.

Napadi su bili nasumični: žrtve su birane među običnim ljudima na parkingu, benzinskim pumpama, prodavnicama i golf terenima. Većina ubistava izvršena je jednim metkom u glavu ili torzo, a nakon svakog, automobil bi nestajao u saobraćaju.

U nekim slučajevima, poput ranijih napada, Malvo je pucao iz blizine, ali tokom glavne kampanje u oktobru, Muhamed je vozio, a Malvo ciljao iz gepeka. Ostavili su tarot karte i poruke na mestima zločina, tražeći 10 miliona dolara i preteći deci, što je pojačalo psihološki teror.

Tok napada i rastući strah

Prvi snajperski napad dogodio se 2. oktobra 2002. godine, kada je Džejms Martin, 55-godišnjak, ubijen na parkingu u Merilendu. Sledećeg dana, 3. oktobra, usledilo je pet ubistava u samo nekoliko sati: četiri u okrugu Montgomery i jedno u samom Vašingtonu.

Žrtve su bile raznovrsne – od 34-godišnje žene na benzinskoj pumpi do 72-godišnjeg vlasnika prodavnice. Napadi su se nastavili narednih dana: 7. oktobra ranjen je 13-godišnji Iran Braun dok je išao u školu, što je posebno šokiralo javnost. Do 22. oktobra, kada je ubijen 35-godišnji vozač autobusa Konrad Džonson, ukupno je stradalo desetoro ljudi.

Ovi napadi nisu bili samo ubistva; bili su osmišljeni da izazovu maksimalni strah. Muhamed je želeo da stvori osećaj da niko nije bezbedan, a njegov motiv bio je širi: osim lične osvete, verovao je u rasni rat i planirao da koristi novac za terorističke ciljeve. Njihova mobilnost – putovali su auto-putevima i menjali lokacije – omogućila im je da izbegnu hapšenje, ali je i pojačala osećaj nezaštićenosti.

Potraga: Masovna operacija i propusti u sistemu

Potraga za "Beltway Snajperima" bila je jedna od najvećih u istoriji SAD-a, uključujući više od 1000 policajaca, agenata FBI-ja, ATF-a i Tajne službe. Koordinacija je vršena iz centra u okrugu Montgomery, uz helikoptere, saobraćajne blokade i profile osumnjičenih.

Početno, policija je tražila beli kombi, na osnovu netačnog svedočenja, što je dovelo do lažnih uzbuna i napetosti među vozačima. Šef policije Čarls Muz javno je komunicirao sa ubicama preko medija, odgovarajući na njihove poruke ostavljene na mestima zločina.

Ključni proboj došao je 17. oktobra, kada je otisak Malvovog prsta sa jednog zločina u Alabami povezan sa napadom u Merilendu. To je usmerilo istragu ka Muhamedu, bivšem vojniku sa kriminalnom prošlošću. Uhvaćeni su slučajno 24. oktobra na benzinskoj pumpi blizu Majersvila u Merilendu, nakon što ih je primetio mehaničar zbog sumnjivog ponašanja.

U automobilu su pronađeni puška, municija i dokazi koji su ih povezali sa svim zločinima. Potraga je bila intenzivna, ali kritikovana zbog kašnjenja u deljenju informacija i prevelikog fokusa na pogrešne tragove, što je produžilo teror.

Panika koja je obuzela Ameriku

Napadi su izazvali talas panike koji se brzo proširio van Vašingtona, utičući na celo SAD. U metropolitanskom području, koje broji preko 5 miliona stanovnika, život se zaustavio. Škole su zatvorene, spoljne aktivnosti otkazane, a roditelji su čekali decu pred školama sa strahom.

Ljudi su izbegavali benzinske pumpe, hodajući dok su punili rezervoar kako bi bili manja meta, ili su tražili zaštićena mesta poput vojnih baza. Turističke atrakcije i vladini objekti pojačali su bezbednost.

Medijska histerija pojačala je strah: CNN i Fox News prenosili su uživo izveštaje, sa mapama područja i stručnjacima koji su spekulisali o terorističkoj grupi. Pretnja deci, poput one od 7. oktobra, dovela je do zatvaranja škola na dan, a u nekim okruzima promenjeni su rasporedi prevoza.

Panika se proširila nacionalno – u drugim državama ljudi su izbegavali javna mesta, a prodaja automobila bez prozora porasla je. Ovaj teror, samo godinu dana nakon 11. septembra, podsetio je Amerikance na ranjivost pred nevidljivim neprijateljem, menjajući navike i pojačavajući rasprave o oružju i bezbednosti.

Muhamed je osuđen na smrt 2003. godine i pogubljen 2009., dok je Malvo, kao maloletnik, osuđen na doživotnu kaznu bez mogućnosti uslovnog otpusta, iako su neke presude kasnije ublažene.

Njihovi zločini doveli su do tužbi protiv proizvođača pušaka, rezultirajući sporazumom od 2,5 miliona dolara za žrtve. DC Snajper napadi ostaju simbol kako individualni fanatizam može paralizovati društvo, podsećajući na krhkost svakodnevnog života.

Kurir.rs/Index.hr