PRVI IZBORI U SIRIJI POSLE SVRGAVANJA BAŠARA AL ASADA! Šta će biti sa pravima žena i slobodama verskih i etničkih manjina? (FOTO/VIDEO)
Sirijau nedelju održava parlamentarne izbore po prvi put otkako je s vlasti svrgnut dugogodišnji lider Bašar al-Asad, koji je izgubio vlast tokom ofanzive pobunjenika i džihadista u decembru.
Tokom 50 godina vladavine porodice Asad, u zemlji su se redovno održavali izbori na kojima su svi građani mogli da glasaju, ali je u praksi vladajuća stranka Baas uvek dominirala parlamentom, a glasanje je bilo široko okarakterisano kao farsa.
Prema oceni analitičara, jedini deo izbornog procesa koji je imao elemente stvarne konkurencije bio je unutrašnji proces unutar Baas partije, kada su se članovi nadmetali za mesta na listi pre samog dana izbora, piše AP.
Izbori nisu u potpunosti demokratski
Nedeljni izbori, međutim, neće biti potpuno demokratski. Većinu mesta u Narodnoj skupštini izabraće izborni kolegijumi u okruzima, dok će jednu trećinu poslanika direktno imenovati privremeni predsednik Ahmad al-Šara.
Iako se ne radi o neposrednom glasanju građana, rezultati izbora će biti pokazatelj koliko su i da li su privremene vlasti ozbiljne u pogledu inkluzivnosti, naročito kada je reč o ženama i manjinama.
Kako funkcioniše izborni sistem?
Narodna skupština ima 210 mesta, od kojih će se dve trećine (140) birati, dok će jedna trećina (70) biti imenovana.
Izborne kolegijume čini oko 7.000 članova u 60 okruga, odabranih iz lokalnih zajednica. Međutim, zbog tenzija između centralne vlasti i lokalnih struktura, izbori u provinciji Suvejda i oblastima pod kontrolom kurdskih snaga na severoistoku Sirije se neće održati, pa će ta mesta ostati prazna.
U praksi će glasati oko 6.000 članova kolegijuma u 50 okruga, za približno 120 poslaničkih mesta.
Najveći okrug je onaj koji obuhvata Alepo, gde 700 članova kolegijuma bira 14 poslanika, dok u Damasku500 članova bira 10.
Svi kandidati potiču iz redova samih kolegijuma, a pošto su sve političke partije raspuštene posle Asadovog svrgavanja, kandidati se na ovim izborima takmiče kao nezavisni.
Zašto nema opštih izbora?
Privremene vlasti tvrde da je nemoguće organizovati opšte glasanje jer su tokom skoro 14 godina građanskog rata milioni Sirijaca raseljeni unutar zemlje i van nje, a mnogi su izgubili lična dokumenta.
Ovaj parlament će imati mandat od 30 meseci, u kojem bi vlada trebalo da pripremi uslove za opšte izbore u narednom ciklusu.
Iako se izostanak neposrednog glasanja smatra nedemokratskim, pojedini analitičari ocenjuju da su razlozi vlasti razumljivi.
- Ne znamo ni koliko Sirijaca danas živi u Siriji - rekao je Benjamin Fev, istraživač u firmi Karam Shaar Advisory, ukazujući na raseljavanje i poteškoće u sastavljanju biračkih spiskova.
Sumnje u transparentnost
Stručnjaci, međutim, upozoravaju na netransparentnost izbora.
- Ne postoje jasni kriterijumi po kojima su birani članovi kolegijuma - rekao je Haid Haid, istraživač u Arab Reform Initiative i Chatham House. Dodao je da su mnogi kandidati izbrisani s početnih lista bez obrazloženja, što povećava rizik od manipulacija.
Pitanja inkluzivnosti: žene i manjine
U parlamentu nema zagarantovanih kvota za žene ni za verske i etničke manjine. Žene čine 20% članova izborne baze, ali to ne garantuje sličan udeo među izabranima.
Prema podacima državne agencije SANA, žene čine 14% od 1.578 kandidata na konačnim listama. U pojedinim okruzima udeo žena doseže 30-40%, dok u nekim nema nijedne kandidatkinje.
Izostavljanje provincije Suvejda (sa većinskim Druzima) i severoistočnih kurdskih oblasti izazvalo je sumnje u pogledu predstavljenosti manjinskih zajednica koje nisu deo sunitske arapske većine.
Situacija je posebno osetljiva nakon nedavnih sektaških sukoba, u kojima su ubijene stotine civila iz alavitske i druzke zajednice, od kojih su mnogi stradali od ruku boraca povezanih s vladinim snagama, ali i pokolja i napada na hrišćane u Siriji.
Mogućnosti za uravnoteženu zastupljenost
Fev je istakao da su izborni okruzi osmišljeni tako da zadrže većinsku strukturu manjinskih zajednica, što sprečava njihovo "razvodnjavanje" u sunitskoj većini.
- Da je vlada htela da umanji uticaj manjina, mogla je spojiti te okruge sa većinski sunitskim oblastima što nije učinila - rekao je.
Zvaničnici su istakli da će predsednik Šara moći da koristi svoje pravo imenovanja trećine poslanika kako bi osigurao veću uključenost žena i manjina. Međutim, izostanak predstavnika iz Suvejde i Kurda i dalje predstavlja ozbiljan problem, ali se postavlja pitanje i uključenosti Alavita i hrišćana.
- Čak i ako predsednik imenuje ljude iz tih oblasti, sukob između lokalnih vlasti i Damaska oko učešća u političkom procesu ostaće ključni izazov - zaključio je Haid.
· Reaguj