EVROPSKA NEBESKA TVRĐAVA: Zid dronova koji prkosi ruskoj vazdušnoj invaziji?

Samit Evropske političke zajednice u Kopenhagenu okupio je preko četrdeset država Evrope. Pored učtivih poruka o potrebi i spremnosti za proširenjem EU najviše pažnje privukao je tkz. "Dron zid" (Drone wall) prema Rusiji i pretnjama koje od nje mogu doći.

Pored zaštite koncept se vodi ekonomičnosti dejstva. Pre nego što uđemo u samu srž šta bi konceptualno predstavljao "Dron zid" uradićemo pregled odbrane EU.

Više niko nema iluzija da se ruski rat protiv Ukrajine razvukao. Očigledno je da se ruska osvajanja u poslednjih 1000 dana mogu za pet minuta proći automobilom i to laganom vožnjom. Zaglavljenost Rusije u Ukrajini ne znači i eliminisanje rizika od hibridnih pretnji.

Kako bi ocenili sposobnost za ovako ambiciozan projekat čija je osnovna namena prepreka – zid pogledaćemo evropsku odbrambenu potrošnju koja u 2025.godini iznosi zbirnih 2,1% BDP na nivou EU. 2024.godine države članice su potrošile 349 milijardi evra na odbranu.

Investicije u odbranu tokom 2024. dostigle su preko 100 milijardi evra odnosno porast od 42% u odnosu na 2023.godinu. 80% utrošenih sredstava odnosi se na vojne nabavke. Da li je to dovoljno da bi se ispunila funkcija odvraćanja Rusije?

Eksperti veruju da do 2030.godine odbrana i odvraćanje nisu ugroženi, ali da bi tako bilo i u budućnosti potrebno je preduzeti opsežne akcije. Amerikanci su izgurali standard od 5% BDP koje će izdvajati države članice NATO-a sa rokom do 2035.godine za implementaciju.

Postoji 8 multinacionalnih borbenih grupa razmeštenih na istočnom krilu. U pitanje se ne dovodi konvencionalni sukob jer su brojevi i sposobnosti ipak na strani NATO-a.

Takav sukob sa Rusijom bi se drastično razlikovao u odnosu na situaciju u Ukrajini. Kao indikator treba uzeti podatak da ni posle 3,5 godine Rusija nije postigla vazdušnu superiornost nad Ukrajinom, a u međuvremenu je ostala oštećena za preko 25% strateške
avijacije u operaciji "Paukova mreža".

Rat sa NATO koncentrisao bi se na dinamičke i snažne udare po ruskim ključnim ciljevima. Sa učinkom ukrajinskih dronova, čemu svedočimo poslednjih nedelja, veliki je znak pitanja kako bi se Rusija nosila u susretu sa uvežbanom i savremenom avijacijom NATO članica.

Ako je sve tako dolazimo do ključnog pitanja kako je moguće da imamo više od 67 incidenata koje su izazvali ruski dronovi u devet evropskih država?

Reč je o asimetričnoj pretnji. Ova pretnja je ujedno hibridna jer predstavlja aktivnost ispod tačke konflikta. Ometaju se aerodromi i redovno funkcionisanje građana. Dronovi su umesto eksplozivom natovareni dodatnim gorivom sa zadatkom izvođenja diverzija.

Posle ciklusa aktiviranja člana četiri od strane NATO članica situacija je ne promenjena. Problem je taktičke prirode jer dronovi i bespilotne letilice mogu leteti visoko, mogu leteti nisko, mogu biti na električni pogon, ali i na fosilna goriva, mogu biti veliki, mogu biti mali, mogu napraviti uzbunu, a mogu i uništiti kritičnu infrastrukturu, mogu uznemiriti meštane sela, a mogu i blokirati rad civilnih aerodroma.

Sa druge strane verovatno se radi o unapred programiranim putanjama tako da elektrosnko ometanje nije uvek delotvorna opcija. Dronovi su izazvali poslednji u nizu haosa na Minhenskom aerodromu.

Reč je o veoma opasnoj praksi kojom Rusija ugrožava bezbednost civilnog vazduhoplovstva. Na osnovu svega rodila se ideja o uspostavljanju zida protiv dronova. Ovakva ideja deluje futuristički dok je u suštini svojim konceptom poznata vojnim profesionalcima. Ključna stvar je u ranoj detekciji ovih nepozvanih gostiju.

Kako se došlo do ovog koncepta?

Zbog odsustva političke volje i bezbednosne procene da se na ruske provokacije odgovori istom merom. Ukoliko bi do toga došlo Rusija bi se suočila sa najezdom nenaoružanih dronova koje bi odapinjali "entuzijasti" baš u ono vreme kada Ukrajina odapinje bespilotne letilice natovarene eksplozivom.

Zvuči kao vrlo smela zamisao. Ali to se neće dogoditi jer evropske države nisu provokatori i svoje kapacitete stavljaju na faktor odvraćanja.

Dakle, trošiće se novci za odbranu od ruskih provokacija. Ovim akcijama dobijamo novu realnost na terenu. Šta će biti ukoliko te provokacije počnu da se izvode duboko unutar evropske teritorije od strane diverzantskih grupa i ruskih agenata?

Slaba će korist biti od zida protiv dronova na istočnom krilu. Ono što je definitivno kod ovakvih napada ne postoji čuvena Klauzeviceva "tačka koncentracije" i "gravitacioni centar" bojnog polja.

Malo o konceptu. Do sada je poznato da će ovaj zid protiv dronova funkiconisati kao barijera kroz mreže radarskih stanica – iskustvo iz Ukrajine kaže da je dovoljan uređaj poput mobilnog telefona koji će registrovati vibracije i akustiku, odnosno niski let bespilotnih letilica.

U svakom slučaju evropska rešenja će biti sastavljena od mreže stacionarnih i mobilnih radarskih stanica koje bi trebalo da pokriju dugačku granicu prema Rusiji za sada na istočnom krilu, a u budućnosti i na južnom krilu.

Sledeći segment predstavljaju sistemi za neutralizaciju koji treba da budu ekonomični. Za sada je situacija takva da raketa od milion dolara uništava dron od desetak hiljada eura. Razni proizvođači kandiduju laserska oružja, anti-dron puške i sisteme, ukoliko se koriste neki složeniji sistemi dobićemo "mrtve zone" bez radio i drugih signala tkz. 2A-AD režim, a to nije idealno rešenje.

Slučaj iz Minhena pokazuje da su dronovi dizajnirani da zaobiđu postojeće protiv mere, odnosno da su korišćeni dronovi vojne proizvodnje. Celokupan sistem mora biti slojevit kako po dubini teritorije tako i po vertikali i horizontali. Pričamo o mrežnom višeslojnom dizajnu.

Atraktivnost pretnje i zvučnost protiv dronskog zida nikako ne treba da prebace fokus sa primarnih potreba što su konvencionalni smrtonosni kapaciteti koji su potrebni Evropi, dakle municija i vojne platforme. Kako bi se uspostavio protiv dronski zid potrebno je od godinu i po do pet godina.

Zapadne vlade blanko odobravaju milijarde za potrebe istraživanja i razvoja savremenih vojnih sistema. Problem nije u tehnološkom rešenju već će se pokazati u proizvodnji. Većina tih sistema koristi strateške sirovine čiji je najveći dobavljač ruski saveznik Kina. Već sada je jasno da će i Amerika imati velikih muka da bi ostvarila ciljeve Trampovog Velikog Lepog Zakona (Big Beautifull Bill) koji predviđa milionsku proizvodnju dronova i bespilotnih letilica za potrebe Pentagona.

Evropljani se oslanjaju na politički okvir "Spremnost 2030" (Readiness 2030) čija je uloga da se ojača otpornost vojne industrije i vojnih sposobnosti država članica. Prema ovom okviru na raspolaganju je 800 milijardi evra za dodatnu potrošnju u sektoru odbrane kako bi se
obezbedila brza i dugoročna proizvodnja.

Iz dokumenta se vidi da se predviđa pravljenje strateških rezervi ključnih sirovina. Cilj je da se postigne tehnološka autonomija u pogledu lanaca snabdevanja. Savremeni borbeni sistemi su zavisni primera radi od neodijuma, dispozijuma, litijuma i drugih strateških sirovina i retkih zemnih elemenata.

Govorimo o naprednim tehnologijama za senzore, sisteme detekcije, preseretanje, navođenje i autonomnim sistemima energije – elektrifikacija borbenih sistema, ali i kapacitete za produženu autonomiju rada dronova i bespilotnih letilica izviđača koji treba da patroliraju ili napadaju.

Ključni faktor koji odlučuje o uspehu evropskog "zida dronova" svodi se na strateške sirovine. Svi savremeni borbeni sistemi zavisni su od velike količine energije i strateških sirovina koje određuju tehnološku prednost. Međutim, s obzirom na to da Evropa toliko zavisi od krhkih međunarodnih lanaca snabdevanja koje u osnovi kontroliše Kina, suočavamo se s receptom za velike probleme poput prekida u snabdevanju, zastoja u projektima ili potpunog nedostatka materijala koji bi mogli ugroziti čitav poduhvat. Ukoliko ovo pitanje ne bude adekvatno rešeno imaćemo situaciju da će ruske dronove juriti posade naoružane bokericama punjenim sitnom sačmom.

Ovde geologija susreće geopolitiku. Nemačka je sa otvaranjem rudnika obezbedila vodeću ulogu u ovom industrijskom poduhvatu. Ključni bezbednosni izazov nije u odbrambenom koridoru ka Rusiji već u potpunoj promeni unutrašnje i spoljne bezbednosti. Incidenti sa dronovima se mogu smatrati diverzijama, a diverzanti mogu biti oni koji su iza odbrambene linije pozicionirani, infiltrirani ili zavrbovani.

Ovaj projekat biće test političke i bezbednosne koordinacije. Srećna okolnost je da su svi zainteresovani ujedno NATO članice te će doći do adekvatnog preklapanja kapaciteta. Sam koncept u velikoj meri oslanjaće se na veštačku inteligenciju uz pomoć koje će se razlikovati pretnje od drugih objekata. Doćiće do preklapanja legitmnih i civlnih naleta dronova u okviru štićene zone. Ključna će biti pravovremena detekcija i ocena te pretnje. Zaštita će se odvijati ne samo u graničnim područjima već u urbanim sredinama gde dolazi do preklapanja sa legtimnim aktivnostima.

Zbog toga je značaj u veštačkoj inteligenciji koja će za kratko vreme obrađivati podatke iz različitih izvora sa ciljem da se eliminiše pretnja. Izazov će biti uništenje dronova nad centrima velike koncentracije civila. Za kratko vreme treba da se realizuje detekcija, uzbuna, verifikacija i odgovor. Interoperabilnost između oružanih sistema različitih država je unapređena zahvljajući NATO.

Inicijativa Evropski nebeski štit koji je pokrenula Nemačka 2022. godine ulazi u svoju operacionalizaciju kroz protiv-dronski zid.

Trenutni status Evropskog nebeskog štita je u fazi razmeštanja slojevite vazdušne odbrane od IRIS-T kratkog dometa do Strele 3 dugog dometa u Nemačkoj i Poljskoj.

Besiplotne letilice i dronovi su sastavni deo savremenih oružanih sukoba. Svojim provokacijama Rusija je ubrzala razvoj ovog segmenta evropske vojne industrije. Govori se o prozivodnji miliona dronova godišnje. Ukrajinska iskustva biće neprocenjiva.

Tržište je dovoljno veliko za sve proizvođače iz razloga što ukrajinsko iskustvo govori jedan proizvođač za jednu operaciju iz razloga dinamične promene situacionog okruženja.

Srbija bi trebalo da iskoristi mogućnosti da svoje kompanije namenske industrije uključi u ove ekonomske aktivnosti čime će obezbediti
dodatne investicione cikluse, transfer tehnologija i nova radna mesta.

Za početak program SAFE je mogućnost da finansiramo svoj tehnološki razvoj sa evropskim partnerima.

(Kurir.rs/Darko Obradović)