"ŽELIMO DA SE ČUJE PRAVA ISTINA" Preživeli hrvatski planinari odlučili da progovore o TRAGEDIJI u Sloveniji! (FOTO)

Trojica planinara iz Hrvatske stradala su kada ih je u Slovenijizatrpala lavina. U grupi je bilo sedam osoba, a četiri su uspele da se spasu. Mia, Tonći, Bernard i Dubravko, preživeli planinari, odlučili su da progovore o kobnom danu.

Marijo je, navode, uvek pazio da svi imaju odgovarajuću opremu.

- Njemu bi ovo šta se govorilo i pisalo bilo ubitačno jer ne bi mogao da podnese da neko misli da je on išao glavom bez obzira, da su oni na svoju ruku sami išli gore po tom vremenu, a da smo mi kao pametni ostali u domu. To nas je najviše ljutilo i žalostilo jer nije bilo tako.

- U subotu ujutro krenuli smo s parkinga s Pokljuke prema planinarskom domu Vodnik. Gore smo užinali, pa se uputili dalje prema vrhu Triglava, odnosno prema planinarskom domu Planika, gde smo napravili mali odmor. Ja sam jedini odustao od daljnjeg uspona jer se nisam osećao fizički spreman. Oni su odradili vrh, vratili se u dom oko 19.30. Sedeli smo do deset sati uveče, večerali, pričali, šalili se i išli na spavanje - opisao je Bernard.

Iduće jutro, napadalo je više snega nego što se prognoziralo. Razgovarali su s jednim vodičem koji ih je upozorio na deo staze koji zbog vremena moraju da zaobiđu. Hodali su u koloni pola sata.

- Nas sedmoro u razmaku od 15 do 20 metara od prvog do zadnjeg. Vraćali se dole prema automobilima, krenuli kući. Tu se desila ta lavina koja je njih trojicu odnela u provaliju, njih dvoje je nekako uspelo da ostane gore, šesti i sedmi nisu imali kontakt s lavinom - opisuju.

Mia je bila druga u koloni, a iza Marija: "Sećam se samo da sam odjedanput osetila tu lavinu i da sam se ukopala sa štapovima i nogama, čekala da to prođe... Osetila sam taj sneg kako se skuplja na meni, kako me gura, ali držala sam se celim svojim životom da ostanem, da me ne odnese u smrt."

Tonći je bio treći u koloni, ispred braće koja su poginula: "Zahvaljujući Dubravku. Da nije bilo njega, ja danas ne bi bio živ. Hodali smo uz tu padinu, on je odjedanput viknuo: 'Lezite!' Ja sam se instinktivno spustio i osetio da mi je taj sneg prešao preko glave i kostiju. Da on nije viknuo, sad ne bih s vama ovde razgovarao."

Počeli su da kopaju, ali prijatelje nisu pronašli. Shvatili su da ih je lavina odnela u provaliju. Sakrili su se ispod jelke i pozvali pomoć. Nedugo nakon prve, dogodile su se još tri lavine.

- Dogodilo se odjednom, nije bilo zvuka, grmljavine, kao da si povukao jedan ogroman prekrivač preko njih, sve se zabelilo. To je jednostavno proletelo - rekao je Dubravko, koji je bio zadnji u koloni, za Slobodnu Dalmaciju.

Pomoć su čekali, kažu, četiri sata i dva minuta. Naime, spasioci nisu mogli da dođu helikopterom, samo peške.

- Slovenci su nam rekli da težu akciju od ove nisu imali zadnjih trideset godina. Nakon što su pronašli Marija, i njih je poklopila jedna lavina, peta, jedva su se izvukli, prekinuli su daljnju potragu. I njihovi životi su bili ugroženi.

Planinari su pohvalili Slovence, ali otkrili su jednu stvar koja im je teško pala.

- Policija nas je ispitivala da li smo bili u kakvoj svađi s poginulima. Moraju to po protokolu, razumemo, ali u tom momentu to nam je bilo ajme, baš teško - rekao je Dubravko.

(Kurir.rs/Večernji.hr/Slobodna Dalmacija/Preneo: V.M.)