U IRANU OVE GODINE POGUBLJENO NAJMANJE 1.000 LJUDI! Raste broj egzekucija zbog navodne špijunaže za Izrael
Prema podacima Amnesti internašonala (Amnesty International, AI) , samo u prvih devet meseci 2025. godine u Iranu je pogubljeno više od 1.000 ljudi. To je najveći zabeleženi broj u poslednjih 15 godina. Komesarijat Ujedinjenih nacija za ljudska prava govori o „potresnom kršenju prava na život".
Među najčešćim optužbama na temelju kojih pravosuđe izriče smrtnu kaznu nalaze se „saradnja s neprijateljskim vladama" i „oružana pobuna protiv države" kao i „loše ponašanje na ovom Svetu" (Mofsed-e-filarz) pri čemu se radi o definiciji iz šerijata za čitav niz dela koja negiraju apsolutnu vladavinu Boga.
Od dvanaestodnevnog rata između Izraela i Irana u junu, broj takvih sudskih postupaka naglo je porastao. Dugogodišnji sukob između dve zemlje prerastao je u otvoreni rat nakon što je Izrael napao brojne ciljeve u Iranu. Posle tih napada iranske vlasti sve više traže navodne krivce za neuspehe državnih institucija.
Politička represija
„Rat i političke krize dovode do toga da se kršenja ljudskih prava manje primećuju“, kaže dobitnica Nagrade Saharov Evropskog parlamenta, Nasrin Sotudeh, u razgovoru za DW. Ova pravnca živi u Teheranu i već godinama se zalaže za političke zatvorenike.
„Vlast često pokušava da strogošću na unutrašnjem palnu prikrije svoje poraze", kaže Sotudeh. „Poslednjih decenija se stalno pokazivalo da nakon neuspeha raste pritisak na žene i da se pooštrava sprovođenje propisa o oblačenju. Ovaj put pritisak je usmeren i na izbeglice iz Avganistana, kao i na osobe koje su već bile na sudu, a sada su iznenada ponovno optužene.“
Slučaj Babamiri
Jedan od poznatijih slučajeva je Rezgar Beigzadeh Babamiri, kurdski politički zatvorenik koji je u zatvoru od 18. aprila 2023. godine. „Mog su oca uhapsili zato što je tokom nacionalnih protesta 2022. u gradu Bukanu pomagao ranjenima lekovima i pritom podržavao pokret ‘Žena, život, sloboda'", kaže njegova ćerka Džino, koja studira u Norveškoj, u razgovoru za DW.
Babamiri je osuđen je na 15 godina zatvora zbog „okupljanja i zavere protiv nacionalne bezbednosti", „špijunaže i saradnje s neprijateljskim državama“ te „članstva u ilegalnim grupama".
Nakon iransko-izraelskoga rata u junu, protiv njega je izrečena i smrtna kazna zbog navodne špijunaže za Izrael.
„Moj je otac bio aktivista tokom protesta 2022. godine. Uvek je stajao na strani ljudi koji protestuju i to je javno govorio", izjavila je njegova ćerka.
Zajedno s drugim ženama čiji su očevi pogubljeni ili čekaju izvršenje smrtne kazne, Džino je osnovala je inicijativu Devojke koje žele pravdu.
„Naši napori nisu usmereni samo na političke zatvorenike ili one za koje verujemo da su nevini, već na temeljno ukidanje smrtne kazne“, objašnjava ona.
„Kad nam se jave deca osuđenih na smrt i svim snagama pokušavaju dokazati nevinost svojih očeva, kažem im da to nije bitno. Nijedan ljudski život ne bi smeo biti ugašen pogubljenjem. Naravno, ko počini zločin, treba da bude kažnjen, ali ta kazna mora biti u skladu sa zakonima i načelima ljudskih prava.“
Proširenje primene smrtne kazne
Vlasti koriste izgovor „ugrožavanja nacionalne bezbednosti" kako bi brže sprovodile egzekucije. U junu je šef pravosuđa Golamhosein Mohseni Edžaj je javno pozvao na to da se osobe optužene za „podršku ili saradnju s neprijateljskim državama", poput Izraela, ubrzano izvedu pred sud i pogube.
Istodobno je iranski parlament doneo zakone koji dodatno proširuju primenu smrtne kazne. Ubuduće bi i nejasno formulisane optužbe poput „saradnje s državom ili grupom koja je proglašena neprijateljskom“ mogle biti kažnjene smrću i oduzimanjem celokupne imovine. Što se pod pojmom „saradnja" podrazumeva, definišu bezbednosne službe.
„Pravda se može garantovati samo kroz nezavisnost pravosuđa“, kaže pravnica Sotudeh, „a naše pravosuđe ni na koji način nije nezavisno."
Kurir.rs/Dojče vele (DW)
· Reaguj