TAKSISTA SE JAVIO ZA POSAO U RUSIJI Diskus hernija ga odvojila od volana, nadao se da će biti kuvar, pa završio U RATU PROTIV UKRAJINE: "Pravo u smrt" (FOTO)
Oglas je bio jasan: Prijavi se na godinu dana da se boriš na strani Rusije u „zoni specijalne vojne operacije“ - tj. u ratu u Ukrajini - i dobićeš državljanstvo, besplatno zdravstveno osiguranje, novac i zemlju.
Bio je to jedan od mnogih oglasa koji su se pojavili na platformi Telegram početkom 2024. godine, ubrzo nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin odobrio da strani državljani koji se bore u redovima vojske dobiju pasoše za sebe i svoje porodice. Od tada, turističke agencije i posrednici privlače ljude iz celog sveta da se pridruže onome što nazivaju Ruskim „elitnim međunarodnim bataljonom“, obećavajući razne pogodnosti kako bi privukli regrute.
Za Raeda Hamada, 54-godišnjeg Jordanca koji je radio kao taksista dok mu diskus hernija nije onemogućila da sedi u automobilu ceo dan, ovo je izgledalo kao prilika koju nikada nije našao u svojoj zemlji. Kontaktirao je rusku biznismenku Polinu Aleksandrovnu, čiji je broj bio na Telegram oglasu, i poslao joj podatke iz pasoša. U avgustu je dobio vizu i avionsku kartu i otputovao za Moskvu.
(Neki mediji navode da je njeno prezime Azarnik; nije jasno da li je to pseudonim.)
„Kao 54-godišnjak koji je bio bolestan, teško je nalazio posao u Jordanu. Kada je našao ovaj posao, i prihvatili su ga uz veoma atraktivnu platu i beneficije, nije razmišljao ni sekund“, rekla je Lames Hamad, njegova supruga, u uplakanom video obraćanju objavljenom na društvenim mrežama u septembru.
Zbog godina, dodala je Lames, njen suprug je pretpostavljao da će raditi kao vozač ili kuvar; insistirala je da je Hamad više puta potvrdio Aleksandrovnoj da neće služiti na prvoj liniji fronta.
Zabranili mu internet
„Hteo je da obezbedi našu decu, da im pruži ono što im ranije nije mogao dati“, rekla je Lames Hamad. Hamad je otac četiri sina, najmlađi ima 13 godina.
Međutim, nekoliko dana nakon što je potpisao 17-strani vojni ugovor koji nije mogao da pročita - odbijen mu je ruski prevodilac i nije mu omogućeno korišćenje WiFi-ja za prevod na telefonu, prema rečima supruge - Hammad se našao u položaju na frontu u jugоistočnoj Ukrajini pod ruskom okupacijom, izložen dronovima i opasnostima.
„Suočava se sa svim vrstama opasnosti... Ako mu se puška podigne na lice, ne može ni da pobegne. Tamo se prema njima ponašaju kao prema stoci,“ rekla je Lames Hamad u nedavnom intervjuu za jordansku televiziju, dodajući da je Hamad kontaktirao Aleksandrovnu i molio da raskine ugovor, ali mu je rečeno da bi morao da plati 500.000 rubalja - gotovo 6.000 dolara - da to učini.
Tačni podaci teško se dobijaju, ali je jasno da Hamad nije sam u borbi pod ruskom zastavom u zamenu za pogodnosti; procene su da je stranih boraca u ruskoj vojsci desetine hiljada. Mnogi dolaze iz siromašnijih zemalja na Bliskom istoku, u Africi, Južnoj i Istočnoj Aziji.
Procene govore da je oko 2.000 Iračana pristupilo ruskim redovima, a izveštaji medija navode da hiljade dolaze iz Egipta, Alžira, Jemena i Jordana. Borci iz Nepala, Avganistana, Indije, Pakistana, Šri Lanke, Kube i Sirije, koji su ranije dolazili u značajnom broju, više nisu dozvoljeni prema ruskom Ministarstvu odbrane.
Stranci su takođe služili na suprotnoj strani; ukrajinski zvaničnici su ranije navodili da je oko 20.000 boraca iz 50 zemalja pristupilo ukrajinskoj vojsci, uključujući oko 3.000 Iračana.
Nezamisliva plata
U ruskoj vojsci, mnogi strani regruti su prvobitno došli u Rusiju kao studenti, ali im je istekla viza i ne žele da se vrate kući. Značan broj takođe putuje u Moskvu na turističkim vizama nakon odobrenja od strane vojske. Kada stignu u Rusiju, posete kancelarije kompanija poput Aleksandrovine i potpisuju ugovor sa Ministarstvom odbrane; dočekuje ih posrednik i ruski oficir na aerodromu.
Ponude variraju, ali regruti mogu dobiti bonus za potpisivanje ugovora od 1,5 miliona rubalja (oko 17.000 dolara), a u zavisnosti od lokacije gde se bore, mesečnu platu između 2.500 i 3.500 dolara - životnu promenu u zemljama poput Egipta, gde prosečna plata ne prelazi 300 dolara.
Obuka traje četiri do šest nedelja i uključuje učenje jezika kako bi stranci mogli da izvršavaju osnovne komande na ruskom. Državljanstvo se dobija ubrzo nakon pridruživanja, a nakon šest meseci jednogodišnje misije dobijaju dve nedelje plaćenog odmora. Ako poginu ili budu ranjeni, njihove porodice mogu zahtevati novac i državljanstvo.
Među oglasima, koji se pojavljuju na arapskom i drugim jezicima, kanal Aleksandrovne redovno objavljuje pobede ruske vojske u Ukrajini.
Aleksandrovna se pojavljuje na fotografijama sa regrutima kada prvi put stignu u Rusiju; druge fotografije prikazuju strane vojnike koji pokazuju svoje pasoše i osmehuju se. Njeni klijenti su uglavnom iz arapskog sveta i delova Afrike.
„Svaki moj vojnik je izvor ponosa,“ piše u jednoj objavi, dodajući da doprinose „pobedi nad neonacistima iz Ukrajine“.
„Svaki vojnik mora ponosno i odlučno da brani novu domovinu Rusiju, jer Rusija postaje nova domovina za svakog od njih!“, piše dalje.
Uprkos rizicima, interesovanja ne manjka: kanal na Telegramu pod nazivom “Friend of Russia” ima više od 22.000 pratilaca; drugi kanal, koji vodi Iračanin pod imenom Bahjat, ima skoro 30.000.
Članovi zajednice od hiljade ljudi, koju vodi Iračanin pod nadimkom Abbass the Supporter, učestvuju u prepiskama i pitaju kako brzo mogu dobiti vizu i putovati.
"Idete pravo u smrt"
Kada su kontaktirali The Times, Aleksandrovna je negirala davanje lažnih informacija regrutima, ali nije odgovorila na detaljna pitanja o Hamadu. Ipak, nije jasno kako je Hamad zaključio da će služiti u logistici; većina oglasa na njenom kanalu jasno kaže da stranci moraju da se bore u Ukrajini, a odluke o tome donosi Ministarstvo odbrane.
E-visa obrazac ispituje prethodno vojno iskustvo. Bahjat je rekao da oni koji dolaze u rusku vojsku iz inostranstva treba da očekuju da idu na front, a raskid ugovora može dovesti do zatvora.
„Šta misliš, da će država da ti da novac i državljanstvo da dođeš da kuvaš?“, rekao je u WhatsApp razgovoru.
„Reći ću ti jasno. Svi koji dolaze ovde idu na front i u rat. Svako ko kaže drugačije, govori gluposti.“
Jordansko ministarstvo nije odgovorilo na pitanja o Hamadu, ali pravni stručnjaci kažu da vlade imaju malo mogućnosti da repatriiraju svoje građane ako su potpisali ugovor, osim ako ne mogu dokazati da su to učinili pod prinudom.
Lames Hamad moli jordanskog kralja Abdulu i zvaničnike da kontaktiraju rusko Ministarstvo spoljnih poslova i vrate njenog muža kući. U međuvremenu, nada se da će jordanska vlada bar blokirati Telegram kanale poput Aleksandrovinog, kako drugi ne bi krenuli Hamadovim stopama.
„Ljudi treba da znaju da, ako ovo urade,“ rekla je, „idu pravo u smrt.“
(Kurir.rs/Los Angeles Times)
· Reaguj