KOME PLJAČKAŠI LUVRA PLANIRAJU DA PRODAJU UKRADENE EKSPONATE? Sve počinje od insajdera, sumnja bačena i na afričku državu u kojoj se nedavno odigralo slično?!
Pljačka Luvra u Parizu dogodila se 19. oktobra i trajala je manje od 8 minuta. Kriminalci, kojih je bilo "trojica ili četvorica", prema rečima ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza za Frans Inter, pobegli su i nisu odmah uhapšeni.
Francuska tužiteljka Lora Beko rekla je danas da se finansijska šteta od nedavne pljačke najpoznatijeg muzeja na svetu, Luvra, procenjuje na 88 miliona evra. O načinu izvršenja ovog dela, eksponatima koji su nestali i tome šta će se dalje dešavati sa njima, govorili su gosti emisije "Ni 5 ni 6" na Kurir televiziji, Dejan Lučić, publicista, Radiša Roskić, advokat i bivši pripadnik Službe državne bezbednosti, Vesna Pešić, pisac i izdavač i Viktor Lazić, književnik.
Roskić: Ključ istrage leži u prvih 48 sati
Roskić je ovu pljačku opisao kao filmsku. Govorio je o radu francuske policije.
- Radi se o tome da francuska policija, a ni francuski obaveštajno-bezbednosni sistem nisu sačinjeni od amatera, vrlo su sposobni, znaju šta rade. Prvih 48 sati je u svakoj istrazi daleko najvažnije za ishod te istrage, podataka, tragova koje treba fiksirati kako bi se sama istraga suštinski usmerila. Brzina kojom je izvedena pljačka, koordinacija između izvršilaca, pripremne radnje koje su apsolutno dobro osmišljene, okolnosti koje ukazuju da je neko iznutra insajder koji je morao ukazati na slabosti u sistemu obezbeđenja, sve to kažem imajući u vidu da sam ličnim posmatranjem uočio veoma precizan sistem videonadzora oko Luvra. Dakle, tih prvih 48 sati predstavljaju osnovu.
Na pitanje da li su izvršioci ove pljačke porekom sa naših prostora, Roskić je rekao:
- Po načinu izvršenja mogli bi da budu naši, po brzini izvođenja mogli bi da budu naši. Moram vam reći da ovo što mi zovemo našima, da ljudi s ovog podneblja ipak nisu najtalentovaniji lopovi u svetu.
Napomenuo je da izvršioci u ovakav poduhvat ne bi ušli tek tako, bez razrađenih narednih koraka.
- Posle ovako atraktivnih pljački, događa se nekoliko stvari. Jedan deo je vezan za policijsko postupanje, odnosno za postupanje istražitelja, a drugi deo je direktno vezan za same izvršioce. U ovakav poduhvat se ne ulazi ukoliko unapred nije makar provizorno obezbeđen plasman. Kupac je relativan pojam. To su uglavnom kriumčari i trgovci dijamantima.
Šta se sve nalazi u Luvru?
Pešić je govorila o samom značaju muzeja Luvr, ističući njegovu posećenost.
- Najposećeniji muzej je Luvr. Neke procene su da je potrebno pet nedelja za pogledati sve eksponate koji su tamo izloženi.
Govorila je o sadržini muzeja poput Luvra. Kako kaže, eksponati koji su unutar njih izloženi većinski potiču iz zemalja koje su vekovima bile kolonizovane od strane zapadnih sila.
- Muzeji u Evropi, odnosno u zapadnoj Evropi, uglavnom su produkt i slika onoga što su ove kolonijalne sile tokom svojih predatorskih pohoda opljačkale i donele. Dakle, kada bi se sve to oduzelo, što je zapravo oduzeto od drugih naroda i država, ti bi muzeji bili zaista toliko siromašni, a da ne kažem da u njima ne biste imali što da vidite. U tom smislu sam posmatrala ovo i mislila sam da je to prosto neki sudbinski događaj koji je morao da ih zadesi u jednom trenutku njihovog postojanja, da neko to makar delimično i opljačka.
Lazić: Prva asocijacija bila mi je Sudan
Lazić kaže da mu je prva asocijacija nakon što je čuo za pljačku Luvra bila država Sudan. Objasnio je na koji način ovo može biti povezano.
- Prvo mi je na pamet pao Sudan, tamo je ceo Narodni muzej pre manje od godinu dana opljačkan, raznet i mnogo veće blago nego što je ovo u Luvru je odneto, a o toj pljački niko nije ni izvestio, niti je iko trepnuo okom.
Govorio je o sadržini koja je nestala iz muzeja.
- Tu se nalazi izuzetno značajno hrišćansko blago, zato što je malo poznato da je Sudan bio jedna od najvećih pravoslavnih država na planeti, milion kvadratnih kilometara je imalo njihovo sudansko pravoslavno carstvo i veliki broj fresaka koje su prenete iz njihovih manastira, a koje su se nalazile u tom muzeju, nestale su bez traga.
Kome pljačkaši planiraju da prodaju ukradene dijamante?
Lučić je autor knjige Tajne lopovskog zanata, ali i nastavka Ljubav sa Pink Panterom.
- Kad sam pisao knjigu Tajne lopovskog zanata, pomogao mi je Vidoje Maksimović, čuveni policajac koji je prepoznavao metodologiju rada lopova. Tako i kad sam pisao knjigu Ljubav sa Pink Panterom, što je nova verzija knjige Tajne lopovskog zanata, analizirao sam kako funkcioniše pljačkanje dijamanata u svetu, a gde se zalepi etiketa Pink Panter i Srbi lopovi, jer to onda omogućuje policiji da ne pronađe, što ne znači da ne postoje pravi.
Ko je taj koji je spreman da preuzme ukradene dragocenosti koje su prepoznatljive svuda u svetu, Lučić je rekao:
- Luvr ne može da opljačka neko ko nema insajdera. Taj insajder se dobija za 10.000 ili 20.000 evra, da zažmuri. Ko može da ukrade te dijamante, oni su prepoznatljivi. Ne možeš ti to da odlepiš, pa da prodaš nekome. Oni će te dijamante da prodaju onome ko može da kupi kradene dijamante, ali da se zna da je to iz Luvra.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj