ŠIRI SE RATNA HISTERIJA U EVROPI: Neutralna Švajcarska obnavlja čak 370.000 skloništa, ulaže stotine miliona evra!

Švajcarska, poznata po svojoj neutralnosti, ulaže stotine miliona evra u sveobuhvatnu obnovu svoje ogromne mreže atomskih skloništa i bunkera civilne odbrane.

U srcu starog grada Ciriha, među srednjovekovnim zgradama, nalazi se mesto koje redovno iznenađuje turiste - podzemna garaža Uranija. Ali, kako objašnjava turistički vodič Samanta Ešbah, to nije samo parking. To je moderna sedmospratna vojna tvrđava, skrivena od pogleda, koja u slučaju nužde može da primi 11.000 ljudi i da im obezbedi vodu, struju i filtrirani vazduh, piše Vašington post.

„Zaista morate tražiti da biste ga pronašli“, kaže Ešbah, dodajući da otkriće uvek pokrene poplavu pitanja o švajcarskoj vojnoj istoriji. „Svi su veoma iznenađeni, a onda žele da znaju malo više, pa skrećemo sa teme“, kaže on uz smeh.

Nacionalni sport i milijarde za modernizaciju

Pripravnost je gotovo nacionalni sport u Švajcarskoj. Služenje u vojsci ili civilnoj odbrani je obavezno, a zemlja je umrežena sa oko 370.000 skloništa. Zbog novih globalnih tenzija, vlada je odlučila da uloži stotine miliona u njihovu renovaciju.

Novi propis stupiće na snagu 2026. godine, kojim će se modernizovati 200 većih bunkera tokom narednih 15 godina, po ceni od preko 250 miliona evra. Takođe, naknada koju plaćaju investitori za izgradnju javnih skloništa povećaće se sa približno 930 na više od 1.500 evra po osobi.

Istovremeno, švajcarski kantoni već rade na zameni 40 godina starih sistema za ventilaciju i filtraciju, za šta je obezbeđen fond od 1,2 milijarde dolara. Vojska takođe traži inovativne ideje kako bi postojeća utvrđenja pretvorila u „teško osvojive odbrambene čvorove“.

Skloništa za moderne sukobe

Ovo istorijsko oživljavanje je direktna posledica rata u Ukrajini, koji je pokrenuo novu eru militarizacije širom Evrope. Silvija Berger Zijaudin, profesorka istorije na Univerzitetu u Bernu, objašnjava da je „mentalitet bunkera“ deo švajcarske „nacionalne DNK“, koja se razvila od odbrane od stranih osvajača u 19. veku do nuklearnih pretnji Hladnog rata.

Danas se vlasti pripremaju za scenarije „polikrize“, gde se istovremeno pojavljuje više pretnji. Danijel Žordi, šef Odeljenja za civilnu zaštitu, kaže da sada razmišljaju o zaštiti ljudi van njihovih domova. „Ekonomija i dalje mora da funkcioniše tokom rata. To je ono što vidite u svim današnjim sukobima“, rekao je on.

„Neki ljudi moraju da idu na posao. A ako radite u velikom gradu i dođe do vazdušnog napada, kao što sada vidite u Kijevu, morate imati neku zaštitu za te ljude.“ Održavanje rada škola i zaštita mladih od traume takođe je prioritet. Švajcarske vlasti, kaže on, uče iz iskustava Ukrajine, Finske i Izraela. „Moramo da definišemo: Od čega želimo da se zaštitimo?“

Kako funkcioniše švajcarski sistem?

Od 370.000 švajcarskih bunkera, mnogi se nalaze u stambenim zgradama, a oko 1.700 služi kao komandni punktovi ili poljske bolnice. Izgrađeni su od armiranog betona, sa vratima otpornim na eksplozije i sistemima za zaštitu od nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja. Svakoj osobi je obezbeđen najmanje jedan kvadratni metar prostora.

Raspodela mesta u skloništima je strogo čuvana tajna. Major Frank Armor iz civilne zaštite kantona Vo objašnjava da bi u slučaju vanredne situacije vlada naredila aktiviranje skloništa u roku od pet dana, a tek tada bi građani dobili detaljna uputstva.

„Definitivno kada je počeo rat u Ukrajini, mnogo ljudi je počelo da pita za skloništa“, rekao je Armur, dodajući da iako se situacija smirila, mreža bunkera pruža važan „osećaj sigurnosti“.

Globalno poslovanje

Iako je Švajcarska lider u pripremljenosti, kultura „prepera“ dobija na popularnosti širom sveta. Švajcarske kompanije izvoze svoje znanje i proizvode od 1960-ih. Ksavije Brun, izvršni direktor kompanije Bunker Swiss, kaže da su ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku izazvali porast potražnje za privatnim bunkerima. „Mnogo ljudi ima pitanja, mnogo ljudi se plaši“, kaže Brun, čija kompanija nudi komplete za bunkere po ceni između 46.000 i 93.000 dolara.

U SAD, cene se kreću od 20.000 dolara za osnovne modele do milion dolara za luksuzne verzije sa tajnim prolazima i bioskopima. Ron Habard, izvršni direktor kompanije Atlas Survival Shelters, želeo bi da Amerika usvoji švajcarski model civilne zaštite. „Jedan od mojih ciljeva je, nadam se, da ću moći da nateram ovu novu [Trampovu] administraciju da možda vrati civilnu odbranu u Ameriku“, rekao je.

Za Eriha Brajtenmozera, vlasnika jedne od najvećih privatnih tvrđava u Švajcarskoj, modernizacija je jednostavno „zdrav razum“. Godine 2019, kupio je tvrđavu Furgels, izgrađenu 1939. godine za odbranu od Hitlerove vojske, koja mu je, kako kaže, donela i istorijsko zadovoljstvo i duševni mir.

„Noje nije sagradio arku tokom potopa, već pre potopa“, zaključuje on. „Možda vam nikada neće trebati, ali ako vam zatreba, bićete srećni što je imate“.

Kurir.rs/Index/Agencije