ISTORIJSKA ODLUKA NEMAČKE: Pravi najmoćniju vojsku u Evropi!

Kada su se vojnici iz 371. Pancergrenadirskog bataljona pridružili svojim saveznicima u vojnoj vežbi u Norveškoj pre jedne decenije, trebalo je da demonstriraju moć elitnih snaga za brzo reagovanje NATO.

Saveznici su ih smatrali ismevanjem, ali vremena se menjaju i nemačka vojna mašina, suočena sa ruskom agresijom, ponovo je sila sa kojom se treba računati, piše londonski Telegraf.

U okviru radikalnih reformi koje je ove godine promovisao kancelar Fridrih Merc, Berlin je ukinuo sva fiskalna ograničenja na odbrambene troškove sa jednim ciljem: da izgradi najmoćniju vojsku u Evropi. Ovo je otvorilo put za masovnu nabavku opreme - tenkova, artiljerije, borbenih aviona i ratnih brodova - vrednih stotina milijardi evra, dok se Bundesver sprema da se suoči sa pretnjom koju predstavlja Vladimir Putin.

Ukupno, Nemačka je prošle godine potrošila više od 50 milijardi evra na oružje, a planirano je dodatno trošenje od čak 377 milijardi evra. Istorijsko širenje trebalo bi ponovo da transformiše Nemačku u stub NATO, sa ogromnim implikacijama po bezbednost kontinenta. Ali ključno pitanje ostaje: da li će to biti dovoljno da se suprotstavi Rusiji?

Ključna uloga na istočnom krilu

U slučaju ruskog napada na istočno krilo NATO-a, uloga Nemačke bi bila ključna. Sa trupama koje su već stalno stacionirane u Litvaniji, očekivalo bi se da će se većina Bundesvera hitno pokrenuti kako bi podržala saveznike poput Poljske. "Od njih se zaista očekuje da obezbede većinu kopnenih kapaciteta u kontinentalnoj Evropi“, kaže Edvard Arnold iz Kraljevskog instituta za ujedinjene službe (RUSI), vojnog trusta mozgova. "Veliki deo vatrene moći će doći iz Nemačke i Poljske, kao i iz SAD."

Nikolas Dramond, britanski konsultant za odbranu koji radi sa nemačkim kompanijama za odbranu, dodaje:

"Rusi bi verovatno napali Poljsku, a Poljskoj bi bila potrebna pomoć, a Nemačka bi je pružila. Dakle, potrebna im je sposobnost da vode manevarski rat, što znači da tenkovi, pešadija, artiljerija i avioni rade zajedno kako bi potisnuli neprijatelja."

Posledice „mirovne dividende“

Godinama je Nemačka ignorisala ciljeve potrošnje NATO-a i dozvolila da se njene oružane snage pogoršavaju, jer su politički lideri pretpostavljali da su dani oružanih sukoba u Evropi prošli. Nakon pada Berlinskog zida, vojna potrošnja je pala sa 2,5% na samo 1,4% BDP-a. To je delimično bio rezultat duboko ukorenjenog antimilitarizma, reakcije na nasleđe nacizma. Političari su više voleli da ubiraju „mirovnu dividendu“ i uglavnom izbegavaju sukob.

Rezultat je bio Bundesver u tako lošem stanju da je bio primoran da kanibalizuje opremu kako bi bar deo nje ostao operativan. „Potrošnja je toliko pala da je zamena postojeće opreme postala gotovo nemoguća“, kaže Guntram Volf iz Kilskog instituta. „Da ste imali tri tenka, koristili biste dva samo da biste nabavili rezervne delove za preostali.“ Između 1992. i 2013. godine, broj glavnih borbenih tenkova je pao sa 6.684 na samo 323, a flota borbenih aviona se smanjila sa 553 na 205.

Dvostruki šok: Putinov rat i Trampov povratak

Dva politička previranja podstakla su previranja: ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine i upozorenje Donalda Trampa da Amerika više neće finansirati odbranu Evrope. Putinov napad je razbio iluziju u Berlinu da se sa njim može pregovarati. Tadašnji kancelar Olaf Šolc održao je istorijski govor o „zeitenwende“ (prekretnici), obećavajući „moćan, najsavremeniji Bundesver“ i osnivanje posebnog fonda od 100 milijardi evra za vojsku.

Ali novi udarac je stigao iz Amerike sa povratkom Donalda Trampa, koji je evropske saveznike nazvao „delinkventima“ i naterao Berlin da se zapita: šta ako se na Vašington više ne može računati? To je bio prekretni trenutak za novog kancelara, Fridriha Merca. Iako deklarisani atlantista, bio je toliko potresen Trampovim komentarima da je upozorio da je Evropi potrebna „nezavisnost od SAD“ i pokrenuo radikalne reforme nemačke ustavne „kočnice za dug“.

„Nikada nisam mislio da ću morati da kažem nešto ovako“, rekao je Merc. „Ali jasno je da su Amerikanci uglavnom ravnodušni prema sudbini Evrope.“ Ustavna promena, koja je ukinula ograničenja na zaduživanje za odbranu, stvorila je ogroman prostor za trošenje, a Merc je obećao da će transformisati Bundesver u „najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi“.

(Kurir.rs/Index)