OVA SCENA ISPRED KREMLJA POKAZUJE KOLIKO SU RUSI "IZBUŠENI"? Nebo je otvoreno, Putin morao da reaguje! Ukrajinci hoće da sprže sve, ali ništa od toga... (FOTO)

Prema podacima Ukrajinske službe bezbednosti (SBU), skoro 160 uspešnih napada dronova i raketa izvršeno je na postrojenja za pumpanje i rafinisanje nafte u 2024. godini, što je dovelo do nestašice goriva i smanjenja kapaciteta ruskih rafinerija za 37 procenata.

U međuvremenu, Kremlj se bori da odgovori na ukrajinske napade. Prošlog utorka, ruski lider Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se dozvoljava slanje rezervista da brane kritičnu infrastrukturu, kao što su rafinerije nafte, od napada dronova.

U praksi, to verovatno znači povećanje broja mobilnih jedinica protivvazdušne odbrane sastavljenih od vojnika koji upravljaju mitraljezima montiranim na kamionima, ruska ideja koja je ranije bila ismevana. Fotografija na kojoj su dva ruska vojnika kako stoje pored pikapa sa protivavionskim topom postavljenim u blizini Kremlja postala je viralna 26. oktobra, kada je Moskva bila žrtva masovnog ukrajinskog napada dronom.

Fotografija, objavljena na prokremljovskim Telegram kanalima, brzo je postala simbol koliko je Putinov rat protiv Ukrajine duboko zašao u samu Rusiju.

- Od "tri dana do Kijeva" do dva momka koji brane Moskvu. Sramota - napisala je nedavno na X politička komentatorka Megan Mobs, ćerka specijalnog izaslanika SAD za Ukrajinu Kita Keloga.

Ruski sistem protivvazdušne odbrane na ivici snage

Iako se ruska vojska često smatra drugom najmoćnijom na svetu, posle američke, stručnjaci tvrde da su korupcija, godine rata, preraspodela snaga i stalni ukrajinski udari oslabili ne samo njene snage na prvoj liniji fronta, već su i iscrpeli njen sistem protivvazdušne odbrane.

- Rusija je izgubila mnogo sistema protivvazdušne odbrane u poslednje dve godine, tako da verovatno postoji mnogo praznina u pokrivenosti koje omogućavaju uspešne napade - rekao je za Kijev independent vojni analitičar Saša Bruhman iz londonskog Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS).

Žorž Baros, šef tima za Rusiju i geoprostornu obaveštajnu službu (GEOINT) u Institutu za proučavanje rata (ISW), ističe da Rusija sada koncentriše većinu svoje protivvazdušne odbrane oko ukrajinskog fronta i nekoliko strateških regiona.

- Kada prođete tu početnu "ljušturu" oko fronta u Ukrajini, postoje praznine i ranjivosti u ostatku Rusije - primetio je Baros.

Ukrajina je već nekoliko puta iskoristila ove rupe. U jednom od impresivnijih napada, u aprilu, dron napunjen eksplozivom pogodio je fabriku dronova Šahed u Tatarstanu, više od 1.000 kilometara od ukrajinske granice. Baros kaže da je napad pokazao da je ruska radarska pokrivenost na velikim udaljenostima neujednačena i da je njihova sposobnost presretanja sporih meta ograničena.

Međutim, situacija oko Moskve je drugačija. Prestonica i okolni region su jako zaštićeni, sa više slojeva radarskih i raketnih sistema.

- Postoji velika koncentracija ruskih protivvazdušnih snaga oko Moskve. Našim dronovima je teško da dođu do centra grada - rekao je Oleksij, ukrajinski oficir zadužen za koordinaciju četiri jedinice protivvazdušne odbrane koje čuvaju sever Kijeva.

Ipak, kaže on, fotografija dva vojnika sa mitraljezom na pikapu ispred Kremlja "ima malo taktičkog smisla".

- Kremlj, mauzolej i ova mobilna posada protivvazdušne odbrane — to nije mesto gde treba obarati dronove. Ne puca se na sopstveno kulturno nasleđe - dodao je Oleksij.

On veruje da je snimak bio namenjen domaćoj publici.

- Služi da ubedi Ruse da su njihovi sveti simboli - Kremlj, Crveni trg - zaštićeni. Mislim da se više radi o oblikovanju narativa nego o stvarnoj odbrani - zaključio je Oleksij.

Hronični ukrajinski problem

Postavlja se i pitanje koliko bi ove jedinice mogle biti korisne. Oleksij kaže da su bili "jeftine" i "efikasne" za Ukrajinu kada je Rusija počela da lansira dronove Šahed 2022. godine, ali su poboljšanja u taktici i tehnologiji učinila ove jedinice neefikasnim. „Sada dronovi lete na više od 2.000 metara i ove grupe više nisu toliko efikasne“, primetio je.

Ali uprkos svim rupama i manama u ruskoj protivvazdušnoj odbrani, postoji jedan očigledan problem za Kijev, a to je nedostatak oružja za iskorišćavanje ovih slabosti. Iako je Kijev bio uspešan sa dronovima dugog dometa sa eksplozivnim punjenjem od nekoliko desetina kilograma, oni nikada neće imati istu udarnu moć kao krstareće rakete.

Ukrajina ima sopstvenu domaću raketu Neptun - u suštini protivbrodsku raketu - ali činjenica da se retko koristi sugeriše da ih Kijev verovatno još nije proizveo u velikim količinama. Unapređena verzija rakete, nazvana Dugi Neptun, prošla je testiranje tek u martu.

Ipak, postoji još jedan ukrajinski proizvod, hvaljena raketa "Flamingo", velika raketa sa masivnom bojevom glavom od 1.150 kilograma i dometom od čak 3.000 kilometara.

Ali uprkos tome što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poslednjih meseci potvrdio njihovu upotrebu u borbenim uslovima i najavio da će uskoro ući u masovnu proizvodnju, čini se da ove rakete još uvek nisu prisutne u ukrajinskom arsenalu u značajnim količinama.

Da bi se u potpunosti iskoristile slabosti ruske protivvazdušne odbrane u kratkom roku, Ukrajini je potreban znatno veći broj raketa nego njenim zapadnim saveznicima. Velika Britanija je nedavno dopunila ukrajinski arsenal nepoznatim brojem raketa "Storm Šedou", ali dve druge zemlje – SAD i Nemačka – su one koje mogu da pruže Kijevu posebno značajnu pomoć, ali to još nisu učinile.

Ni "Tomahavk", ni "Taurus"

U poslednjih mesec dana bilo je mnogo spekulacija da će Vašington poslati Ukrajini krstareće rakete "Tomahavk", koje bi, iako su oružje staro nekoliko decenija, bile idealne za iskorišćavanje praznina u ruskoj protivvazdušnoj odbrani.

- Tomahavk leti sporo i nije baš "prikriven" - rekao je za Kijev independent Tom Karako, viši saradnik Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS). "Ali njihova korisnost protiv protivvazdušne odbrane je u tome što mogu da lete nisko i sporo i da idu indirektnim putem kako bi zaobišli protivvazdušnu odbranu i držali se terena."

Predsednik SAD Donald Tramp nedavno je rekao da za sada neće isporučivati rakete Tomahavk Ukrajini, ali Kijev i dalje pokušava da ih dobije.

- U toku su pregovori sa vladom SAD o različitim mogućnostima, ali je to previše osetljiva tema da bismo u ovom trenutku otkrivali detalje - rekla je ukrajinska ambasadorka u SAD Olga Stefanišina ukrajinskim novinama.

Nemačka je, s druge strane, čak i nakon što su američke rakete ATACMS i britansko-francuske rakete Storm Shadow odobrene, odbila da pošalje svoje moćne rakete Taurus. Oružje može da pogodi ciljeve na udaljenosti od 500 kilometara, što je domet veći od drugih raketa dugog dometa koje je Ukrajina dobila od saveznika.

- Isporuka raketa Taurus je u ovom trenutku značajnija za Nemce nego za Ukrajince, jer je Taurus postao vrhunski simbol nemačke anksioznosti i straha od eskalacije - rekao je Fabijan Hofman sa Univerziteta u Oslu, stručnjak za raketnu tehnologiju, za Kijev Independent ranije ove godine.

- I zato je isporuka raketa Taurus toliko važna - ispravljate nepravdu - zaključio je Hofman.

(Kurir.rs/Jutarnji list/Kyiv independent)