RUSIJI USKORO SLEDI NAJTEŽI UDARAC OD POČETKA RATA U UKRAJINI: Situacija se drastično promenila, Kremlj u panici
Nakon što je krajem oktobra američki predsednik Donald Tramp uveo sankcije na izvoz ruske nafte i ciljao dve najveće ruske naftne kompanije, državni Rosnjeft i najvećeg privatnog energetskog diva Lukoil, Rusijase našla u velikim problemima.
Rupa u ovogodišnjem budžetu mogla bi da naraste i do 50 milijardi dolara, a prihod od nafte pašće, piše Bloomberg, za oko 37 milijardi dolara.
Čak i ruska agencija TASS navodi da su prihodi od prodaje energenata u oktobru pali za 27 posto u odnosu na isti period 2024. godine. Zbog tih sankcija te dogovora Kine, Turske i Indije s SAD, drastično je pao uvoz ruske nafte u te zemlje, a Lukoil bi se osim toga mogao naći u problemima da se ugasi ili čak da ga "anektira" Rosnjeft.
Za Rusiju, a pogotovo njenu ratnu mašineriju, prodaja nafte je jedna od najvažnijih stavki. Moskva se hvalila da je našla zamenu za evropsko tržište na kineskom, indijskom i turskom tržištu, ali sada se pokazalo da su nakon "carinskog dogovora" Donalda Trampa i Si Đinpinga vodeći kineski distributeri Sinopec, PetroChina Co. te neke manje kompanije, navodi ruski nezavisni portal Meduza, smanjili obim nabavke ruske nafte.
Rezanje nabavki
Rojters je, pozivajući se na svoje izvore, javio da je Yanchang Petroleum, vlasnik jedne od najvećih rafinerija nafte u Kini, odbio da učestvuje na tenderima za snabdevanje ruskom naftom u razdoblju od decembra do sredine februara 2026. godine, a prema konsultantskoj firmi Rystad Energy AS, od uvođenja sankcija uvoz ruske nafte pao je za pola, za 400 hiljada barela dnevno.
Istovremeno, Indija je učinila isto. Bloomberg piše da pet velikih rafinerija u zemlji, koje su činile dve trećine ukupnog uvoza iz Rusije u 2025. (Reliance Industries, Bharat Petroleum, Hindustan Petroleum, Mangalore Refinery and Petrochemicals i HPCL-Mittal Energy), nisu najavile nabavke u decembru.
Osim toga, Tramp je nedavno objavio da su Nju Delhi i Vašington blizu postizanja trgovinskog sporazuma prema kojem se predviđa da Indija nabavlja više američke nafte.
I Turskase, kao najvjerniji dosadašnji kupac ruske nafte, okreće drugim tržištima, pa je u poslednje vreme pojačala nabavku iz Irana, Kazahstana i Azerbajdžana.
Kako piše Bloomberg, u ovom trenutku u tankerima po okeanima luta "tajna flota" s oko milijardu barela, uglavnom iranske, venecuelske i ruske nafte (ruski udeo je oko 40 posto), koji se u ovom trenutku ne mogu isporučiti.
Stoga bi se, navode ruski nezavisni izvori, sve to moglo vrlo bolno odraziti na rusku ekonomiju, koja ionako beleži gubitke, pogotovo u energetskom sektoru, a BDP drastično pada (u 2024. godini ruski BDP je rastao 3,5%), i u 2026. godini će, prema procenama MMF-a, rast iznositi oko 0,8 posto, i to prvenstveno zahvaljujući ratnoj industriji, ali s tendencijom daljeg pada.
Lukoil nestaje sa scene
Međutim, sa scene bi mogao da nestane Lukoil, koji ne može da proda svoje inostrane "aktive" koji vrede 14 milijardi dolara, među kojima su važna nalazišta u Iraku, kako piše Financial Times.
Britanski list piše da su se pojavile glasine o mogućem Rosnjeftovom preuzimanju Lukoila.
Vladimir Putin je navodno ranije blokirao pokušaje direktora Rosnjefta Igora Sečina da preuzme konkurenta, ali sada neki insajderi veruju da Rosnjeft, u ovoj složenoj situaciji, ima šanse.
Naime, Lukoil je hteo svoje inostrane subjekte da proda švajcarskoj kompaniji Gunvor, koja je inače bliska Kremlju, odnosno samom Vladimiru Putinu, ali američko Ministarstvo finansija odbacilo je njihovu ponudu, nazvavši ih " kremaljskom lutkom".
Naime, većinski vlasnik Gunvora bio je bliski Putinov prijatelj Genadij Timčenko, a kompanija je bila glavni prodavač ruske nafte.
Kako piše portal Meduza, Timčenko je nakon aneksije Krima svoj udeo prodao svom prijatelju švedskom preduzetniku Torbjornu Tornkvistu, ali to nije upalio i nije zameo tragove.
Timčenko i njegova supruga su pod sankcijama EU i Velike Britanije, i nekoliko puta je pokušavao da urgira da se one ukinu, ali Brisel stalno odbija to da učini.
Isto tako, nastavlja Meduza, Lukoil ima rafineriju u bugarskom gradu Burgosu, ali Bugari bi mogli da nacionalizuju Lukoilovu imovinu, kao i Rumunija, dok Moldavija razmatra mogućnost otkupa Lukoilovog naftnog skladišta.
Međutim, najveći problem Lukoila je taj da bi mogao da se utopi u Rosnjeft.
- Lukoil nema budućnost u poslovanju i više nije moguće da se širi u inostranstvu. To je kompanija s isečenim krilima - rekao je Vladimir Milov, bivši zamenik ruskog ministra energetike, a većinu imovine u samoj Rusiji već je prodao najvažnijim ruskim kompanijama Rosnjeftu i Gazpromnjeftu.
Rosnjeft se kao nekada mala naftna kompanija, zapravo izgradio na otetim i nacionalizovanim "aktivima" nekadašnje najveće ruske naftne kompanije Yukos, čiji je vlasnik bio Mihail Hodorkovski.
(Kurir.rs/Jutarnji.hr/Preneo: V.M.)
· Reaguj