KIJEV IMA PREMALO VREMENA, TRENUTAK ODLUKE SE BLIŽI! Sudbina ZEMLJE je u rukama Zelenskog, Tramp i Putin pomno će motriti na Ukrajinu ovih dana!
Američki predsednik Donald Tramp vrši pritisak na Ukrajinuda prihvati novi mirovni predlog zasnovan na širokim teritorijalnim ustupcima Rusiji, dajući Kijevu rok do 27. novembra da odluči da li prihvata uslove ili rizikuje da izgubi američku podršku.
Ovo je Trampov najnoviji pokušaj da okonča rat u Ukrajini, koji ulazi u četvrtu godinu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenskiupozorio je 21. novembra da bi zemlja uskoro mogla da se suoči sa "izuzetno teškim izborom koji podrazumeva ili gubitak dostojanstva, ili rizik od gubitka ključnog partnera."
Šta je Trampov mirovni plan od 28 tačaka?
U središtu predloga nalazi se ogroman teritorijalni ustupak. Ukrajina bi predala celu istočnu oblast Donbasa i ostale okupirane delove Ukrajine i one pod kontrolom ukrajinske vojske.
Ukrajinske snage bi se povukle iz ostatka Donjecke oblasti, uključujući gradove Pokrovsk, Slavjansk i Kramatorsk. To područje bi postalo demilitarizovana zona, međunarodno priznata kao deo Rusije, ali bez ulaska ruskih trupa.
SAD bi de facto priznale rusku kontrolu nad Krimom, Luganskom i Donjeckom. Granice u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti bile bi "zamrznute" duž trenutne linije fronta. Ukrajinska vojska bila bi ograničena na 600.000 vojnika.
Ukrajina bi pauzirala svoje težnje ka članstvu u NATO-u, ne bi smeštala strane trupe i ostala bi nenuklearna država.
Zauzvrat, Rusija bi se obavezala da neće napasti Ukrajinu ni druge evropske zemlje, uz zakonsko potvrđivanje te obaveze.
Ekonomski deo plana je maglovit i kontroverzan
Ovaj deo plana predviđa postepenu reintegraciju Rusije u globalnu ekonomiju, fazno ukidanje sankcija, američko-rusku saradnju u energetici, infrastrukturi, veštačkoj inteligenciji i retkim metalima.
Povratak Rusije na ono što je danas G7
To podarzumeva delimično preusmeravanje zamrznute ruske imovine u obnovu Ukrajine, uz evropsku pomoć, dok bi ostatak finansirao zajedničke američko-ruske projekte.
Reč je o oko 300 milijardi dolara zamrznute ruske imovine. Kijev traži da se ta sredstva konfiskuju i upotrebe za odbranu zemlje.
U Zaporoškoj nuklearnoj elektrani predviđa se obnavljanje rada pod nadzorom IAEA i podela 50:50 između Rusije i Ukrajine.
Plan uključuje i američku bezbednosnu garanciju da će svaki budući napad Rusije pokrenuti "odlučan i koordinisan vojni odgovor" i trenutni povratak sankcija.
Ko stoji iza plana?
Plan su kreirali Stiv Vitkof, specijalni izaslanik SAD i bivši investitor u nekretnine, bez diplomatskog iskustva i Kirill Dmitrijev, glavni ruski ekonomski pregovarač i ključni posrednik Kremlja.
Prema izvorima iz ukrajinske vlade, njih dvojica vode paralelni kanal komunikacije koji potkopava pro-ukrajinske frakcije u Vašingtonu.
Vitkof je prikupljao povratne informacije iz Kijeva i Moskve tokom proteklog meseca, ali je u suštini kreirao plan koji veoma liči na ruske uslove.
Zašto je tajming drugačiji?
Plan stiže u trenutku teške vojne situacije po Ukrajinu. Ruske snage napreduju ka Pokrovsku, stvarajući 10-15 km široku "zonu smrti". Ukrajinske linije odbrane pucaju, prema aktivisti Serhiju Sternenku. Rusija je otvorila nova žarišta u Dnjepropetrovskoj i Sumskoj oblasti. Energetska infrastruktura je ponovo pod teškim udarima pred zimu.
Političko-ekonomsku krizu predstavlja najveća korupcionaška afera tokom mandata Zelenskog, a izbila je u državnoj energetskoj kompaniji Energoatom, sa optužbama za pranje novca i profitiranje na projektima odbrane infrastrukture.
Pod istragom je i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Rustem Umerov, koji učestvuje u pregovorima.
Zelenski je potvrdio da je dobio nacrt plana, nije ga odbio i izjavio je da će timovi SAD i Ukrajine raditi na pojedinačnim tačkama. On je upozorio da se Ukrajina suočava sa "jednim od najtežih trenutaka". Rekao je da zemlju čekaju "28 teških tačaka ili najteža zima do sada i rizici koji slede".
Šta kažu evropski saveznici?
Evropske sile nisu bile uključene u izradu plana. Zelenski je razgovarao sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, britanskim premijerom Kirom Starmerom.
- Nismo čuli ništa o bilo kakvim ruskim ustupcima. Da Rusija želi mir, već bi pristala na bezuslovni prekid vatre - rekla je šefica diplomatije EU Kaja Kalas.
Šta sledi?
Zelenski je najavio "vrlo težak i turbulentan" period, jačanje političkog i medijskog pritiska, tihu, ali intenzivnu koordinaciju sa SAD, traganje za "konstruktivnim rešenjima".
Sa Trampovim rokom do Dana zahvalnosti, 27. novembra, sledeći dani su ključni i biće pomno praćeni u Kijevu, Vašingtonu, Moskvi, ali i u Briselu.
(Kurir.rs/Kyiv Independent/Preneo: V.M.)
· Reaguj