OVO JE AMERIČKI PLAN ZA NAREDNE DECENIJE! Nova Trampova strategija izazvala buru, reakcija Brisela začudila sve: Traže nove saveznike, BOLNO PRIZNANJE o Kini

Njena izjava je pokušaj da umanji značaj nove Strategije nacionalne bezbednosti Bele kuće koja kritikuje evropske institucije.

- SAD su i dalje naš najveći saveznik... Mislim da se nismo uvek slagali po različitim temama, ali mislim da je opšti princip i dalje tu. Mi smo najveći saveznici i trebalo bi da se držimo zajedno.

- Evropa je potcenjivala sopstvenu moć. Prema Rusiji, na primer... trebalo bi da budemo samopouzdaniji - rekla je Kalas.

Šta piše u Trampovoj strategiji?

Nova Strategija nacionalne bezbednosti Bele kuće predstavlja dramatičan zaokret u spoljnoj politici SAD, jasno ističući da je "Amerika na prvom mestu".

Dokument od 33 stranice, objavljen prošlog petka, odbacuje evropske saveznike gotovo rasističkim tonom, priznaje da SAD moraju da dele moć sa Kinom i traži nove saveznike na zapadnoj hemisferi, gde Vašington trenutno ima vrlo malo partnera.

Strategija, izveštava CNN, počinje tvrdnjom da su dani kada su SAD održavale svetski poredak "poput Atlasa" prošli, iako nije jasno da li je ovo konstatacija prošlih činjenica ili novi politički pravac. Takođe nije jasno kakvu tačno poziciju SAD sada traže u ovom novom svetskom okruženju: više nisu vodeći lider, već uglavnom usmeravaju pretnje drugim silama u usponu.

U strategiji se navodi da, iako SAD odbacuju koncept globalne dominacije, pokušaće da spreče globalnu dominaciju drugih, napominjući da je "veliki uticaj većih, bogatijih i jačih nacija večna istina međunarodnih odnosa".

Uspon Kine, navodi se u dokumentu, došao je na račun Sjedinjenih Država, dok se ignoriše uloga koju je jeftina roba decenijama igrala u poboljšanju životnog standarda u Sjedinjenim Državama. Uspon Kine sada se može samo "ograničiti", a ne potpuno zaustaviti.

Bela kuća vidi potencijal za saveznike bliže kući, u Americi, ali postoji i rizik od razočaranja. Takozvana "Trampova korelacija" sa Monroovom doktrinom iz 1820-ih pruža proširenje stare ideje da Sjedinjene Države treba da dominiraju najbliže svojim obalama, umesto da nudi novu ideju za 2026. godinu. Takođe ne pominje koliko moćnih saveznika Sjedinjene Države zapravo imaju na jugu, dok preti da će bombardovati narko-kartele i pomilovati korumpiranog bivšeg predsednika Hondurasa.

Iako strategija često koristi oštru, ozbiljnu retoriku, ideje koje nudi nisu uvek u skladu sa trenutnom situacijom. Postoje i "svetli trenuci", kao u izjavi da "sukob ostaje najproblematičnija dinamika na Bliskom istoku". Ali samo nekoliko rečenica kasnije, reduktivna fraza "izraelsko-palestinski sukob ostaje trnovit" podseća na hiljade života koje su odnele nesigurne akcije najmoćnije vojske na svetu.

Dokument podseća na verziju predsedničkih govora Donalda Trampa u Ovalnom kabinetu.

Mnogi skreću pažnju na krajnje neprijateljski odnos prema Evropi. Stranice su prošarane razmišljanjima iz govora potpredsednika Dž. D. Vensa na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti u februaru, gde je optužio evropske saveznike za suzbijanje slobode govora i demokratije, dok istovremeno uništavaju sopstvene ekonomije prekomernom regulacijom.

Takođe se tvrdi da većina Evropljana ne može slobodno da izrazi svoju želju za mirom sa Rusijom.

Strategija takođe pozajmljuje elemente iz ekstremnih evropskih krugova kada se bavi rasističkom teorijom "velike zamene stanovništva", navodeći da se Evropa suočava sa "civilizacijskom erozijom". Tvrdi se da je "više nego verovatno da će u roku od nekoliko decenija, najkasnije, neke članice NATO-a postati pretežno neevropske", implicirajući da će Evropa postati manje bela i da neće biti "dovoljno jaki da ostanu pouzdani saveznici".

Ideja da SAD treba da podstaknu "otpor trenutnoj putanji Evrope" - što implicira direktno mešanje - dodatno je zabrinjavajuća.

Rusija nije snažno kritikovana, a odnosi sa Moskvom se opisuju kao "strateški stabilni". SAD nisu prikazane kao evropski saveznik u NATO-u, već kao posrednik "u smanjenju rizika od sukoba između Rusije i evropskih država".

Postoje i kritike "evropskih zvaničnika koji imaju nerealna očekivanja u nesigurnim manjinskim vladama", gde je narodna želja za mirom ugušena cenzurom i suzbijanjem demokratije.

Evropa je okarakterisana kao "vojna sila koja se plaši da se brani". Strategija takođe ne nudi jasan put ka "opstanku" Ukrajine kao "održive države", niti se posebno bavi planom za postizanje ovog cilja.

Sva priča o "opstanku" i "održivosti" ostavlja utisak da za Kijev neće biti promena na bolje.

(Kurir.rs/Večernji list)