OVAKO ĆE IZGLEDATI MIROVNI SPORAZUM ZA UKRAJINU? Ima tri dokumenta i sedam KLJUČNIH tačaka

Obrisi održivog mirovnog sporazuma za Ukrajinu polako se pojavljuju, uprkos kontroverznom pristupu američkog predsednika Donalda Trampa.

Ovi elementi su takođe bili razmatrani tokom posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Londonu, gde se sastao sa liderima Velike Britanije, Francuske i Nemačke, piše Vašington post.

Kontroverzna Trampova uloga

Uprkos činjenici da se čini da je dogovor sve bliži, Trampova sklonost ruskom agresoru i pritisak na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog mogli bi sve da unište. Pregovore dodatno komplikuje Strategija nacionalne bezbednosti, koju je Bela kuća objavila prošle nedelje, a koja sugeriše da Tramp želi da zauzme podjednako distanciran stav prema demokratskoj Evropi i autokratskoj Rusiji, navodno „kako bi ublažio rizik od sukoba između Rusije i evropskih država“. Takvo izjednačavanje saveznika i protivnika nema smisla ni strateški ni moralno i predstavlja ozbiljnu zabrinutost za evropske partnere.

Uprkos ovim klimavim temeljima, Trampovi mirovni napori imaju izvestan potencijal. Pregovore vode Džared Kušner i Stiv Vitkof, biznismeni, a ne diplomate, ali izgleda da razumeju da je najbolja zaštita za Ukrajinu kombinacija obavezujućih bezbednosnih garancija i budućeg ekonomskog prosperiteta. Takođe su svesni da će ceo paket propasti ako Zelenski ne može da ga objasni i brani hrabrom, ali iscrpljenom ukrajinskom društvu.

Tri dokumenta i sedam ključnih elemenata pregovaračkog paketa

Prema rečima ukrajinskog zvaničnika, pregovarački paket se sastoji od tri dokumenta: mirovnog plana, bezbednosnih garancija i plana ekonomskog oporavka. Iako su pregovori još uvek u toku, a Ukrajina i njeni evropski saveznici pripremaju zajedničke amandmane, glavne tačke su već poznate iz razgovora između američkih i ukrajinskih zvaničnika:

1. Brz ulazak Ukrajine u Evropsku uniju

Ukrajina bi mogla da postane članica EU već 2027. godine. Ovo je izazvalo zabrinutost kod nekih članica, ali Trampova administracija veruje da može da prevaziđe otpor, posebno Mađarske, koja je do sada bila najveća prepreka. Članstvo bi podstaklo trgovinu i investicije, ali bi takođe primoralo Ukrajinu da zauzme odlučniji stav protiv duboko ukorenjene korupcije u državnim preduzećima. U suštini, rat se vodio oko toga da li Ukrajina može postati evropska zemlja – ideja koju ruski predsednik Vladimir Putin prezire.

2. Američke bezbednosne garancije „slične Članu 5“

SAD bi ponudile Ukrajini bezbednosne garancije po uzoru na Član 5 NATO-a ako Rusija prekrši sporazum. Kijev insistira da bi takav sporazum potpisale Sjedinjene Države i ratifikovao američki Kongres, dok bi evropske zemlje potpisale svoje odvojene sporazume. Dok je kredibilitet američkih garancija oslabljen formulacijama u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti koje dovode u pitanje NATO, Trampov tim kaže da ostaje posvećen kontinuiranoj obaveštajnoj podršci Ukrajini, bez koje nema prave bezbednosti.

3. Očuvanje ukrajinskog suvereniteta bez ruskog veta

Suverenitet Ukrajine bi bio zaštićen od bilo kakve ruske moći veta. Međutim, vode se teški pregovori o pitanju veličine ukrajinske vojske. Razmatra se povećanje američkog predloga sa 600.000 na 800.000 vojnika, što je otprilike broj koji bi Ukrajina imala i posle rata. Kijev, međutim, odbacuje svako ustavno ograničenje, kako to zahteva Moskva, bez obzira na formalni broj snaga.

4. Demilitarizovana zona duž cele linije primirja

Planirano je uspostavljanje demilitarizovane zone duž cele linije primirja - od Donjecke oblasti na severoistoku do Zaporožja i Hersona na jugu. Iza nje bi se nalazilo dodatno područje sa kojeg bi se uklonilo teško naoružanje. Čitava linija bi bila pod strogim nadzorom, slično demilitarizovanoj zoni između Severne i Južne Koreje.

5. Teritorijalni ustupci i „razmena teritorija“

Teritorijalni ustupci se smatraju neizbežnim, iako se Ukrajina i SAD još uvek spore oko konkretnih linija. Rusija zahteva da Ukrajina odustane od 25 odsto Donjecka koji još uvek kontroliše. Trampov tim tvrdi da bi Ukrajina verovatno ionako izgubila tu teritoriju u narednih šest meseci borbi i da bi ustupci sada spasili živote. Zelenski je u ponedeljak rekao da nema „zakonsko pravo“ da ustupi teritoriju Rusiji, a kao moguće rešenje pomenuo je korejski model, prema kojem obe Koreje i dalje polažu pravo na celo poluostrvo.

6. Budućnost nuklearne elektrane Zaporožje

Nuklearna elektrana Zaporožje, najveća u Evropi, više ne bi bila pod ruskom okupacijom. Govori se o preuzimanju od strane Sjedinjenih Država, što neki ukrajinski zvaničnici vide kao „američko sredstvo odvraćanja“ - garanciju da bi svaka nova ruska agresija automatski uključila Vašington.

7. Ekonomski oporavak za Ukrajinu, ali i za Rusiju

Trampova administracija želi da podstakne velike investicije i ekonomski razvoj u Ukrajini. Jedan izvor finansiranja bilo bi više od 200 milijardi dolara ruske imovine zamrznute u Evropi, od čega je već predloženo da se 100 milijardi dolara odmah stavi na raspolaganje Ukrajini za reparacije, sa mogućnošću povećanja tog iznosa.

Dugoročni pokretač oporavka bile bi američke investicije, uključujući plan za Fond za razvoj Ukrajine, u kojem učestvuju Blekrok i Svetska banka, a koji bi mogao da privuče do 400 milijardi dolara. Istovremeno, Tramp želi slične inicijative za investicije i oporavak za Rusiju, zasnovane na uverenju da zemlje koje trguju i prosperiraju ne ratuju - iako istorija, uključujući nacističku Nemačku i današnju Kinu, pokazuje da to nije uvek tačno.

Hoće li Ukrajina dobiti paket koji će je učiniti spremnom da proguta gorku pilulu?

Pregovori se odvijaju u vreme kada Ukrajina, uz podršku svojih evropskih saveznika i Sjedinjenih Država, razmatra izuzetno složen kompromis koji uključuje bezbednosne garancije, ekonomski oporavak i teritorijalna pitanja.

Uspeh pregovora mogao bi da zavisi od toga da li Trampovi pregovarači mogu da osmisle paket bezbednosnih i ekonomskih podsticaja koji je dovoljno privlačan da Ukrajinci progutaju gorku pilulu odustajanja od dela teritorije. U suprotnom, borbe će se nastaviti.

Potonji scenario je takođe verovatan ako Tramp insistira na politici „sada ili nikad“. Kao što je sam Tramp primetio pre nekoliko decenija, „Najgora stvar koju možete da uradite u dogovoru jeste da izgledate očajnički da ga postignete. To će učiniti da druga strana oseti krv, a onda ste mrtvi.“

(Kurir.rs/WashingtonPost/Index.hr/Prenela: M. V.)