RUSIJA SVEDENA NA REGIONALNU SILU, VAŠINGTON JE NE VIDI KAO GLOBALNOG IGRAČA! Analiza Darka Obradovića za Kurir o strategiji nacionalne bezbednosti SAD
Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu napisao je za Kurir tekst novoj strategiji nacionalne bezbednosti SAD, koja je, mnogi se slažu u oceni, podigla dosta prašine u svetu.
Analizu Darka Obradovića prenosimo u celini:
Nova strategija nacionalne bezbednosti SAD izazvala je burne reakcije koje ne jenjavaju danima i očekuje se da će se dodatno intenzivirati u narednom periodu. Kina ponovo procenjuje svoje strateške opcije suočena sa jasnim američkim crvenim linijama, dok Rusija prikriva osećaj degradiranosti jer joj nije priznata uloga glavnog izazivača, već je svedena na regionalnu silu kojoj SAD preuzimaju evropsko tržište energenata. Vašington više ne posmatra Rusiju kao globalnog aktera, već isključivo u regionalnom okviru. Istovremeno, evropsko-američki odnosi mogli bi ući u fazu transatlantske krize ukoliko izostane diplomatska veština, a pitanje proširenja NATO-a može se lako promeniti nakon samita 2026. godine.
U pojedinim delovima dokument deluje kao da je namenjen unutrašnjim političkim potrebama
Reakcije na novu strategiju dolaze iz dva pravca: ideološkog i realističnog. Prvi se bazira na izražavanju neslaganja sa američkim zahtevima od strane saveznika, dok se drugi fokusira na prepoznavanje mogućnosti i relativizaciju situacije. Strategija nacionalne bezbednosti, pored toga što predstavlja uputstvo za delovanje državnih organa, služi i kao sredstvo komunikacije između država. U pojedinim delovima podseća na dokument namenjen unutrašnjim političkim potrebama, ali u najvećoj meri predstavlja jasno uputstvo za postupanje prema „neprijateljima“ i za očekivanja od saveznika.
Kina, Rusija i Iran nisu spomenuti, ali...
Umesto da izričito imenuje NR Kinu, Rusiju, Iran ili neku drugu državu kao neprijatelja ili konkurenta, strategija definiše kriterijume na osnovu kojih se države svrstavaju u te kategorije. Tekst dobija pun smisao tek kada se uporedi sa Nacionalnim zakonom o odbrani za 2026. godinu, koji jasno prepoznaje američke protivnike, uređuje budžetske prioritete nacionalne bezbednosti i navodi konkretne odredbe poput "suprotstavljanja naporima Komunističke partije Kine koji ugrožavaju Evropu“ ili zabrane nabavke morskih plodova iz Kine za vojne objekte.
Strategija u centar američke vojne i geostrateške moći postavlja ekonomsku snagu SAD. Naglašava se nužnost očuvanja postojeće američke ekonomske, vojne i tehnološke dominacije po svaku cenu. Ta „cena“ podrazumeva okončanje predatorskih, državnih subvencija i industrijskih politika drugih zemalja, nepoštenih trgovinskih praksi, deindustrijalizacije, krađe intelektualne svojine, industrijske špijunaže i pretnji po lance snabdevanja ključnih sirovina. Strategija se izričito bavi i suprotstavljanjem propagandi, operacijama uticaja i drugim oblicima kulturne subverzije. FBI otvoreno optužuje Kinu za štetu od industrijske špijunaže u iznosu od 300–600 milijardi dolara godišnje.
Glavni cilj sprečavanje sukoba oko Tajvana
Amerika poziva saveznike i partnere, čiji zbirni BDP iznosi 35 hiljada milijardi dolara, da zajedno sa sopstvenim BDP-om od oko 30 hiljada milijardi dolara formiraju zajednički front protiv predatorskih ekonomskih praksi. Poruka je jasna: više od polovine svetske ekonomije mora da se udruži kako bi sprečila dominaciju bilo koje konkurentske sile — pre svega NR Kine. Strategija je direktna i praktična: kroz saradnju i strateško usaglašavanje moguće je ostvariti dugoročne američke investicije u odbranu, energetiku, savremene tehnologije i veštačku inteligenciju.
Dva su ključna bezbednosna fokusa SAD — Zapadna hemisfera i Indo-Pacifik. Kina je „pred američkim vratima“. Glavni cilj je sprečavanje sukoba oko Tajvana, a ne nužno njegova „odbrana“. Tajvan je sedište globalne proizvodnje poluprovodnika i strateška tačka za kontrolu Indo-Pacifika. SAD naglašavaju slobodu plovidbe u Južnom kineskom moru i odbijanje unilateralnih promena statusa kvo. Strategija predviđa izgradnju vojne sile koja neće popustiti duž prvog ostrvskog lanca, vitalnog za kineski pristup svetским morima.
Prodor "tuđinaca" u region - aluzija na Kinu
Zapadna hemisfera dobija novu važnost zbog strateških resursa koje SAD žele da zaštite i razvijaju uz svoje partnere. Ističe se da je prodor „tuđinaca” u region — aluzija na Kinu — prošao bez otpora, što se navodi kao američka greška. Obaveštajna zajednica dobija zadatak da identifikuje i zaštiti ključne resurse. U duhu Trampizma odbacuje se „zelena tranzicija“ kao motivacija; SAD se okreću rudarstvu i strateškim mineralima ne zbog ekologije, već zbog kineske dominacije nad litijumom i retkim metalima. Kako više od 70% prerade strateških minerala kontroliše Kina, Vašington kreće u ofanzivu, uz angažovanje ambasadora i obaveštajnih službi kao „ekonomskih monitora“ strateških sektora.
Evropi nedostaje samopouzdanje u odnosu sa Rusijom
Što se tiče Evrope, strategija se u velikoj meri oslanja na izveštaj o evropskoj konkurentnosti koji je sastavio Mario Dragi. Na stranici 25 navodi se da Evropi nedostaje samopouzdanje u odnosu sa Rusijom, kao i da evropske zemlje imaju značajnu prednost u konvencionalnoj moći nad Rusijom — osim u nuklearnom segmentu. Uloga SAD je da doprinese „strateškoj stabilnosti“ između Evrope i Rusije, dok se agresija na Ukrajinu tretira kao regionalni, a ne globalni konflikt. Ističe se da Evropa mora otvoreno stati na stranu SAD u pitanjima koja se tiču Kine — iako se to ne izgovara direktno, jasno je na koga se odnose reference na krađu tehnologije, sajber-špijunažu i neprijateljske ekonomske prakse. Nemačka se jedina pominje imenom zbog saradnje sa Kinom i oslanjanja na ruske energente.
Poruka Vašingtona je da su partnerstva otvorena svima, ali ne više po ideološkom, već po geostrateškom ključu. Nijedan saveznik nije „odbačen“ sve dok je spreman na dvosmeran odnos. Poljska je najbolji primer. Srbiji se otvara prostor da iskoristi svoje prednosti kao vodeća država regiona u oblastima koje dominiraju američkim interesima: energetika, nuklearna energija, vojna industrija i strateške sirovine poput litijuma. To su realni temelji za jačanje strateških odnosa sa SAD na osnovama obostranih interesa.
(Kurir.rs)
· Reaguj