OD GLAVNOG IGRAČA DO POSMATRAČA: Kako je članica NATO i jedna od vojno najmoćnijih zemalja u EU izopštena iz KLJUČNIH pregovora o Ukrajini?
Poljskaključa od nezadovoljstva zbog toga što je gurnuta na diplomatsku marginu u vezi sa mogućim mirovnim sporazumom o Ukrajini.
Kada su se lideri Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Nemačke i Ukrajine ove nedelje okupili u Londonu kako bi uskladili stavove povodom ubrzanog nastojanja Vašingtona da se postigne mirovni dogovor, Poljske nije bilo na spisku zvanica. Bio je to drugi put za samo nekoliko meseci da je Varšava izostavljena, nakon što nije dobila poziv ni za ključni mirovni samit u Ženevi 23. novembra.
Isključenje Poljske sa glavnog stola predstavlja gorak udarac za zemlju koja je zauzela jednu od najaktivnijih pozicija u EU po pitanju Ukrajine — a desničarski nacionalistički krugovi oko predsednika Karola Navrockog nisu gubili vreme da za ovaj neuspeh optuže liberalnog premijera Donalda Tuska.
„Odsustvo Poljske u Londonu je još jedan primer nesposobnosti Donalda Tuska“, besneo je Marek Pęk, senator iz nacionalističke stranke Pravo i pravda, nakon sastanka u Dauning stritu, nazivajući Tuska „političarem drugog reda u Evropi“.
Razlozi poljskog nezadovoljstva su jasni. Poljska ne samo da ugošćuje milion ukrajinskih izbeglica i služi kao ključni logistički centar za snabdevanje Ukrajine, već igra i presudnu ulogu u pritisku na Evropu da se ponovo naoruža. Poljska je članica NATO-a sa najvećom potrošnjom na odbranu po glavi stanovnika i želi da više nego udvostruči svoju vojsku — već sada treću po veličini u Alijansi — na 500.000 pripadnika.
Premijer Donald Tusk na marginama
I sam Tusk je pokazao izvesnu frustraciju zbog izopštenosti Poljske sa diplomatskih margina. Posle sastanka u Ženevi, zatražio je da bude dodat u zajedničko evropsko saopštenje — potez za spasavanje obraza koji su komentatori u Varšavi ocenili kao još jedan dokaz poljskog odsustva. U Berlinu prošle nedelje, stojeći pored nemačkog kancelara Fridriha Merca, Tusk je pokušao da ublaži neprijatnost zbog diplomatskog odbijanja Poljske dozom ironije.
„Ne želim da raspirujem emocije, ali recimo ovo otvoreno: Ne žele svi u Vašingtonu — a sigurno niko u Moskvi — da Poljska bude prisutna svuda“, rekao je, dodajući da to izopštavanje — verovatno odraz uporne poljske odbrane Ukrajine — „doživljava kao kompliment“.
Vlada insistira da se u Londonu nije dogodilo ništa neobično. Format „predložio je premijer Starmer“, rekao je vladin portparol Adam Šlapka, tvrdeći da „postoje desetine takvih formata i da se oni stalno menjaju. Ne daje svaki format rezultate, i Poljska ne mora — niti bi trebalo — da učestvuje u svima“.
On je dodao da se ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski priključio pozivu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i Starmerom nakon sastanka — što je, kako je rekao, dokaz da Poljska „ostaje u potpunosti angažovana“.
Poljski zvaničnici takođe brzo ističu da trenutno nema stvarnih mirovnih pregovora sa Rusijom. „Ovo su trenuci, ne arhitektura“, rekao je jedan diplomata o izostancima Varšave. „Prerano je za histeriju.“ Diplomati u ovoj priči, kao i drugi, govorili su pod uslovom anonimnosti zbog političke osetljivosti teme.
Od glavnog igrača do posmatrača
U prvim godinama rata Poljsku je bilo nemoguće ignorisati. Poslala je veliki deo svog naoružanja Ukrajini, nagovarala Berlin da pošalje tenkove Leopard u Kijev i služila kao nezamenjiv logistički centar NATO-a, naročito preko vazdušne baze u blizini grada Žešova. Ali veliki deo tog uticaja je u međuvremenu nestao.
Poljske zalihe oružja iz sovjetske ere su iscrpljene, a njen obiman program ponovnog naoružavanja neće osloboditi ništa što bi mogla da pošalje u inostranstvo još godinama.
U međuvremenu, Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo sada obećavaju nove sisteme protivvazdušne odbrane, rakete dugog dometa i — što je ključno — spremnost da doprinesu trupama u bilo kojoj budućoj misiji nadzora ili očuvanja mira u Ukrajini. Čak i ako su to za sada samo obećanja, Poljska je to već unapred isključila. U razgovorima koji su sada usmereni na sprovođenje primirja i bezbednosne garancije, ranija podrška ima manju težinu od raspoloživih snaga i sredstava, a Kijev se tome prilagodio. Zelenski se sada snažno oslanja na prestonice koje mogu da donesu nešto novo za sto.
„Amerikanci nas ne žele, evropski lideri nas ne žele, Kijev nas ne želi — pa ko nas onda želi?“, rekao je bivši premijer Lešek Miler posle londonskih razgovora. „Nešto neprijatno se dešava i treba da prestanemo da se pretvaramo da nije tako.“
Bivši predsednik Bronislav Komorovski, politički saveznik Tuska, ocenio je da odsustvo Poljske odražava geopolitičku realnost, a ne diplomatski neuspeh.
London je okupio „tri najjače evropske zemlje“ — politički, vojno i ekonomski — one koje najviše doprinose ratnim naporima Ukrajine, rekao je. Poljska je, dodao je, „jednostavno slabija“, i iako Evropa ceni ulogu Varšave, ona mora biti „u skladu sa njenom stvarnom težinom“.
(Kurir.rs/Politico/Prenela: M. V.)
