TEŠKA SITUACIJA U UKRAJINI: Milioni ljudi BEZ STRUJE posle žestokih ruskih napada (FOTO)

Više od milion domaćinstava u Ukrajini ostalo je bez struje posle novog talasa ruskih noćnih napada usmerenih na energetsku i industrijsku infrastrukturu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u subotu da je Rusija u noćnim napadima koristila više od 450 dronova i 30 raketa. Ministar unutrašnjih poslova Igor Klimenko potvrdio je da su pogođeni regioni Dnjepropetrovska, Kirovogradska, Nikolajevska, Odeska i Černigovska. S druge strane, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je u napadima korišćeno napredno oružje, uključujući hipersonične rakete Kinžal, koje je teško presresti jer mogu da promene pravac u letu.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) objavila je da je nuklearna elektrana Zaporoška, kojom upravlja Rusija, privremeno bez spoljnog napajanja „zbog široko rasprostranjenih vojnih aktivnosti“. Iako ne radi, elektrani je potrebno stalno snabdevanje električnom energijom za hlađenje reaktora.

U međuvremenu, u Rusiji je guverner Saratovske oblasti Roman Busargin izvestio da su dve osobe poginule nakon što je dron pogodio stambenu zgradu.

Diplomatska ofanziva u Berlinu

Ovi napadi dolaze u vreme kada se diplomatski napori za okončanje rata intenziviraju.

Izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof, putuje ovog vikenda u Berlin na sastanak sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim i evropskim liderima. Vitkof, koji predvodi posredničke napore Bele kuće, razgovaraće o najnovijoj verziji predloženog mirovnog sporazuma.

Trampova administracija insistira na postizanju sporazuma do Božića. Prema pisanju lista „Vol strit žurnal“, očekuje se da će sastanku u Berlinu prisustvovati britanski premijer ser Kir Starmer, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc.

Sudbina Donbasa kao ključna prepreka

Sastanak se održava nakon što je Ukrajina podnela SAD svoj revidirani mirovni plan od 20 tačaka. Sudbina teritorije na istoku Ukrajine ostaje najspornije pitanje u pregovorima. Kijev odbija da ustupi okupiranu teritoriju, dok Moskva insistira na preuzimanju celog regiona Donbasa silom ako se Ukrajina ne povuče.

Zelenski je izrazio skepticizam u vezi sa predlogom Bele kuće da se ukrajinske trupe povuče iz regiona i pretvori u „specijalnu ekonomsku zonu“. Prema planu, Kremlj bi se obavezao da neće napredovati u područja koja su napustile ukrajinske snage, stvarajući demilitarizovanu zonu. „Šta će sprečiti [Rusiju] da napreduje? Ili da se infiltrira prerušena u civile?“, upitao je Zelenski.

Trampova nestrpljivost i pritisak na Kijev

Iako su razgovori zvanično opisani kao plodonosni, poslednjih nedelja bilo je znakova da američki predsednik Tramp gubi strpljenje. U nedavnom intervjuu za Politiko, nazvao je evropske lidere „slabim“ i ponovio pozive Ukrajini da održi izbore, koji su obustavljeni od početka ruske invazije u februaru 2022. Zelenski je odgovorio da bi izbori mogli biti održani u roku od 90 dana ako SAD i Evropa obezbede neophodnu bezbednost.

Dok se diplomatija odvija, Evropa se fokusira na finansijsku podršku Ukrajini. U petak su se zemlje EU složile da trajno zamrznu oko 210 milijardi evra ruske imovine. Cilj je da se sredstva pozajme Ukrajini za vojne potrebe i obnovu, koja se suočava sa finansijskim deficitom od 135,7 milijardi evra u naredne dve godine. Kremlj je osudio taj potez kao krađu, a ruska centralna banka je najavila tužbu protiv belgijske banke Euroclear, gde se nalazi većina zamrznute imovine.

Najnovija verzija mirovnog plana navodno predviđa brzo pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji. Fajnenšel tajms izveštava da Brisel podržava tu ideju, koju je Kijev uključio u najnoviji nacrt. Prema pisanju AFP-a, pozivajući se na neimenovanog visokog zvaničnika, Ukrajina bi mogla postati punopravna članica već u januaru 2027. Međutim, još nije jasno da li je Vašington odobrio taj deo plana.

Kurir.rs/BBC