AMERIKA STEŽE OBRUČ: Tramp kritikovao Buša zbog Iraka, sada isto namerava da uradi sa Venecuelom

Ove nedelje, Bela kuća je proglasila fentanil i njegove „ključne prekursore“ ilegalnim oružjem za masovno uništenje, nakon što je američki predsednik Donald Tramp, govoreći o Venecueli, rekao da „hiljade ljudi umiru zbog ovih brodova punih droge, fentanila i mnogih drugih narkotika“.

U međunarodnom pravu, blokada nije samo stroža verzija sankcija, već se generalno smatra činom rata. Upravo je ta kombinacija poteza odmah podstakla istorijska poređenja, i to ona koja su posebno neprijatna za Trampa.

Tramp godinama tvrdi da je administracija Džordža V. Buša lagala o oružju za masovno uništenje i vezama sa terorizmom kako bi opravdala invaziju na Irak 2003. godine, tvrdnju koju je ponovio kao predsednički kandidat 2016. godine.

Ali nova odluka kojom se fentanil proglašava oružjem za masovno uništenje, zajedno sa potezom koji međunarodno pravo prepoznaje kao upotrebu sile na moru bez međunarodnog odobrenja, deluje kao prerada iste logike: proširivanje bezbednosne pretnje, a zatim njeno povezivanje sa prisilnim merama u inostranstvu.

Trampove jastrebovske pristalice tvrde da fentanil već ubija Amerikance i da režimi finansirani naftom moraju snositi posledice. Ovo otvara vrata poznatoj debati o ciljevima, sredstvima i dokazima. Ali dokazi nisu sasvim ubedljivi.

Argumenti pristalica

Na desnici, potezi administracije se tumače kao konačno usklađivanje retorike sa konkretnim akcijama. Uredništvo Volstrit žurnala pohvalilo je obračun sa venecuelanskom naftom, koji je počeo zaplenom tankera koji je dobio veliku medijsku pažnju – kao zakasneli, ali neophodan pokušaj da se „Nikolas Maduro svrgne s vlasti“.

Jastrebovi takođe opisuju ove poteze kao moralni odgovor na „narkoterorizam“, pri čemu označavanje fentanila kao oružja za masovno uništenje otvara šira ovlašćenja Pentagonu i Ministarstvu pravde. Bela kuća upoređuje fentanil sa hemijskim agensima zbog njegove smrtonosnosti i kaže da se vojni resursi mogu lakše koristiti protiv mreža krijumčarenja. Ako se ove mreže finansiraju naftom, kaže se u argumentu, onda je blokiranje sankcionisanih tankera proporcionalan i ciljan odgovor.

Kritičari sa levice, centra i dela libertarijanske desnice su uznemireni. Vašington post je nazvao odluku o oružju za masovno uništenje „pozorištem narkopolitike sa ozbiljnim posledicama“, upozoravajući da ona gura trgovinu drogom u ratnu zonu. Drugi ističu da se prema običajnom međunarodnom pravu blokada smatra činom rata i da Trampova tvrdnja o „najvećoj vojsci u istoriji Južne Amerike“ više zvuči kao ratobornost nego kao sprovođenje sankcija.

Libertarijanci i zagovornici uzdržanosti takođe iznose političke argumente. Republikanski senator Rend Pol rekao je da „dizanje brodova u vazduh neće zaustaviti drogu, ali bi moglo da potopi Trampa“. Ranije ovog meseca, senatori Tim Kejn, Rend Pol, Čak Šumer, Adam Šif i nekoliko drugih najavili su zakon zasnovan na Zakonu o ratnim ovlašćenjima, čiji je cilj sprečavanje rata sa Venecuelom.

Šta znači blokada?

Blokada je metod pomorskog ratovanja. San Remski priručnik iz 1994. godine – autoritativni prikaz prava oružanih sukoba na moru – tretira blokadu kao ratnu operaciju koja mora biti proglašena, objavljena i stupiti na snagu. On povlači niz obaveza prema neutralnim državama i pružanje humanitarne pomoći. Raniji dokumenti, od Pariske deklaracije iz 1856. do Londonske deklaracije iz 1909. godine, idu u istom smeru.

Ako Sjedinjene Države sprovedu blokadu, one ulaze u legalni prostor rata, ali bez odobrenja Ujedinjenih nacija i bez formalno priznatog oružanog sukoba.

Dan pre objavljivanja blokade, Tramp je potpisao izvršnu naredbu kojom se ilegalni fentanil proglašava oružjem za masovno uništenje. Ovo pomera pitanje fentanila u sferu nacionalne bezbednosti, potencijalno uključujući Ministarstvo odbrane u operacije presretanja, dok stručnjaci za javno zdravlje upozoravaju da takva oznaka iskrivljuje sliku o legitimnoj medicinskoj upotrebi droge i militarizuje zdravstvenu krizu.

Regulativa povezuje fentanil sa geopolitikom, Kinu sa prekursorima, Meksiko sa sintezom i opravdava agresivniji stav u Karipskom moru.

Činjenice koje komplikuju priču

Ali činjenice barem delimično potkopavaju argument o hitnosti.

Prvo, američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izveštavaju da je broj smrtnih slučajeva od predoziranja u SAD opao za 26,9 procenata u 2024. godini, na 80.391, što je najveći pad ikada zabeležen i najniži nivo od 2019. godine. Ovaj pad je povezan sa većom dostupnošću naloksona, test traka i lečenja. Ako su najefikasnija sredstva ona javnog zdravlja, onda proglašavanje fentanila oružjem za masovno uništenje i slanje armade u Južnu Ameriku deluje, u najboljem slučaju, sekundarno u odnosu na problem koji pokušava da reši.

Drugo, lanac snabdevanja ide gotovo isključivo preko Meksika, dok prekursori uglavnom dolaze iz Kine – ne iz Venecuele. Nacionalna procena pretnje od droga američke DEA iz 2024. godine navodi kartel Sinaloa i kartel Halisko Nueva Generacion kao glavne proizvođače ilegalnog fentanila koji se konzumira u SAD. Izveštaj o međunarodnoj kontroli narkotika američkog Stejt departmenta iz 2025. godine ne identifikuje Venecuelu kao značajan izvor ili tranzitnu tačku fentanila za američko tržište.

Međutim, veliki deo takozvane „flote u senci“ koja transportuje venecuelansku naftu u Kinu je ranjiv na presretanje. To je poluga koja se može iskoristiti za vršenje pritiska na Madura bez potresa globalnih tržišta, pod uslovom da mere ostanu ograničene i kratkotrajne.

Povratak Iraka

Ovo nas vraća na Irak. Trampov stav od 2002. do 2003. nije sasvim jasan, FactCheck nije pronašao snimke njegovog otvorenog protivljenja ratu pre invazije, ali jedno je sigurno: kasnije je rekao da je „Buš lagao“ o oružju za masovno uništenje.

Administracija danas tvrdi da fentanil već izaziva masovne smrti. Problem je što fentanil nije ratno oružje u američkom zakonu ili praksi, a Venecuela nije centar tržišta fentanila koje ubija Ameriku. Ako je sprovođenje mera ozbiljno do te mere da predstavlja blokadu, SAD ne „pooštravaju sankcije“, već ispituju granicu između ekonomske prisile i rata.

Ključni podatak ostaje nagli pad smrtnih slučajeva od predoziranja u 2024. godini. To sugeriše da su najefikasnija „oružja“ protiv fentanila do sada bila prozaična: nalokson, terapija uz pomoć lekova, test trake i ciljane policijske akcije protiv stvarnih dobavljača.

Ako je Irak 2003. ičemu naučio svet, to je da grube kategorije često stvaraju veštački osećaj hitnosti. Trenutni američki pristup manje deluje kao promišljena strategija, a više kao deža vi.

Kurir.rs/Index/Agencije