U ESTONIJI POSTAVLJAJU "ZAMKU" ZA PUTINA: Pravi se bunker tako projektovan da izdrži udare ruske artiljerije!

Duboko u šumama Estonije, uz granicu sa Rusijom, postavlja se prvi u nizu betonskih bunkera projektovanih da izdrže direktan udar ruske artiljerije.

Ova linija bunkera deo je slojevitog odbrambenog sistema koji će se protezati gotovo 1.000 kilometara, od severa Estonije do Poljske, sa ciljem odbrane baltičkih država. Iako je desetogodišnji projekat započet 2024. godine, odbrambeni zvaničnici izrazili su zabrinutost da možda neće biti završen na vreme. Strahuju da bi, u slučaju mirovnog sporazuma u Ukrajini, Moskva mogla da preusmeri pažnju na Baltik, naročito u svetlu planova Kremlja za jačanje vojne proizvodnje i eskalaciju hibridnih napada.

„Naš cilj je da budemo što bolje pripremljeni za odbranu naše nacije od agresivnog suseda“, izjavio je za Telegraf Kristjan Halg, portparol estonskih odbrambenih snaga.

Sve tri baltičke države – Estonija, Letonija i Litvanija – svesne su nedostatka strateške dubine i ne mogu sebi da priušte gubitak teritorije. „Uskraćivanje mobilnosti neprijatelju od prvog metra neophodno je kako bi mu se oduzela operativna sloboda i kako bi se savezničkim snagama omogućilo da budu efikasnije u odbrambenom stavu“, dodao je Halg.

Utvrđenja protiv ruske artiljerije

Bunkeri, svaki površine oko 35 kvadratnih metara, prvenstveno su projektovani da izdrže „direktne pogotke artiljerijskih granata kalibra 152 milimetra, koje najčešće koriste ruske oružane snage“, pojasnio je Halg.

Međutim, priznao je da bi otpornost na smrtonosne dronove tipa „šahed“ „zavisila od ugla udara“, dok bunkeri verovatno ne bi izdržali napade razarajućih kliznih bombi. U narednih nekoliko meseci planirana je izgradnja još 23 bunkera, uz 40 kilometara protivtenkovskih rovova koji se već kopaju, a cela linija trebalo bi da bude završena najkasnije do 2027. godine.

Cena i izazovi projekta

Estonija, Letonija i Litvanija uložiće po 70 miliona evra u Baltičku odbrambenu liniju, što predstavlja veliki izdatak iz njihovih odbrambenih budžeta. Estonija trenutno prednjači u realizaciji plana. Kadi-Kai Kolo, rukovoditeljka sektora za infrastrukturu u Estonskom centru za odbrambena ulaganja, istakla je da je njena zemlja u komparativnoj prednosti jer je veliki deo granice pokriven jezerom Pejpus i močvarnim terenom, koji služe kao „prirodne barijere“.

Duž kopnene granice sa Rusijom biće postavljeno 40 „odbrambenih uporišta“ koja će, pored bunkera, uključivati kontejnere za opremu, skloništa, protivtenkovske prepreke i bodljikavu žicu. Ipak, projekat kasni godinu dana jer je krajem 2024. prototip bunkera teško oštećen tokom testiranja. „Dobili smo dragocene povratne informacije i ispravili naše projekte“, rekla je Kolo. Pored toga, estonska vojska radi na postavljanju sistema za detekciju dronova i nabavci ključnih sistema protivvazdušne odbrane.

(Kurir.rs/Index)