MRAČNA SUDBINA RUSKIH VOJNIKA: Evo šta se dešava kada se vrate iz ukrajinskog zarobljeništva: Detalji jezive prakse u Rusiji
Dok ruske vlasti u gradovima i selima slave patriotizam dobrovoljaca koji se prijavljuju za rat u Ukrajini, sudbina ratnih zarobljenika ostaje navodno zanemareno poglavlje u invaziji koju je pokrenuo ruski predsednik Vladimir Putin.
Kada je ruski vojnik srednjih godina, koji je sebe opisao kao patriotu, pušten iz ukrajinskog logora za ratne zarobljenike ranije ove godine, pozvao je svoju porodicu nadajući se da će se vratiti kući za rođendan svog sina. Ali umesto tople dobrodošlice, dočekale su ga nedelje ispitivanja od strane ruskih bezbednosnih službi, nakon čega je vraćen na front.
Ubrzo je nestao u borbama u blizini okupiranog Donjecka, a njegova porodica se plaši da je mrtav.
„Kao da smo zarobljeni u krugu pakla“, rekao je jedan rođak. Priča je samo jedan primer sumorne sudbine ruskih ratnih zarobljenika, čiji se povratak u domovinu javno slavi, ali se često završava sumnjom, kaznom i finansijskom nesigurnošću.
Dok ruske vlasti u gradovima i selima slave patriotizam dobrovoljaca koji se prijavljuju za rat u Ukrajini, sudbina ratnih zarobljenika ostaje navodno zanemareno poglavlje u invaziji koju je pokrenuo ruski predsednik Vladimir Putin. Veterani koji se vraćaju sa fronta često se veličaju na državnoj televiziji, obećavaju im se privilegovani položaji, ali bivši zatvorenici se suočavaju sa drugačijom stvarnošću.
Pre odlaska na front, komandanti navodno upozoravaju vojnike da će se radije dići u vazduh granatom nego da se predaju Ukrajincima.
Nakon razmene zatvorenika, uglavnom preko Belorusije, vojnici su izolovani od svojih porodica, ponekad i mesec dana, dok ih ispituju Federalna služba bezbednosti (FSB), vojno tužilaštvo i Ruski istražni komitet.
Ispitivanja traže bilo kakav trag izdaje ili saradnje sa Ukrajincima, a u nekim slučajevima se istražuju i krivična dela.
Rusija je 2022. godine, tokom haotične masovne mobilizacije, kriminalizovala dobrovoljnu predaju kako bi obeshrabrila regrute da se predaju, što je rezultiralo strogim kaznama, objavio je Volstrit žurnal.
Slučaj Romana Ivanišina, osuđenog na 15 godina zatvora
Primer takve politike je slučaj Romana Ivanišina, koji je osuđen na 15 godina zatvora u kažnjeničkoj koloniji maksimalne bezbednosti nakon povratka iz ukrajinskog zarobljeništva.
Optužen je za dobrovoljnu predaju, pokušaj predaje i dezerterstvo, pokazujući koliko je Rusija nemilosrdna prema sopstvenim vojnicima.
Slučaj Pavela Gugujeva, osuđen na osam godina
Slično tome, 45-godišnji bivši zatvorenik Pavel Gugujev suočava se sa osmogodišnjom kaznom za „saradnju sa stranom vladom“ nakon što je dao intervjue ukrajinskim medijima kritikujući rat i uslove po povratku.
Nakon ispitivanja, većina vojnika se navodno vraća u svoje jedinice, ali uslovi su često ponižavajući. Neki su osuđeni na čistke ili beskrajne vežbe bez oružja, dok se drugi odmah vraćaju na front, često na najopasnije misije.
Porodice i bivši zatvorenici optužuju komandante da ih kažnjavaju, tretirajući ih kao izdajnike.
„Zemlja je u ratu, a država ne podstiče predaju“, rekao je Valerij Vetoškina, advokat povezan sa ruskom nevladinom organizacijom za pravnu pomoć OVD-Info.
(Kurir.rs/WSJ/Večernji.hr/Prenela: M.V.)
