"NEMA POBEDE ZA PUTINA" Veliko okupljanje u Kijevu dok ruske bombe padaju, evropski saveznici stižu kod Zelenskog, Amerikanci će učestvovati sa bezbedne daljine

Napori da se okonča najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata ulaze u veoma rizičnu fazu - živu diplomatiju vođenu pod vazdušnim uzbunama u Kijevu, dok Vašington pomno prati svaki potez.

Američki zvaničnici učestvovaće putem bezbedne video-veze, dok se razmatra njihovo lično prisustvo na narednim sastancima u Evropi.

Tempo se ubrzava, ali atmosfera je sve, samo ne mirna. Kako je ranije izvestio list "Kijev post", razgovori bi mogli da se nastave i sledeće nedelje, uz dodatne runde u Parizu i drugim evropskim prestonicama.

Što su pregovarači bliže potencijalnom dogovoru, diplomate kažu da politički i vojni ulozi postaju sve veći.

U Vašingtonu, visoki republikanski zakonodavci sve glasnije podržavaju nastojanja Donalda Trampa da posreduje u okončanju rata. Istovremeno, jasno se ograđuju oko pregovora. Poruka je jasna - raditi na miru, ali ne pokloniti Moskvi pobedu.

Šta kažu republikanski senatori i kongresmeni?

Republikanski senator Rodžer Viker iz Misisipija, predsednik Odbora Senata za oružane snage, pozdravio je znake jedinstvenog zapadnog pregovaračkog stava, ističući da Rusiju za sto dovodi kohezija, a ne ustupci.

- Demonstracija jedinstva Zapada šalje jasnu poruku Putinu. Njegov plan da nas podeli neće uspeti - rekao je Viker u saopštenju u petak.

Viker je ukazao na nedavne događaje na bojnom polju - uključujući ponovno zauzimanje Kupjanskaod strane Ukrajine i neuspeh Rusije da osvoji logističko čvorište Pokrovsk - kao dokaz da Moskva nema poluge moći o kojima je stalno govorila.

Oštro je odbacio svaki sporazum koji bi primorao Kijev da se odrekne teritorija koje i dalje kontroliše, nazvavši takav ishod "pregovaračkom pobedom" koju Putin nije uspeo da ostvari vojno. Drugi republikanci su razgovore uokvirili ideološki.

- Ukrajina je na strani demokratije i slobode. Rusija je na strani autoritarizma i agresije - napisao je republikanski kongresmen iz Ohaja, Majk Tarner na mreži "iks".

Republikanski senator Lindzi Grejem iz Južne Karoline pohvalio je, kako je rekao, "Trampov plan od 20 tačaka", ali je upozorio da će uspeti samo uz "dodatni pritisak na Putinovu Rusiju".

Republikanski kongresmen Don Bejkon iz Nebraske dao je još oštriju ocenu, opisujući rusku vojnu kulturu kao "grubu i zlostavljačku" i "ravnodušnu prema ljudskom životu".

Uopšteno gledano, poruka Republikanske stranke je nedvosmislena - Tramp ima prostora za pregovore, ali samo ako je bezbednost Ukrajine čvrsto zagarantovana i zapadna poluga očuvana.

"Pregovaračka diplomatija vatrom"

Aktuelna runda diplomatije odvija se u senci žestokih sukoba na frontu i obostranih vazdušnih i raketnih udara.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da nedavni talas ruskih udara predstavlja svesnu "pregovaračku diplomatiju vatrom", osmišljenu da ojača poziciju Moskve dok se razgovori intenziviraju.

Zelenski: "Samo Rusija ne želi da se ovaj rat završi"

Ljudski gubici i dalje rastu. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u petak je osudio raketni udar na stambenu zonu u Harkovu kao "gnusan", navodeći da su dve rakete pogodile civilne zgrade i ranile najmanje 16 ljudi.

Iste noći, Ukrajina je prijavila jedan od najvećih napada dronovima u Zaporožju, sa 116 dronova dugog dometa lansiranih tokom noći.

- Samo Rusija ne želi da se ovaj rat završi. Svakog dana čini sve da se rat nastavi - rekao je Zelenski.

U privatnim razgovorima, ukrajinski zvaničnici upozoravaju da, iako se konture mogućeg sporazuma naziru, najvažnija pitanja ostaju nerešena.

Zelenski je više puta upozorio da će poslednjih 10 odsto svakog dogovora "odrediti sudbinu mira - sudbinu Ukrajine i Evrope".

Dok Vašington razmatra okvir, evropski lideri su usredsređeni na ono što dolazi posle prekida vatre i kako da se obezbedi da on ne postane taktička pauza za Moskvu.

Okupljanje "Koalicije voljnih" u Parizu

Francuski predsednik Emanuel Makronnajavio je da će Pariz 6. januara biti domaćin sastanka takozvane "Koalicije voljnih", koja okuplja više od 30 zemalja predvođenih Francuskom i Ujedinjenim Kraljevstvom.

Cilj je dobijanje konkretnih obaveza za zaštitu Ukrajine nakon potpisivanja sporazuma.

- Mnoge evropske države i saveznici daće konkretne obaveze kako bi zaštitili Ukrajinu i obezbedili pravedan i trajan mir - rekao je Makron u novogodišnjem obraćanju.

Očekuje se da te obaveze prevaziđu puku retoriku. Opcije koje se razmatraju uključuju dugoročnu vojnu podršku ukrajinskim oružanim snagama, evropsku mirovnu misiju i tzv. "okidačke" garancije - potencijalno potkrepljene silom - u slučaju da Rusija prekrši sporazum.

Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkofpotvrdio je da je jačanje bezbednosnih garancija bilo u središtu nedavnih razgovora sa ukrajinskim, britanskim, francuskim i nemačkim zvaničnicima.

I Kanada pojačava angažman. Premijer Mark Karni planira put u Pariz na sastanke 5-6. januara, navodeći da Otava "neumorno" radi sa saveznicima na obezbeđivanju mirovnog sporazuma potkrepljenog "robusnim bezbednosnim garancijama".

Evropa povlači crvenu liniju

Raspoloženje u Briselu i Parizu pomerilo se od strepnje ka odlučnosti. Evropski zvaničnici uključeni u pregovore kažu da poruka i Vašingtonu i Moskvi postaje sve oštrija.

- Jedna pouka iz procesa iz Minska jeste da su papirna obećanja bez sile iza njih bezvredna - rekao je visoki evropski diplomata.

- Svaki sporazum ovog puta doći će sa stvarnim vojnim garancijama i Putin mora da razume da bi njihovo kršenje imalo trenutne posledice.

Drugi zvaničnik bio je još direktniji: "Neće biti mirovnog sporazuma koji ostavlja Ukrajinu golu. Ako Rusija želi kraj rata, moraće da prihvati Evropu koja je naoružanija, ujedinjenija i posvećenija nego ranije."

I dok se diplomatija ubrzava, analitičari upozoravaju da mir o kojem se govori u konferencijskim salama izgleda mnogo drugačije od rata koji se vodi na terenu.

Diplomatski zamah poklopio se sa bez presedana eskalacijom ruskih vazdušnih napada - realnošću koja može da potkopa javnu podršku kompromisu unutar Ukrajine.

Više od 100.000 dronova i oko 2.400 raketa lansirano na Ukrajinu samo tokom 2025. godine!

Jurij Boječkov, izvršni direktor organizacije "Nada za Ukrajinu", ukazuje na zabrinjavajuće brojke: prema ukrajinskim i zapadnim podacima, Rusija je samo tokom 2025. lansirala više od 100.000 dronova i oko 2.400 raketa - znatan porast u odnosu na prethodne godine.

Institut za proučavanje rata(ISW) navodi da je Moskva prošle godine izvela 52 masovna udara, u poređenju sa samo jednim krajem 2024. godine.

- Pritisak za brzo postizanje mira došao je u isto vreme sa radikalnom eskalacijom ruskog vazdušnog terora - rekao je Boječkov dodajući da je "tu protivrečnost nemoguće ignorisati u ukrajinskom društvu."

Šta sledi?

Sastanak u Kijevu u subotu tek je prvi potez u brzoj diplomatskoj partiji.

Razgovori će se nastaviti i naredne nedelje, a Pariz se nameće kao sledeća ključna stanica, dok Vašington pažljivo nadgleda proces.

Izazov ostaje isti koji pregovarači nisu uspeli da reše gotovo četiri godine, a to je - kako okončati najsmrtonosniji rat u Evropi poslednjih decenija, a da se ne legitimiše agresija koja ga je započela. Za sada, Zapad projektuje jedinstvo. Pravi test tek dolazi.

Ako sastanak u Parizu 6. januara donese konkretne obaveze o raspoređivanju trupa ili sprovodive crvene linije, to će signalizirati da je Evropa spremna da podrži mirovne napore Vašingtona ne samo rečima i da završnica konačno dobija jasan oblik.

(Kurir.rs/Kyiv Post/Preneo: V.M.)