"BRZO, DRAMATIČNO I ODLUČNO" U Rusiji besni zbog Venecuele: "Ovako je trebalo da izgleda i naša specijalna vojna operacija!"
Iznenadni noćni napad na glavni grad koji se završava hapšenjem vođe države, nakon čega invaziona sila objavljuje da će vladati na neodređeno vreme – scenario je koji je Vladimir Putin zamislio za svoju invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Umesto toga, ostvario ga je Donald Tramp u Venecueli, zarobivši dugogodišnjeg saveznika Kremlja Nikolasa Madura, kome sada sledi suđenje u Njujorku.
Dok ruski zvaničnici javno iskazuju bes, u pozadini se oseća poštovanje, pa čak i zavist prema efikasnosti američke operacije, piše Gardijan.
Pohvale američkoj operaciji
Zvanično, ruski zvaničnici reagovali su besno, osuđujući napad kao flagrantno kršenje međunarodnog prava i opasan presedan. Međutim, iza kulisa retorike oseća se gotovo nevoljno poštovanje prema efikasnosti puča koji je Moskva nekada sama zamišljala, ali nije uspela da ga sprovede zbog niza obaveštajnih propusta i snažnog ukrajinskog otpora.
„Operacija je sprovedena kompetentno“, napisao je prokremaljski Telegram kanal Dva Majora, koji ima bliske veze sa ruskom vojskom.
„Najverovatnije je upravo tako trebalo da se odvija naša ‘specijalna vojna operacija’ – brzo, dramatično i odlučno.
Teško je poverovati da je Valerij Gerasimov planirao da ratuje četiri godine“, dodaje se u objavi, uz pominjanje načelnika Generalštaba Rusije.
Takvi komentari podstakli su preispitivanje među proratnim glasovima, pri čemu su neki otvoreno dovodili u pitanje kako se obećani ruski blickriga u Ukrajini pretvorio u dug i smrtonosan rat.
Olga Uskova, prokremaljska tehnološka preduzetnica, izjavila je da oseća „sramotu“ u ime Rusije zbog drskosti američke intervencije.
„Za samo jedan dan Tramp je uhapsio Madura i, čini se, završio svoju ‘specijalnu vojnu operaciju’“, napisala je.
Margarita Simonjan, glavna ruska urednica RT-a, takođe se oglasila na Telegramu, navodeći da Moskva ima razloga „da bude ljubomorna“.
Ograničeni domet Kremlja
Više od dve decenije Venecuela je gradila mrežu antiameričkih saveznika – od Rusije i Kine do Kube i Irana – u nadi da će se suprotstaviti Vašingtonu. Ipak, uprkos obećanjima Moskve da će podržati režim Nikolasa Madura, malo je analitičara očekivalo konkretnu pomoć.
Zaglavljena u ratu u Ukrajini, Rusija je istovremeno svedočila slabljenju ili padu drugih saveznika, od Sirije do Irana, što je ogolilo granice njenog globalnog uticaja.
„Situacija je za Rusiju duboko neprijatna“, rekao je Fjodor Lukjanov, ističući da Moskva nema realne tehničke ni logističke mogućnosti da pomogne tako udaljenom partneru.
Prioritet Vladimira Putina ostaje Ukrajina, a održavanje odnosa sa Donaldom Trampom po tom pitanju ima veću težinu od sudbine Karakasa, zbog čega Kremlj nije bio spreman da rizikuje sukob sa Vašingtonom.
Sumorni optimizam u Moskvi
Uprkos svemu, pojedini krugovi u Moskvi vide razlog za oprezni optimizam. Hapšenje Madura, tvrde, dodatno podriva međunarodni poredak zasnovan na pravilima i gura svet ka modelu u kojem dominira gola sila i podela na sfere uticaja.
„Trampov tim otvoreno i cinično brani interese svoje zemlje“, napisao je Dmitrij Medvedev, ocenjujući da je uklanjanje Madura motivisano isključivo – naftom, a ne pravdom.
(Kurir.rs/Gardijan)
· Reaguj