"ONO ŠTO JE PUTIN OBEĆAO U UKRAJINI, TRAMP URADIO ZA POLA SATA U VENECUELI" Rusija već 4 godine zaglavljena u brutalnom ratu "Mora da je ljubomoran" (FOTO)

Munjevita američka operacija u Venecueli, u kojoj su američke snage uhapsile dugogodišnjeg lidera Nikolasa Madura, zadala je težak politički i simbolički udarac Rusiji Vladimira Putina i razotkrila slabosti Kremlja kao saveznika, piše Politiko u opsežnoj analizi globalnih posledica tog poteza.

Poniženje nije samo u činjenici da Putin nije pritekao u pomoć Maduru kada je to bilo najpotrebnije.

Dodatni udarac je to što Tramp deluje efikasno i odlučno u sprovođenju one vrste jednostranih intervencija koje bi Kremlj uradio, ali ne uspeva, ističe Politiko.

Drugim rečima, Putin je nadigran u ulozi lidera koji ne mari za pravila.

Dok bi ruski predsednik, kako je navedeno, sigurno želeo da brzom i odlučnom akcijom ukloni ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Rusija je već četiri godine zaglavljena u brutalnom ratu u Ukrajini, sa više od milion mrtvih i ranjenih ruskih vojnika.

„Putin mora da je nepodnošljivo ljubomoran na Trampa“, rekao je za Politiko politički analitičar i bivši autor Putinovih govora Abas Galjamov.

Ono što je Putin obećao da će uraditi u Ukrajini, Tramp je uradio za pola sata u Venecueli.

Osećaj gubitka ugleda jedna je od retkih tačaka oko kojih se slažu i nezavisni analitičari i ruski ultranacionalisti.

Nacionalistički bloger i bivši obaveštajni oficir Igor Girkin, koji se trenutno nalazi u kaznenoj koloniji, napisao je na Telegramu: „Pretrpeli smo još jedan udarac našem imidžu. Još jedna zemlja je računala na pomoć Rusije i nije je dobila.“

Rusija kao nepouzdan saveznik

Godinama je Moskva nastojala da se nametne kao ključna snaga otpora zapadnoj hegemoniji pod vođstvom SAD, okupljajući labav savez država vezanih neprijateljstvom prema Vašingtonu.

Pod Putinom, Rusija se predstavljala kao nosilac „multipolarnog sveta“, koji bi, poput bivšeg Sovjetskog Saveza, štitio svoje saveznike.

Nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine, Moskva je pozvala svoje partnere da stanu uz nju.

Mnogi su to i učinili.

Iran je prodao dronove Rusiji.

Kina i Indija su nastavile da kupuju rusku naftu. Saveznici u Latinskoj Americi i Africi, iako sa ograničenim ekonomskim i vojnim kapacitetima, pružaju političku i simboličku podršku, omogućavajući Moskvi da tvrdi da nije međunarodno izolovana.

Međutim, kako ističe Politiko, najnoviji događaji pokazuju da je to jednostran odnos - u korist Rusije.

Kad saveznicima zatreba pomoć, Moskve nema.

Počelo u Jermeniji, nastavilo se u Siriji, a zatim i u Iranu

Jermeni su prvi to shvatili.

Preokupirana ratom u Ukrajini, Rusija nije učinila ništa da spreči Azerbejdžan da preuzme kontrolu nad Nagorno-Karabahom u kratkom ratu 2023. godine.

Ruski mirovnjaci su samo posmatrali.

Godinu dana kasnije, Kremlj je bio podjednako nemoćan kao što se srušio režim Bašara el Asada u Siriji, koji je Moskva godinama držala na vlasti. Rusija je takođe izgubila ključnu luku Tartus na Mediteranu.

Slično se dogodilo i s Iranom.

Uprkos dugogodišnjem strateškom partnerstvu, Rusija nije mogla da pomogne Teheranu kada su Izrael i SAD bombardovali iranska nuklearna postrojenja.

Moskva je ostala bez odgovora na demonstraciju zapadne vazdušne moći.

Sada je i Venecuela, još jedan dugogodišnji saveznik Kremlja, doživela poniženje, na koje je Rusija reagovala samo oštrim osudama, ali bez ikakve konkretne akcije.

Zavist u Kremlju

Ruske energetske i vojne veze sa Venecuelom bile su duboke.

Od 1999. godine, Moskva je snabdela Karakas vojnom opremom vrednom više od 20 milijardi dolara, finansirala kredite i delimično obezbedila kontrolu nad venecuelanskom naftnom industrijom.

Ti ulozi su sada, kako piše Politiko, praktično izgubljeni.

Posebno bolan trenutak za Moskvu je činjenica da su ruski saveznici u prošlosti uspeli da pobegnu u Rusiju.

Viktor Janukovič i Bašar el Asad dobili su utočište u Rusiji, dok se Maduro sada pojavio pred sudom u Njujorku, obučen u zatvorsku odeću.

Kao što se i očekivalo, ruske vlasti su osudile američku operaciju.

Ministarstvo spoljnih poslova govorilo je o „neprihvatljivom kršenju suvereniteta“, dok je senator Aleksej Puškov naredio Trampu da vrati „divlji imperijalizam 19. veka“.

Zapad optužuje Rusiju za takva kršenja suvereniteta u Ukrajini.

Bilo je i više uobičajenog zveckanja oružja.

Poslanik Aleksej Žuravljov predložio je da Rusija ponudi Venecueli raketu Orešnik, dok je popularni Telegram kanal „Dva majora“ potvrdio da su Trampovi potezi dali Moskvi „slobodne ruke“ da sama rešava svoje probleme „svim potrebnim sredstvima“.

Rusi se nadaju da će Amerika ostati na zapadnoj hemisferi

Neki proruski komentatori tvrde da Trampovi postupci potvrđuju da međunarodno pravo više ne važi, dok drugi spekulišu da će SAD ostati na zapadnoj hemisferi, prepuštajući Evropu i Centralnu Aziju Rusiji.

Međutim, kako Politiko ističe, Putin godinama sledi logiku jačeg koji diktira pravila.

Ono što je ponižavajuće za Kremlj je činjenica da se Tramp u tome pokazuje uspešnijim.

Zavist izgleda da je dominantno osećanje među ruskim nacionalistima.

Aleksandar Dugin je napisao da se „cela Rusija pita zašto se ne nosi sa svojim neprijateljima na isti način“.

Margarita Simonjan je otvoreno priznala da postoji razlog „za ljubomoru“.

Amerika neće trpeti sankcije - za razliku od Rusije

Brojni komentatori takođe napominju da, za razliku od Rusije, SAD verovatno neće trpeti ozbiljne posledice u vidu sankcija ili međunarodne izolacije.

Kako Galjamov zaključuje u intervjuu za Politiko, Trampov potez verovatno neće promeniti ruski pogled na svet, ali će ga dodatno ojačati. Ironija je, kaže on, u tome što je sam Putin stvorio svet u kome se računa samo uspeh.

„A sada su Amerikanci pokazali kako se to radi, dok je Putinovo poniženje svima očigledno.“

(Kurir.rs/Politico.com/Index/Preneo: N. V.)