"TRAMP NIJE SLUČAJNO ODABRAO OVE 3 ZEMLJE DA IH BOMBARDUJE" Svetski stručnjaci objašnjavaju koji je cilj predsednika Amerike: "Jasno je šta radi"

Američke naftne kompanije žele ozbiljne garancije od države pre nego što investiraju u venecuelanski naftni sektor. Predsednik Donald Tramp ih je pozvao da podrže njegovu politiku i okrenu se poslovnim mogućnostima u zemlji bogatoj naftom nakon što su američke snage izvršile invaziju na zemlju i uhapsile predsednika Nikolasa Madura, koji se suočava sa optužbama za trgovinu drogom na američkom sudu. Međutim, u Trampovim pompeznim planovima postoji mnogo prepreka.

Međutim, Venecuela ostaje atraktivna kao zemlja sa najvećim dokazanim rezervama nafte na svetu i jakim vezama sa Rusijom i Kinom. Devedesetih godina prošlog veka, Venecuela je imala tri puta veću proizvodnju nafte nego danas, kada je industrija u haosu i već dugo se urušava nakon zlatnog doba saradnje sa američkim investitorima.

Nepredvidiva administracija

Međutim, nove investicije potrebne za vraćanje starog „sjaja“ morale bi biti ogromne, i to bi bio višegodišnji poduhvat. Istovremeno, ključni problem je nepredvidivost Trampove administracije, a predvidljivost je preduslov za poslovno planiranje, posebno dugoročno kao što je slučaj sa Venecuelom.

Tramp, koji je tokom kampanje obećao da Amerika više neće intervenisati u svetu, rekao je u utorak da će SAD preuzeti rezerve nafte Venecuele, a profit od prodaje ići će Venecueli i Sjedinjenim Državama. Da menja svoju politiku kada je u pitanju nafta, pokazalo se kada su američke snage, pozivajući se na kršenje sankcija, zarobile ruski tanker u Atlantiku.

Bil Faren-Prajs iz Instituta za energetske studije u Oksfordu rekao je da je jasno da je agenda američkog predsednika globalna.

„Nakon bombardovanja Irana i Nigerije, Venecuela je treći proizvođač nafte i članica OPEK-a koju su Sjedinjene Države napale u poslednjoj godini. To je globalna agenda, preoblikovanje globalne trgovine energijom pod američkim uslovima“, rekla je Faren-Prajs.

Uprkos armadi kod obale Venecuele i zapleni tankera kojima Tramp projektuje moć Sjedinjenih Država, poslovni krugovi su za sada oprezni prema Trampovoj agendi. S jedne strane, Tramp voli da bude saslušan i podržan, i kad god je to moguće, kažnjava suprotno ponašanje.

S druge strane, kompanije su veoma svesne da će morati da investiraju naredne tri godine, a zatim da čekaju godinama da se te investicije isplate, a za tri godine Donald Tramp više neće biti u Beloj kući, kaže Amos Hohštajn.

„Postoji mnogo neodgovorenih pitanja, za početak, pravne prirode. Sa kojom vladom je potpisan ugovor? Da li je ta vlada legitimna?“, kaže Hohštajn, partner u investicionoj grupi TWG Global i bivši savetnik bivšeg predsednika Džoa Bajdena.

Tramp otkrio detalje

Tramp nudi odgovor na to. Njujork tajms citira izjave iz intervjua koji je američki predsednik dao novinama. Prema Trampovim rečima, „vreme će pokazati“ koliko dugo će Amerika morati da kontroliše venecuelansku ekonomiju.

Na pitanje da li će to trajati „tri meseca, šest meseci ili godinu dana“, Tramp je odgovorio da očekuje da će to trajati „duže od toga“. Američki predsednik je insistirao da će se profit od venecuelanske nafte koristiti za obnovu zemlje.

„Daćemo novac Venecueli, očajnički im je potreban“, rekao je Tramp. Tramp je u dvočasovnom intervjuu odgovarao na pitanja o nizu tema, ali nije odgovorio ni na jednu. Na pitanje zašto je priznao Delsi Rodrigez kao legitimnu liderku umesto da podrži Mariju Korinu Mačado, liderku opozicije koja je nedavno dobila Nobelovu nagradu za mir za svoju demokratsku borbu za svrgavanje Madurovog autokratskog režima, Tramp je odbio da odgovori. Rekao je za Rodrigez da je Marko Rubio u stalnom kontaktu sa njom“. Takođe je tvrdio da venecuelanski režim, uprkos svojim oštrim javnim izjavama, „daje američkoj vladi sve što traži“ i tretira „nas sa najvećim poštovanjem“ i „vrlo dobro se slažemo“.

Tokom intervjua, Tramp je primio poziv od kolumbijskog predsednika Gustava Petra, koji je, nakon pretnji da će Kolumbija biti sledeća, želeo da sa svojim američkim kolegom razgovara o aktivnostima švercera kokaina na kolumbijsko-venecuelanskoj granici. Tramp je ponudio da ostane i sluša razgovor, kojem su prisustvovali i Marko Rubio, državni sekretar, i Trampov potpredsednik DŽ. D. Vens, pod uslovom da razgovor bude „nezvanično“.

Kurir.rs/Jutarnji list