TRAMPU JE SAMO NEBO GRANICA: "Ne zanima me međunarodno pravo, moral je jedino ograničenje moje moći"!

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je jedino ograničenje njegove moći kao vrhovnog komandanta njegov „sopstveni moral“, odbacujući međunarodno pravo i druge provere njegove sposobnosti da koristi vojnu silu.

Dodao je da mu međunarodno pravo nije potrebno jer ne želi da povredi ljude.

Iako je kasnije priznao da bi njegova administracija trebalo da se pridržava međunarodnog prava, jasno je stavio do znanja da će on biti konačni arbitar o tome kada će se takva pravila primenjivati na Sjedinjene Države. „Zavisi od vaše definicije međunarodnog prava“, rekao je.

Moć pred zakonom

Ova procena sopstvene slobode korišćenja vojne, ekonomske ili političke moći predstavlja najdirektnije priznanje Trampovog pogleda na svet do sada.

U njenoj suštini je ideja da nacionalna snaga, a ne zakoni, sporazumi i konvencije, treba da bude odlučujući faktor u međunarodnim sukobima.

Ipak, priznao je postojanje određenih ograničenja na domaćem tlu, iako je istovremeno vodio strategiju kažnjavanja institucija koje mu se nisu dopadale, osvete političkim protivnicima i raspoređivanja Nacionalne garde u gradove uprkos protivljenju lokalnih zvaničnika.

Prisilna diplomatija u akciji

Tramp je jasno stavio do znanja da koristi svoju reputaciju nepredvidivosti i spremnosti za brzu vojnu akciju kako bi izvršio pritisak na druge nacije. Tokom intervjua, primio je poziv od kolumbijskog predsednika Gustava Petra, koji je bio zabrinut zbog Trampovih pretnji o mogućem napadu na Kolumbiju, sličnom onom na Venecuelu.
„U opasnosti smo jer je pretnja stvarna. Izrekao ju je Tramp“, rekao je Petro za Njujork tajms neposredno pre poziva. Razgovor je bio primer prisilne diplomatije u akciji, a dogodio se samo nekoliko sati nakon što su Tramp i državni sekretar Marko Rubio povukli SAD iz desetina međunarodnih organizacija.

NATO je u suštini beskoristan bez SAD

Tokom razgovora, Tramp je zvučao samouverenije nego ikad. Istakao je uspeh napada na iranski nuklearni program, brzinu kojom je prošlog vikenda obezglavio venecuelansku vladu i svoje planove za Grenland, kojim upravlja Danska.

Kada je upitan šta mu je veći prioritet - dobijanje Grenlanda ili očuvanje NATO-a - odbio je da direktno odgovori, ali je priznao da „to možda može biti izbor“. Njegovo mišljenje je da je transatlantski savez u suštini beskoristan bez Sjedinjenih Država.

Predsednikovo insistiranje da Grenland mora postati deo Sjedinjenih Država je ključni primer njegovog pogleda na svet. On nije zadovoljan jednostavnim ponovnim otvaranjem vojnih baza na strateški važnom ostrvu.

„Vlasništvo je veoma važno“, rekao je Tramp, posmatrajući Grenland očima magnata nekretnina. Na pitanje zašto bi trebalo da poseduje to područje, odgovorio je: „Zato što mislim da je to psihološki neophodno za uspeh. Mislim da vam vlasništvo daje nešto što ne možete dobiti iznajmljivanjem ili ugovaranjem“.

Odnosi sa saveznicima i rivalima

Tramp je okarakterisao norme uspostavljene nakon Drugog svetskog rata kao nepotreban teret za supersilu, odbacujući ideju da bi kineski lider Si Đinping ili ruski predsednik Vladimir Putin mogli da koriste sličnu logiku na štetu SAD. Po njegovom mišljenju, američka moć je odlučujući faktor.

Tvrdio je da je jedini koji je uspeo da natera članice NATO-a da troše 5 odsto svog BDP-a na odbranu. „Želim da se saberu“, rekao je. „Ja sam taj koji ih je naterao da troše više... Ali ako pogledate NATO, Rusija, mogu vam reći, uopšte nije zabrinuta ni za jednu drugu zemlju osim za nas.“ Dodao je: „Bio sam veoma lojalan Evropi... Da nije bilo mene, Rusija bi sada imala celu Ukrajinu.“
Takođe nije pokazao zabrinutost zbog činjenice da poslednji veliki sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja sa Rusijom ističe za četiri nedelje.

„Ako istekne, istekne“, rekao je. „Samo ćemo napraviti bolji dogovor“, dodao je, insistirajući da Kina mora biti uključena u sve buduće sporazume.

Kurir.rs/Njujork tajms