RAZARANJE NATO PAKTA, TAJNE OPERACIJE U DANSKOJ - I PRIVILEGIJE KOJE NEMAJU NI AMERIKANCI! Ovo su Trampove opcije za zauzimanje Grenlanda, jedna je NAJOPASNIJA

Više puta je rekao da Sjedinjene Države moraju da preuzmu kontrolu nad strateški lociranim i mineralima bogatim ostrvom, poluautonomnim regionom NATO članice Danske.

Tramp je u petak rekao da će učiniti "nešto na Grenlandu, sviđalo im se to ili ne".

Ako se to ne uradi "na lak način, uradiće to na teži način", rekao je, ne precizirajući šta bi to moglo da podrazumeva. U intervjuu za Njujork tajms u četvrtak je rekao da želi da poseduje Grenland jer "vlasništvo vam daje stvari i elemente koje ne možete dobiti samo potpisivanjem dokumenta".

Danska premijerka Mete Frederiksen upozorila je da bi američko preuzimanje Grenlanda označilo kraj NATO-a, a Grenlanđani kažu da ne žele da postanu deo SAD.

Ovo su opcije i načini na koje bi SAD mogle da preuzmu kontrolu nad Grenlandom.

Vojna akcija bi mogla da promeni globalne odnose

Tramp i njegovi zvaničnici su naznačili da žele da kontrolišu Grenland kako bi poboljšali američku bezbednost i istražili nove poslovne i rudarske opcije. Ali Imran Bajumi, pomoćnik direktora u Skoukroft centru za strategiju i bezbednost Atlantskog saveta, rekao je da je iznenadni fokus na Grenland takođe rezultat decenija zanemarivanja pozicije Vašingtona na Arktiku od strane nekoliko američkih predsednika.

Trenutna fiksacija je delimično posledica "shvatanja da moramo da povećamo svoje prisustvo na Arktiku, a još uvek nemamo pravu strategiju ili viziju da to učinimo", rekao je on.

Ako bi SAD silom preuzele kontrolu nad Grenlandom, to bi gurnulo NATO u krizu, verovatno egzistencijalnu.

Iako je Grenland najveće ostrvo na svetu, ima oko 57.000 stanovnika i nema sopstvenu vojsku. Odbranu obezbeđuje Danska, čija je vojska patuljasta u odnosu na vojsku SAD.

Nije jasno kako bi preostale članice NATO reagovale ako bi SAD odlučile da nasilno preuzmu kontrolu nad ostrvom ili bi priskočile u pomoć Danskoj.

- Ako Sjedinjene Države odluče da vojno napadnu drugu zemlju NATO, onda sve prestaje - rekla je Frederiksen.

Donald Tramp je rekao da mu je potrebna kontrola nad ostrvom kako bi garantovao američku bezbednost, navodeći pretnju od ruskih i kineskih brodova u regionu, ali "to nije istina", rekla je Lin Mortensgard, stručnjak za međunarodnu politiku Arktika u Danskom institutu za međunarodne studije.

Iako verovatno postoje ruske podmornice - kao što ih ima širom arktičkog regiona - nema površinskih brodova, rekla je Mortensgard. Kina ima istraživačke brodove u centralnom Arktičkom okeanu, i dok su kineska i ruska vojska izvodile zajedničke vojne vežbe na Arktiku, one su se odvijale bliže Aljasci, rekla je ona.

Bajumi iz Atlantskog saveta rekao je da sumnja da će Tramp preuzeti kontrolu nad Grenlandom silom jer je to nepopularno i kod demokrata i kod republikanaca i verovatno bi "fundamentalno promenilo" odnose SAD sa saveznicima širom sveta.

SAD već imaju pristup Grenlandu prema sporazumu o odbrani iz 1951. godine, a Danska i Grenland bi bili "sasvim srećni" da prihvate pojačano američko vojno prisustvo, rekao je Mortensgard.

Iz tog razloga, "uništavanje NATO saveza" zbog nečega što je Tramp već uradio, nema smisla, rekao je Ulrik Pram Gad, stručnjak za Grenland u DIIS-u.

Bilateralni sporazumi mogu pomoći naporima

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je ove nedelje odabranoj grupi američkih zakonodavaca da je namera republikanske administracije da na kraju kupi Grenland, umesto da koristi vojnu silu. Danski i grenlandski zvaničnici su ranije rekli da ostrvo nije na prodaju.

Nije jasno koliko bi kupovina ostrva mogla da košta, niti da li bi ga SAD kupovale od Danske ili Grenlanda.

Vašington bi takođe mogao da pojača svoje vojno prisustvo na Grenlandu "kroz saradnju i diplomatiju", bez njegovog preuzimanja, rekao je Bajumi.

Jedna od opcija bi mogla biti da SAD dobiju pravo veta na bezbednosne odluke koje donosi vlada Grenlanda, kao što su to učinile na ostrvima u Tihom okeanu, rekao je Gad.

Palau, Mikronezija i Maršalska Ostrva imaju Sporazum o slobodnom udruživanju, ili COFA, sa SAD.

To bi dalo Vašingtonu pravo da upravlja vojnim bazama i donosi odluke o bezbednosti ostrva u zamenu za američke bezbednosne garancije i oko 7 milijardi dolara godišnje ekonomske pomoći, prema Kongresnoj istraživačkoj službi.

Nije jasno koliko bi to poboljšalo trenutnu bezbednosnu strategiju Vašingtona. SAD već upravljaju udaljenom bazom Pitufik na severozapadu Grenlanda i mogu dovesti onoliko vojnika koliko žele u skladu sa postojećim sporazumima.

Očekuje se neuspeh "operacija uticaja"

Grenlandska političarka Aja Kemnic rekla je za Asošijejted pres da Grenlanđani žele više prava, uključujući nezavisnost, ali ne žele da postanu deo SAD.

Gad je sugerisao da bi operacije uticaja kako bi se Grenlandci ubedili da se pridruže SAD verovatno propale. Rekao je da je to zato što je zajednica na ostrvu mala, a jezik „nepristupačan“.

Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen pozvao je u avgustu najvišeg američkog zvaničnika u Danskoj da se požali da "strani akteri" pokušavaju da utiču na budućnost zemlje. Danski mediji su izvestili da su najmanje tri osobe povezane sa Trampom sprovele tajne operacije uticaja na Grenlandu.

Čak i ako bi SAD uspele da preuzmu kontrolu nad Grenlandom, to bi verovatno došlo sa velikim računom, rekao je Gad. To je zato što Grenlanđani trenutno imaju dansko državljanstvo i pristup danskom sistemu socijalne zaštite, uključujući besplatnu zdravstvenu zaštitu i školovanje.

Da bi se to uskladilo, "Tramp bi morao da izgradi socijalnu državu za Grenlanđane koju ne želi za svoje građane", rekao je Gad.

Neslaganje verovatno neće biti rešeno

Od 1945. godine, američko vojno prisustvo na Grenlandu smanjeno je sa hiljada vojnika u 17 baza i instalacija na 200 u udaljenoj astronomskoj bazi Pitufik na severozapadu ostrva, rekao je Rasmusen prošle godine. Baza podržava operacije upozoravanja na rakete, odbrane od raketa i nadzora svemira za SAD i NATO.

Potpredsednik SAD Dž. D. Vens je u četvrtak za Foks njuz rekao da je Danska zanemarivala svoje obaveze u vezi sa odbranom od raketa na Grenlandu, ali je Mortensgard rekao da "nema smisla kritikovati Dansku", jer je glavni razlog zašto SAD upravljaju bazom Pitufik na severu ostrva rano otkrivanje raketa.

Najbolji ishod za Dansku bio bi ažuriranje sporazuma o odbrani, koji omogućava SAD da imaju vojno prisustvo na ostrvu i da Tramp to potpiše, rekao je Gad.

Ali je sugerisao da je to malo verovatno jer je Grenland "zgodan" američkom predsedniku.

Kada Tramp želi da promeni novinsku agendu - uključujući i skretanje pažnje sa domaćih političkih problema - on može samo da kaže reč "Grenland" i sve počinje ispočetka, rekao je Gad.

(Kurir.rs/AP News)