"MOJA PORODICA JE IZ CRNE GORE, A PRAVOSLAVNA VERA JE VELIKI DEO ONOGA ŠTO JESAM" Ovako je Mark Brnović govorio za Kurir o poreklu, uspesima i Trampu
Mark Brnović, koji je bio nominovan za ambasadora SAD u Srbiji, umro je u 59. godini, saopštila je njegova porodica.
U intervjuu koji je dao za Kurir 2024. godine, govorio je o svom životu, uspesima i poreklu.
Tada je rekao da je želeo da postane prvi pravoslavac senator u Vašingtonu, ali mu se ta želja nije ostvarila.
Ponosan na korene
- Ja sam veoma ponosan na moje etničke korene. Porodica mog oca je došla iz Crne Gore, a Brnovići su pleme iz Lješanske nahije. Porodica moje majke je došla iz Dalmacije i ja sam pravoslavni Srbin po veri, tako da možete da se kaže da sam pokupio ono najbolje od celog Balkana! Moja žena i ja smo se venčali u crkvi u kojoj su krštena i naša deca i to je crkva u Finiksu u Arizoni koju posećujem celog života. Moja pravoslavna vera čini veliki deo onog što jesam. Smešno je kada se toga sada prisetim, ali kada sam odrastao praznici koje je slavila moja porodica, na primer, bili su različitih datuma za Božić i Uskrs (u odnosu na američke), što me je činilo posebnim u odnosu na društvo iz razreda. Čak i način na koji smo slavili Uskrs, sećam se da su moji prijatelji smatrali "čudnim" to što jedemo jagnjetinu za svaki Uskrs - rekao je on tada.
On se osvrnuo i na njegovo prezime.
- A tek naše prezime? Većina mojih nastavnika zapravo nije mogla da ga izgovori i nekada su ga čak i ismevali. Ali ja sam ga uvek sa ponosom prihvatao to da su moja porodica i naša crkva i običaji malo drugačiji u odnosu na one kod svih drugih. Zbog toga verujem da je važno da mojim ćerkama prenosim naše vrednosti i istorijsko znanje.
Uvek kažem da kada vaša porodica nije učila istoriju, već ju je proživljavala, onda imate jedinstven pogled na to koliko je važna sloboda. Bilo koja vlada koja je dovoljna velika da ti pruži sve, dovoljno je velika i da ti sve to oduzme - rekao je tada Brnović.
Na pitanje da li je teško uspeti u Americi kada vam se prezime završava na ić, rekao je da je Amerika zemlja mogućnosti.
- Ipak, smatram da se u Zapadnoj Evropi i u SAD, među etničkim grupama na koje jedino još možete da primenjujete stereotipe nalaze oni ljudi čije se prezime završava na "vich" ili "vac".Samo razmislite o tome, u toliko TV serija i filmova je neki slovenski lik iz bivše Jugoslavije taj koji je "loš momak". Sećam se da su se, kada sam radio u kancelariji Državnog tužioca SAD, moje kolege "šalile" postavljajući mi pitanja poput "Kada si nabavio prvu trenerku" ili "Da li je crveni Marlboro tradicionalni poklon za bebe na Balkanu?". Da su ljudi davali takve komentare o bilo kojoj drugoj etničkoj grupi, dobili bi otkaz.
Dakle, da li mislim da je teško uspeti na Zapadu ako si "vich/vac"? Apsolutno. Ali, naši ljudi su navikli da rade naporno i budu potcenjeni. To je u našoj DNK. I zato je važno da organizacije pokušaju da spoje dijasporu i stvore mogućnosti za zajednički rad. I zbog toga oni čije se prezime završava na "vich" treba da se više potrude da se staraju jedni o drugima - pojasnio je.
U intervjuu je govorio i o svojim profesionalnim uspesima i odnosu sa Trampom.
-Ne postoji još neka osoba na planeti koja može da kaže da je zastupala slučaj pred Vrhovnim sudom SAD, a da je pritom nosila duboke košarkaške Adidas patike. To je zaostavština koja će me verovatno nadživeti. Šalio sam se sa ljudima da će postojati čitava generacija studenata prava koji će pokušavati da odgonetnu kako se izgovara ili speluje moje prezime. Veoma sam ponosan na to. To možda nije rezultat sa najvećim efektom koji sam ostvario, ali je očigledno istorijski.
U svakom slučaju, ja sam bio u Beloj kući nekoliko puta i svaki put sam morao da se uštinem zato što je teško poverovati da dete doseljenika koje rođeno u Americi, sa čudnim prezimenom koje ljudi i dalje ne mogu da izgovore, sedi u Ovalnoj sobi i ćaska sa predsednikom. Predsednik Tramp ume da posveti svoje vreme i brzo i duhovito razmišlja.
Govorio je i o američkim Srbima u Arizoni.
- Ja sam čitav život u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Save u Finiksu u Arizoni. Tamošnja zajednica se definitivno proširila tokom godina. Populacija (Srba) je velika, ali ne toliko velika kao na mestima poput Čikaga ili Detroita. A ponekad ljude jedino viđamo za Božić i Uskrs.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
(Kurir.rs)
Bonus video: