"POGLEDAJTE ŠTA SE DEŠAVA, ŽELIM UJEDINJENJE S RUMUNIJOM" Predsednica digla BURU, komunisti i socijalisti traže njenu HITNU smenu i ostavku!
- Glasala bih za ujedinjenje s Rumunijom. Pogledajte šta se danas događa u Moldaviji i u svetu. Za malu zemlju poput Moldavije sve je teže preživeti kao demokratska i suverena država i odupreti se Rusiji - rekla je predsednica Maja Sandu 11. januara u intervjuu za britanski podcast The Rest is Politics, koji je trajao više od sat vremena. Međutim, samo je ta izjava izazvala pažnju.
U istom intervjuu predsednica Republike Moldavije je priznala da, prema anketama, većina građana trenutno ne bi podržala ujedinjenje s Rumunijom. Zato Kišinjev kao najrealniju opciju, koju podržavaju i birači, smatra pristupanje zemlje Evropskoj uniji, piše Dojče vele.
Socijalisti i komunisti traže smenu Sandu
Igor Dodon, predsednik najveće opozicione stranke - Stranke socijalista Republike Moldavije - i bivši predsednik države, odmah je oštro kritikovao izjavu Maje Sandu. Optužio ju je da sanja o tome da postane liderka neke nove rumunske države. Prema njegovim rečima, vodi se egoističnim mislima o svojoj budućnosti.
Stranka socijalista objavila je 13. januara saopštenje u kojem se "zbog pretnje opstanku Moldavije kao nezavisne države" zahteva da se Sandu odmah smeni.
Socijalisti pozivaju Glavno državno tužilaštvo i bezbednosne službe da bez odlaganja pokrenu istragu zbog "veleizdaje". Takođe pozivaju "sve rodoljubive snage" da ostave po strani taktičke razlike i ujedine se.
Komunistička stranka zemlje, koja poslednjih godina gubi popularnost, objavila je slično saopštenje. Izjavu moldavske predsednice naziva "činom veleizdaje" i "grubim kršenjem predsedničke zakletve".
"Spasitelji moldavske nezavisnosti i identiteta"
- Stranke u krizi hvataju se za ideju da su poslednji spasitelji moldavske nezavisnosti i identiteta - kaže Andrej Kurararu, stručnjak za bezbednost s analitičke platforme WatchDog, komentarišući reakcije moldavskih opozicionih stranaka.
Pritom ističe da Maja Sandu nije rekla ništa novo i da se više puta slično izrazila od 2016.
Stručnjak podseća da je Državni savet 1918., neposredno nakon proglašenja Moldavske Narodne Republike, odlučilo da pripoji teritoriju Rumuniji, u čijem je sastavu ostala do 1940., kada ju je anektirao Sovjetski Savez.
Stoga je, kaže Kurararu, tema ponovnog ujedinjenja s Rumunijom stalna tema u moldavskoj javnosti još od raspada Sovjetskog Saveza i proglašenja nezavisnosti Moldavije 1991.
Većina stanovnika Republike Moldavije govori rumunski, koji je jednak moldavskom. Razlika je u tome što se u moldavskom ne koristi latinica nego ćirilica. Kurararu ističe da podrška ujedinjenju s Rumunijom varira zavisno od političkog konteksta i vojnih prijetnji, ali nikada ne pada ispod 30 odsto.
- Izjava Maje Sandu spoljnopolitička je poruka kako bi Moskva shvatila koji bi se scenario mogao primeniti u slučaju vojne invazije - tvrdi stručnjak, a prenosi Dojče vele.
"Iscrpljenost na granici opstanka"
Procene Andreja Kurararua potvrđuju ankete iData i IMAS-a, dvaju najvažnijih instituta za ispitivanje javnog mnjenja u zemlji, sprovedene prošlog leta. Pokazuju da otprilike trećina ispitanih moldavskih građana podržava ujedinjenje s Rumunijom.
Politikolog Vitalie Andrievši iz Kišinjeva napominje da je izjava Maje Sandu bila formalno pažljivo i korektno formulisana, ali je neočekivano izazvala veliku pažnju, što se može tumačiti kao politički i psihološki signal koji upućuje na "iscrpljenost na granici opstanka".
Prema njegovim rečima, njen mandat obeležen je nizom kriza - od pandemije koronavirusa preko sistematskog pritiska Rusije do rata u Ukrajini.
Istovremeno, sva odgovornost leži isključivo na Sandu, koja uživa i najveću podršku u zemlji. Članovi njenog tima, tvrdi Andrievši, često su izbegavali preuzimanje odgovornosti, prepuštali odluke nadređenima ili stvarali privid aktivnosti, zbog čega je predsednica često morala sama da interveniše.
- Da je ruska vojska stigla do granica Moldavije, više od 70 odsto Moldavaca glasalo bi za ujedinjenje s Rumunijom iz čistog instinkta preživljavanja. Međutim, ključno pitanje je da li je Bukurešt na to spreman - naglašava Andrievši.
O tome se javno ne govori, ali je od centralne važnosti, jer bi to značilo velike socijalne troškove - penzije, plate, ulaganja - kao i rešavanje kriznih regija poput Gagauzije i Pridnjestrovlja.
Moldavija danas, prema Andrievšiju, ima slabe institucije, ranjivu ekonomiju i dodatne teritorijalne probleme. Kako bi se uspostavio red, potrebne su reforme u kojima Evropska unija pruža važnu podršku.
Zato on izjavu Maje Sandu ne tumači kao poziv na stvarno ujedinjenje s Rumunijom. Po njegovom mišljenju, to je pre upozorenje da je državni sistem preopterećen i da se rukovodstvo zemlje, koje se predugo nalazi u režimu preživljavanja, približava svojim granicama.
