ČIM SE NEMAČKA OVAKO NAORUŽAVA, STVAR JE PO EVROPU ZAISTA OZBILJNA! Doba nemačkog vojnog minimalizma je završeno, Berlin ponovno postaje sila!

Nemačkaje započela istorijsko, gotovo nezamislivo vojno naoružavanje koje iz temelja menja bezbednosnu arhitekturu Evrope. Berlin se obvezao da će potrošiti više od 500 milijardi evra na odbranu do 2029. godine, s ciljem da Bundesverpostane najjača konvencionalna vojska na kontinentu.

Posle decenija pacifističke spoljne politike, obeležene osećajem istorijske krivice zbog dva svetska rata, Nemačka je proglasila "Zeitenwende" (Cajtenvende) - prekretnicu.

Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine i sve očitije slabljenje američkih bezbednosnih garancija pod administracijom Donalda Trampa, naterali su Berlin da odbaci svoju vojnu suzdržanost.

Kancelar Fridrih Merc dao je tom procesu dodatni zamah, izuzevši odbrambenu potrošnju iz strogih dužničkih pravila kako bi oslobodio velika sredstva.

Tektonski poremećaj na starom kontinentu

Razmere nemačkog naoružavanja su zapanjujuće. Odbor za budžet nemačkog parlamenta nedavno je odobrio novu tranšu vojne nabavke vrednu 50 milijardi evra, čime je ukupna vrednost odobrenih projekata samo ove godine dosegla gotovo 83 milijarde evra.

Lista za kupovinu dugačka je i sveobuhvatna - od raketa za sisteme PVO Patriot i Iris-T, preko novih oklopnih vozila, torpeda i bespilotnih letelica, pa sve do satelitskih sistema i novih uniformi za 460.000 vojnika.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijusotvoreno govori o nužnosti da zemlja postane "ratno sposobna" (Kriegstüchtig). Cilj je jasan: do 2029. godine dostići izdvajanje od 3,5 odsto BDP-a za odbranu, što je znatno iznad NATO-ovog cilja od dva odsto.

.- Šaljemo signal savezu i našim partnerima: Nemačka predvodi! Ispunjavamo svoje obveze prema savezu i prihvatamo našu odgovornost za bezbednost i mir u Evropi - stoji u saopštenju nemačkog Ministarstva odbrane.

Ovaj preokret svakako je "tektonskih" razmera. Decenijama je, naime, unutar Unije vredeo neizgovoreni pakt: Nemačka je bila zadužena za ekonomiju, a Francuska za vojsku. Taj se poredak sada ruši. Pariz gleda sa zebnjom i nepoverenjem. Nigde se nemačko naoružavanje ne prati s više pažnje i neugodnosti nego u Parizu.

Uprkos naporima predsednika Emanuela Makrona da produbi francusko-nemačku saradnju, nepoverenje prema Berlinu duboko je ukorenjeno u francuskim odbrambenim krugovima.

Raste zabrinutost da se političko težište Evrope nepovratno pomiče prema istoku, dok Berlin podiže vojnu potrošnju na nivoe koje saveznici, pritisnuti dugovima, teško mogu da prate.​

- To je negde na pola puta između opreza i osećaja pretnje. Biće teško raditi s njima jer će postati veoma dominantni - rekao je za Politico jedan francuski odbrambeni zvaničnik.

Anksioznost ne proizlazi samo iz broja tenkova i aviona, već i iz nemačke industrijske i ekonomske moći.

- Neće im trebati invazija na Alzas i Moselje. Sada ih jednostavno mogu kupiti - našalio se jedan Francuz, aludirajući na nemačku okupaciju tih francuskih regija 1940. godine.

Dodatne napetosti stvara i strategija nabavke. Berlin ljubomorno čuva nacionalna ovlašćenja i odupire se ideji centralizovane nabavke oružja na novou EU.

Umesto toga, planira masovno da se oslanja na domaće kompanije poput Rajnmetala i Kraus-Mafaj Vegmana, sistemski koristeći član 346 Ugovora o EU koji dopušta zaobilaženje pravila tržišnog nadmetanja radi zaštite nacionalnih bezbednosnih interesa.

Manje od deset odsto novih ugovora ići će američkim dobavljačima, što je oštar zaokret u odnosu na prošlost.

Krunski dragulj evropske odbrambene saradnje, projekt razvoja borbenog aviona nove generacije (FCAS) vredan sto milijardi evra, nalazi se na rubu propasti zbog svađa oko podele posla između francuskog Dassaulta i Airbusa.

Nemački zvaničnici već istražuju alternativne opcije, što u Parizu izaziva paniku. FCAS je za Francusku više od vojnog projekta, on je vezan uz njenu sposobnost nuklearnog odvraćanja i temelj njene tvrdnje o liderskoj ulozi u evropskoj odbrani.

Podrška iz Poljske

S druge strane, u Varšavi se nemačko naoružavanje smatra nužnim i zakasnelim korakom.

Poljska, koja izdvaja čak 4,7 posto BDP-a za odbranu i sama gradi jednu od najvećih kopnenih vojski u Evropi, pozdravlja jačanje svog zapadnog suseda kao ključan element odvraćanja Rusije.​

- Ako ozbiljno brinemo o kolektivnoj odbrani, ne možemo stalno da govorimo: "Svi bi trebali da troše više na odbranu, ali ne i vi, Nemačka" - izjavio je Marek Magjerovski, bivši poljski ambasador.

Ipak, senka krvave istorije je duga. Sećanja na Drugi svetski rat, ali i na politiku ekonomske zavisnosti od Rusije koju je provodila bivša kancelarka Angela Merkel, i dalje su živa.

- Pozivamo Nemačku da pokaže koliko će čvrsto braniti međunarodni poredak od Rusije. Potrebna je stalna provera. Ništa nismo zaboravili - rekao je Pavel Zalevski, zamenik poljskog ministra odbrane, naglašavajući da će Poljska i Nemačka biti glavni branitelji istočnog krila NATO-a.

Nemačka se suočava i sa sopstvenim unutrašnjim izazovima.

Bundesver se bori s manjkom osoblja, lošom infrastrukturom i birokratskom sporošću. Promena percepcije vojske u društvu koje je decenijama negovalo pacifizam možda je i najteži zadatak.

Ipak, smer je nepovratno određen. Doba nemačkog vojnog minimalizma je završeno. Berlin ponovno postaje sila.

(Kurir.rs/Express.24sata.hr/Preneo: V.M.)