POJAVIO SE NOVI SCENARIO ZA RASPLET GRENLANDSKE KRIZE: "Mogao bi da bude privremeno rešenje, ali i trajna zamka" (FOTO)

Za samo nekoliko nedelja Grenlandse od periferne vesti pretvorio u jednu od najvažnijih tema u svetskim medijima. "Najzaslužniji" za to je američki predsednik Donald Tramp.

Međutim, Trampova želja da ga prisvoji pretvorila je Grenland u kriznu tačku koja može dovesti do raspada transatlantskog saveza.

Trampu pritom nije jasno zašto Danskauopšte polaže ikakva prava na Grenland.

- Činjenica da su tamo pristali brodom pre 500 godina ne znači da poseduju tu zemlju - rekao je.

Danski pravni legitimitet

Danski suverenitet nad Grenlandom nije rezultat klasične kolonijalne dominacije, već dugog kontinuiteta diplomatskih i pravnih odluka.

Grenland je kroz istoriju bio deo dansko-norveške krune, a nakon 1814. godine Danska je zadržala kontrolu nad ostrvom, uprkos gubitku Norveške. Suverenitet Danske dodatno je potvrđen 1933. godine, kada je Stalni sud u Hagu odbio norveške zahteve za istočnim Grenlandom.

Danas je Grenland sastavni deo Kraljevine Danske, ali uživa široku autonomiju, uključujući sopstveni parlament, službeni jezik i kontrolu nad prirodnim resursima.

Stanovnici ostrva su na referendumima odlučili da zadrže vezu s Danskom, uz jaču autonomiju, umesto potpune nezavisnosti. Ovaj odnos predstavlja geopolitički kompromis: Danska pruža bezbednost i međunarodni status, dok Grenland osigurava Danskoj arktički uticaj i pristup globalnim forumima.

Ukratko, Danska upravlja Grenlandom jer je to pravno, politički i istorijski utemeljeno, dok stanovnici ostrva zadržavaju značajnu autonomiju i pravo na buduću samostalnost.

- Pravni legitimitet Danske danas je veoma čvrst, što je retkost u arktičkom prostoru - naglašava Pal Zigurd Hilde s norveškog instituta za odbranu.

- Upravo zato Grenland već vekovima nije bio zona spora.

Evropi je strateški oslonac

Grenland Danskoj predstavlja ključnu geostratešku polugu. Bez njega, Kopenhagenbi imao ograničen uticaj van evropskog kontinenta. S Grenlandom, Danska učestvuje u Arktičkom savetu, u NATO bezbednosnim planovima i u globalnim raspravama o klimatskim promenama.

- Grenland Danskoj daje ono što male države retko imaju - stratešku dubinu - kaže Majkl O'Konor, bivši savetnik NATO-a za Arktik.

- Zbog njega Danska nije samo korisnik bezbednosti, već i njen proizvođač.

Analitičari ističu da se godišnja subvencija Grenlandu, od oko 500 miliona evra, u Kopenhagenu sve više posmatra kao cena geopolitičke relevantnosti, a ne socijalni teret.

Za Evropsku uniju Grenland je postao strateški oslonac energetske i industrijske sigurnosti.

Posebno se ističe potencijal retkih metala potrebnih za zelenu tranziciju. Godine 2021. Evropski savet potvrdilo je da Grenland nije deo državnog područja EU i ne pripada jedinstvenom tržištu te ga, za razliku od nekih najudaljenijih regija EU, ne obvezuje pravna tekovina EU, ali ima pravo na finansijski okvir kojim se ojačava strateško partnerstvo.

- Bez pristupa arktičkim resursima, evropska industrijska politika ostaje ranjiva - upozorava Izabela Furnije, profesorka sa Univerziteta u Lilu.

- Grenland je jedna od retkih realnih alternativa kineskoj dominaciji u sektoru kritičnih sirovina.

Klimatska predstraža

Uz resurse, Grenland ima i ključnu ulogu u klimatskom nadzoru.

- Led koji se topi na Grenlandu diktira tempo klimatskih promena u Evropi - dodaje Furnije.

- U tom smislu, Grenland je evropska klimatska predstraža.

Za stanovnike Grenlanda geostrateška važnost ostrva istovremeno je prilika i izazov. Danska pruža socijalnu bezbednost, ali rastuća međunarodna pažnja otvara pitanje dugoročne političke samostalnosti.

- Grenlanđani sve više shvataju da nisu samo mala zajednica na rubu sveta, nego akteri u globalnoj igri - smatra Ane Bak, danska analitičarka za arktičku politiku.

- Pitanje nije hoće li Grenland biti važan, nego ko će imati najveći uticaj na njegove odluke.

Dok se u manjim zajednicama i dalje živi u skladu s tradicionalnim obrascima, glavni grad Nuk se ubrzano pretvara u moderni arktički grad. Digitalna infrastruktura, nova luka i međunarodni projekti simbol su promene.

- Grenland je danas laboratorija buduće geopolitike - zaključuje Bak.

- Tamo se istovremeno testiraju klimatske, bezbednosne i resursne politike velikih sila.

- Ko kontroliše Grenland, kontroliše severni prilaz Atlantiku i vazdušni koridor između Severne Amerike i Evrope - kaže Erik Lund, analitičar za bezbednosnu politiku sa Univerziteta u Oslu.

- U vojno-strateškom smislu, to je prirodni nosač radara i protivraketne odbrane.

Američki protektorat?

Iz američke perspektive, Grenland je nezamenjiva strateška tačka u odbrani severnog Atlantika i kontinentalnih Sjedinjenih Država. Njegov položaj između Severne Amerike i Evrope čini ga prirodnim mostom, ali i tampon-zonom u slučaju sukoba s Rusijom.

- Grenland je centralna tačka - GIUK praznine - prostora između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva - koji je presudan za kontrolu pomorskog i vazdušnog saobraćaja - objašnjava Džejms Holovej, bivši analitičar američkog Ministarstva odbrane.

- Bez Grenlanda, američka protivraketna i radarska odbrana na severu bila bi ozbiljno oslabljena.

Za grenlandsko društvo, eventualno američko preuzimanje nosi i prilike i rizike. S jedne strane, donelo bi velika ulaganja u infrastrukturu, radna mesta i bezbednost, potencijalno ubrzavajući put prema ekonomskoj samoodrživosti. S druge strane, postavlja se pitanje ko bi dugoročno donosio ključne odluke.

- Grenlanđani žele nezavisnost, a ne da zamene jednu metropolu drugom - kaže Bak.

- Američki protektorat mogao bi da bude privremeno rešenje, ali i trajna zamka.

U kontekstu rastućih globalnih napetosti, američki protektorat nad Grenlandom više nije teorijska konstrukcija, nego jedna od realnih opcija budućeg razvoja Arktika. Veliko je pitanje, međutim, šta bi takav ishod značio za savezništvo Evrope i Amerike.

(Kurir.rs/Jutarnji.hr/Preneo: V.M.)