NATO SE SPREMA ZA ODBRANU EVROPE: Na istočnim granicama formira nenaseljenu visokotehnološku odbrambenu zonu i liniju odvraćanja, kao u Sci-Fi FILMOVIMA!

NATOse sprema da uspostavi uglavnom nenaseljenu, visokotehnološku odbrambenu zonu duž svoje istočne granice sa Rusijom i Belorusijom, u okviru šireg napora jačanja sposobnosti odvraćanja.

Projekat, poznat kao Istočna linija odvraćanja (Eastern Flank Deterrence Line – EFDL), obuhvatiće višeslojnu odbranu zasnovanu na autonomnim oružanim sistemima, nadzornim senzorima i alatima za praćenje integrisanim sa veštačkom inteligencijom.

Prvo javno predstavljanje koncepta

Prema pisanju lista "Welt am Sonntag", brigadni general nemačkog Bundesvera Tomas Lovin postao je prvi zvaničnik NATO-a koji je javno izložio koncept EFDL-a. On je zonu opisao kao "vruću oblast", osmišljenu da oslabi ofanzivne sposobnosti protivnika pre direktnog sukoba sa operativnim snagama NATO-a.

Smanjenje rizika po ljudstvo uz zadržavanje ljudske kontrole

Govoreći za Welt, Lovin je objasnio da je cilj EFDL-a da se smanji izloženost ljudstva u početnim fazama potencijalnog sukoba. Iako će napredne tehnologije imati ključnu ulogu, naglasio je da će sve odluke o upotrebi sile ostati pod ljudskom kontrolom, u skladu s međunarodnim pravom i etičkim smernicama.

Predviđeno je korišćenje: autonomnih kopnenih platformi, naoružanih dronova, poluautonomnih vozila, automatizovanih sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane.

Mreža senzora i veštačka inteligencija

Srž sistema činiće višeslojna mreža senzora, sastavljena od: fiksnih i mobilnih radara, optičkih i akustičnih detektora, satelitskih izvora, aviona za rano upozorenje, izviđačkih dronova, uključujući četvoronožne robotske izviđače.

Svi prikupljeni podaci biće prosleđivani u komandne centre NATO-a, gde će ih veštačka inteligencija analizirati u realnom vremenu i pokretati odgovarajuće odbrambene reakcije.

Usporavanje protivnika bez rizika po NATO snage

Automatizovani sloj odbrane ima za cilj da uspori napredovanje protivničkih snaga i poremeti njihov operativni tempo, bez neposrednog izlaganja pripadnika NATO-a.

Jačanje logistike i rok za završetak projekta

Inicijativa takođe predviđa značajno povećanje zaliha municije i naoružanja u državama NATO-a na prvoj liniji, kako bi se omogućila brza logistika i pojačanja u slučaju eskalacije.

Prema "Welt am Sonntag", NATO planira da projekat EFDL završi do kraja 2027. godine, u zavisnosti od finansiranja i logističke koordinacije.

Odgovor na ruski napad

Ovaj potez odražava promenu odbrambenog stava NATO-a nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine i "niza kasnijih provokacija", uključujući upade dronova u vazdušni prostor NATO-a.

Baltičke zemlje već preduzimaju mere

Lovin je naveo da linija odvraćanja neće obuhvatati samo klasične snage, već i napredne tehnološke sisteme, stvarajući ono što je nazvao "robotizovanom ili automatizovanom zonom" duž granice.

Litvanija, koja se direktno graniči s Rusijom i Belorusijom, već je započela jačanje odbrane, uključujući pripreme za onemogućavanje infrastrukture, poput mostova, u slučaju krize.

Procene analitičara i upozorenja Zelenskog

Analitičari, uključujući one koje citira ukrajinski 24 Kanal, smatraju da je ruski napad na Evropu malo verovatan 2026. godine, ali da će Moskva nastaviti da testira granice reagovanja od strane NATO-a.

Ranije je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenskiupozorio u intervjuu za "Gardijan", 9. novembra da bi Rusija mogla da napadne NATO i pre završetka rata u Ukrajini, ocenivši da bi Vladimir Putin time mogao da pokuša da nadoknadi neuspehe na ratištu otvaranjem novog fronta u Evropi.

(Kurir.rs/United24media/Preneo: V.M.)