MAJMUNI KOJI DELE ZNANJE KAO LJUDI: Naučnici otkrili pametan sistem razmene informacija u divljini

Razmena informacija i kolektivno znanje poznato je i nekim vrstama majmuna. Grupa britanskih i meksičkih naučnika opisala je pametan sistem razmene informacija između manjih grupa u okviru veće zajednice. Informacije od značaja podrazumevale su lokacije na kojima ima najboljih plodova, kao i kada voće zri.

To je značilo da ne samo da mogu da dopunjuju međusobno znanje, već i da "kombinuju svoje informacije na takav način da proizvode novo znanje", jedan je od zaključaka istraživanja.

- Primer bi bio kada bi jedna podgrupa jedinki donela informaciju o lokaciji izvora hrane, a druga podgrupa o vremenu sazrevanja plodova na tom mestu. Rezultat, odnosno kombinovano znanje obe podgrupe jedinki bilo bi sinergijsko u smislu da bi svima njima omogućilo da iskoriste izvor hrane u skladu sa njegovom lokacijom i pravim trenutkom - navodi se u izveštaju objavljenom u časopisu "njp Complexity". 

Zaključeno je da su dokazi "ubedljiv primer kolektivne inteligencije u prirodnim uslovima".

Studija, u kojoj su učestvovali naučnici sa Univerziteta Heriot-Vat, Univerziteta u Edinburgu i Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika, zasnovana je na sedam godina terenskih posmatranja na poluostrvu Jukatan u Meksiku.

Naučnici su koristili podatke da istraže karakteristiku društvenog ponašanja crnorukog pauk-majmuna (Ateles geoffroyi), koji se iz veće zajednice izdvajaju u grupice, a zatim se ponovo udružuju u različitim kombinacijama kako bi poboljšali zajedničko znanje.
Ista podgrupa možda nikada neće dva puta zajedno tražiti hranu.

Pametan sistem za razmenu informacija

Dr Metju Silk, ekolog sa Univerziteta u Edinburgu, ocenio je da to nije slučajno društveno mešanje: „To je pametan sistem za deljenje insajderskog znanja o tome gde se nalaze najbolja stabla sa voćem u delu šume gde žive. Stalno menjajući svoje podgrupe, majmuni koji poznaju različite delove šume mogu da dele informacije o tome gde je voće dostupno“.

Kako je istakao, naučnici su pratili kretanje pojedinih majmuna i mapirali njihove terene, odnosno područja koja svaki majmun dobro poznaje.

- Neke delove šume poznaje više majmuna, poput najpopularnijeg restorana u gradu, dok druge poznaje samo jedan ili dva majmuna, poput skrivenog dragulja - objašnjava dr Silk.

Prema njegovim rečima, postoji dovoljno preklapanja teritorija da se majmuni sretnu i razmene savete, ali i dovoljno razlika da svaki majmun može da izviđa različite delove šume. Ovo dovodi do maksimalne zajedničke pokrivenosti teritorije u cilju saznavanja vremena i lokacija za najbolja mesta za hranjenje koja su dostupna celoj grupi.

Ros Voker, doktorand Univerziteta Heriot-Vat, razvio je metod matematičkog modeliranja kako bi analizirao šta majmuni dobijaju iz ovih odnosa.

- Pokazali smo da postoji optimalna srednja tačka između majmuna koji se drže 'svoje ekipe' i onih koji imaju interakcije sa velikim brojem jedinki. Najbolje je kada pojedinci istražuju različita područja, ali se ipak dovoljno često ponovo povezuju da bi objedinili ono što su naučili - objašnjava Voker.

Zajedno znaju više

Tim je koristio podatke o grupi crnorukih pauk-majmuna koje su prikupili iskusni posmatrači između januara 2012. i decembra 2017. godine.

Vrsta, koja se smatra ugroženom, poznata je i kao centralnoamerički pauk-majmun i crnoruki pauk-majmun.

Profesor Gabrijel Ramos-Fernandez sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika kaže da je naučni tim pokazao da fluidna socijalna dinamika ovih majmuna ima važne posledice po njihov uspeh u potrazi za hranom.

- Istražujući svoje okruženje na distribuiran način, a zatim okupljajući se kako bi podelili svoje pojedinačno stečene informacije, grupa kao celina može bolje poznavati šumu nego što bi to mogla jedna jedinka sama - poručio je dr Ramos-Fernandez.

Kurir.rs/RTS