"RUSKE RAKETE MOGU DA POGODE AMERIKU ZA 18 MINUTA": "Tu je najveće skladište nuklearnog arsenala i najkraći put do velikih gradova SAD"

Norveški ministar odbrane Tore Sandvik pokazao je mapu sveta iz arktičke perspektive.

- Interkontinentalna balistička raketa leti brzinom od sedam kilometara u sekundi. Samo 18 minuta - objašnjava Sandvik, dodajući da je to pitanje „odbrane domovine“ za ceo NATO. Zato je pitanje arktičke bezbednosti fundamentalni zadatak odbrane za NATO.

Povećano interesovanje američkog predsednika Donalda Trampa za Grenland, koje je rezultiralo sporazumom sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom prošle nedelje, dodatno je usmerilo pažnju Alijanse ka severu - temi na koju nordijske zemlje upozoravaju decenijama.

Posle završetka Hladnog rata, većina arktičkih država, uključujući Rusiju i Sjedinjene Države, značajno je smanjila svoje vojno prisustvo u regionu i zatvorila brojne baze.

Putinovo jačanje na Artiku

Ali Rusija je, pod vođstvom Vladimira Putina, započela sistematsko vojno i ekonomsko jačanje Arktika početkom 2000-ih, mnogo pre zapadnih zemalja.

Danas, Moskva kontroliše oko polovine arktičkog kopnenog i morskog prostora i upravlja sa više od 40 vojnih objekata duž arktičke obale – od vojnih baza i aerodroma do radarskih stanica. Region igra ključnu ulogu u ruskoj nuklearnoj strategiji, a Kolsko poluostrvo je dom Severne flote, koja upravlja polovinom ruskih nuklearnih podmornica.

- Severna flota, a posebno njene podmornice, su jezgro ruskog strateškog sistema odvraćanja. Zato se kontinuirano modernizuje - kaže Ondrej Ditrih iz Instituta Evropske unije za bezbednosne studije.

Rusija takođe održava visok nivo pripravnosti na svom nuklearnom poligonu na Novoj Zemlji, gde je prošlog oktobra testirala krstareću raketu „Burevestnik“ na nuklearni pogon. Istovremeno, promoviše Severni morski put kao znatno kraću trgovačku rutu između Kine i Evrope. Ovaj razvoj događaja izaziva sve veću zabrinutost među ruskim susedima, koji pozivaju na snažnije angažovanje NATO-a u regionu – sa ograničenim rezultatima do sada.

- Svesni smo da Rusija intenzivira svoje aktivnosti na Severu. Istovremeno, sa topljenjem polarnog leda, Kina se pojavljuje kao sve uticajniji akter sa globalnim ambicijama. Oni sebe nazivaju 'država blizu Arktika - upozorava Sandvik.

Danska premijerka Mete Frederiksen naglašava da bezbednost Arktika tiče celog NATO-a i poziva na snažnije angažovanje Alijanse.

Zabrinutost NATO članica

Vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a, admiral Đuzepe Kavo Dragone, dao je slične izjave, opisujući Arktik kao područje od izuzetnog strateškog značaja. Nekoliko zemalja članica, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Francusku, već je pojačalo obuku svojih snaga za operacije u arktičkim uslovima.

U martu će se u severnoj Norveškoj održati velika vojna vežba „Hladni odgovor“, gde će oko 25.000 vojnika iz zemalja NATO-a, uključujući 4.000 američkih vojnika, vežbati operacije u ekstremnim zimskim uslovima. Nordijske zemlje pokušavaju da demonstriraju svoj značaj Vašingtonu, posebno u oblasti obaveštajnog nadzora. Posebna pažnja se posvećuje dva strateška morska prolaza: prolazu GIUK između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva i takozvanom Medveđem prolazu između Svalbarda i norveškog kopna, koji bi mogli postati ključne tačke sukoba u slučaju sukoba.

"Grenland je nemoguće okupirati"

Norveška prati ova područja pomoću izviđačkih aviona P-8, satelita, dronskih letelica velikog dometa, podmornica i fregata. „Na ovaj način, NATO razmišlja o odbrani ovog područja u slučaju krize, ali je primarni cilj sprečavanje eskalacije i odvraćanje Rusije“, rekao je Sandvik.

Visoki nordijski zvaničnici ističu da SAD u velikoj meri zavise od podataka prikupljenih u tom području. Najveća pažnja je usmerena na vazdušni i podvodni nadzor, a ne na kopnene operacije . Kako je rekao jedan danski zvaničnik, Grenland je praktično nemoguće okupirati, jer je skoro u potpunosti prekriven ledom i snegom.

Međutim, američki predsednik Tramp razmatra Grenland kao potencijalnu lokaciju za budući sistem protivraketne odbrane „ Zlatna kupola “. SAD već upravljaju ključnom vojnom infrastrukturom na ostrvu, svemirskom bazom Pitufik, koja igra važnu ulogu u sistemima ranog upozoravanja.

Uprkos svemu ovome, u nordijskim zemljama raste zabrinutost da će Arktik, do sada relativno stabilan region, postati nova arena za militarizaciju.

Kurir.rs/Fajnenšel tajms