DA LI ĆE TRAMP IZVRŠITI UDAR NA IRAN I ZAŠTO BI SE OVAJ SUKOB RAZLIKOVAO OD PRETHODNIH: Evo šta bi rat dve sile doneo Vašingtonu, a šta Teheranu!
Dolazak udarne grupe brodova oko nosača aviona Abraham Linkoln u oblasti američke Centralne komande, blizu iranskih teritorijalnih voda, pojačao je osećaj da se nazire moguć sukob.
Sukob dolazi usred najtežeg gušenja protesta u Iranu u skorijoj istoriji, što dodatno naglašava koliko bi sada Vašington i Teheran mogli biti bliže direktnom obračunu nego u poslednjih nekoliko godina.
Iranske vlasti su sada između masovnog protestnog pokreta koji traži smenu režima i američkog predsednika Donalda Trampa, čije pretnje i nejasni stavovi dodatno destabilizuju region. Do sada je Teheran pažljivo izbegavao eskalaciju, birajući svedene odgovore na američke napade.
Odgovori na američke napade
Na primer, posle udara SAD na iranska nuklearna postrojenja 21. i 22. juna 2025, Iran je narednog dana uzvraćao raketnim napadom na bazu Al Udeid u Kataru, prethodno upozorivši Amerikance kako bi izbegao žrtve.
Sličan obrazac viđen je i u januaru 2020. kada je Iran pet dana nakon američkog atentata na komandanta Kuds Kasema Sulejmanija lansirao rakete na američku bazu u Iraku, uz prethodna upozorenja. Ove akcije pokazuju da Iran želi da signalizira odlučnost, ali da izbegne širi rat.
Sada je situacija drugačija.
Iran se suočava s jednim od najozbiljnijih talasa unutrašnjih nemira od osnivanja Islamske Republike 1979.
Protesti, izazvani ekonomskom krizom i nezadovoljstvom režimom, brutalno su gušeni. Organizacije za ljudska prava i medicinski radnici javljaju hiljade poginulih i ranjenih, dok je pristup informacijama otežan zbog gašenja interneta koje traje više od dve nedelje.
Iako su ulični protesti oslabili, nezadovoljstvo ostaje, a raskol između društva i vlasti je dubok. Povremeni gubici kontrole nad gradskim četvrtima dodatno su uznemirili vlast, a zatišje koje je usledilo bilo je nametnuto silom, čineći situaciju veoma nestabilnom.
Američki udar bi mogao poslužiti Iranu kao izgovor za još masovnije gušenje protesta
U trenutnoj situaciji, priroda svakog američkog napada na Iran postaje kritična.
Ograničeni udar mogao bi Vašingtonu omogućiti simboličku pobedu dok se izbegava neposredni regionalni rat, ali bi istovremeno iranske vlasti mogao podstaći na novu rundu unutrašnje represije, sa hapšenjima, smrtim kaznama i gušenjem protesta.
Šira kampanja koja oslabi iransku državu mogla bi zemlju gurnuti ka haosu, frakcijskom nasilju i regionalnoj nestabilnosti, čije bi posledice mogle trajati godinama.
Beskompromisna retorika Teherana
Ovi rizici objašnjavaju sve beskompromisniju retoriku Teherana.
Viši komandiri Revolucionarne garde i politički zvaničnici upozoravaju da će svaki američki napad biti shvaćen kao objava rata, što uznemiruje susedne zemlje, posebno zalivske države, i povećava šanse za širenje sukoba daleko izvan Irana i SAD.
Vašington se suočava sa sopstvenim ograničenjima.
Tramp je upozorio Iran da ne koristi nasilje protiv demonstranata i poručio da „pomoć stiže“, što je podiglo očekivanja među demonstrantima. Obe strane svesne su šire strateške slike: SAD znaju da je Iran vojno slabiji, a Teheran da malo želi potpuni, neograničeni sukob.
Ova uzajamna svest može delovati umirujuće, ali i stvoriti pogrešne percepcije, jer svaka strana može preceniti svoje poluge moći ili pogrešno protumačiti namere protivnika.
Tramp mora balansirati između pobede i izbegavanja haosa ili nove represije, dok iranski lideri rizikuju da brz odgovor poveća šanse za regionalnu eskalaciju.
Dugotrajna igra hoda po žici sada se približava kritičnom trenutku, u kojem bi cenu pogrešne procene snosili ne samo vlade, već i milioni običnih Iranaca i ljudi u širem regionu.
(Kurir.rs/BBC na srpskom)
