OPET SE ZAKUVALO U EGEJU: "TURSKA PROVOKACIJA" - "PANIKA U GRČKOJ"! Pred sastanak Erdogana i Micotakisa NATO saveznica aktivirala sistem koji "MENJA STATUS KVO"
Neposredno uoči planiranog sastanka turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa, pojavili su se novi sporovi između ta dva NATO partnera.
Dojče vele (DW) piše da ove zemlje navodno žele da nastave razgovore – i to na najvišem nivou: počevši od ponedeljka 9. februara, kada bi u Ankari trebalo da se sastane Vrhovni savet za saradnju Grčka-Turska.
Ako sve bude išlo po planu, za stolom će biti i turski predsednik Redžep Tajip Erdoğan i grčki premijer Kirtjakos Micotakis.
Moguć je i poseban sastanak dvojice lidera neki drugi dan.
Vrhovni saveta za saradnju osnovan je 2010. nakon teških, sukobima ispunjenih vremena u istočnom Mediteranu.
Savet, doduše, još nije postigao nikakve veće uspehe, ali uprkos tome, on teži stvaranju pozitivne atmosfere između partnera u NATO, posebno u oblastima ekonomije i turizma.
Međutim, do sada se taj Savet sastao samo pet puta, poslednji put u Atini još u decembru 2023.
„Turska postavlja jednostrane zahteve i ima teritorijalne pretenzije koje nemaju pravnu osnovu i o kojima ne može ozbiljno da se raspravlja“, objasnio je tada u intervjuu za DW Konstantinos Filis, direktor istraživanja u Atinskom institutu za međunarodne odnose.
„Grčka očekuje da Turska uvek ispunjava njene zahteve i da čini ustupke“, uzvratio je Fuat Aksu, politikolog na Tehničkom univerzitetu Jildiz u Istanbulu.
NAVTEX – nova tačka razdora
Otada se u Egejskom moru malo toga promenilo.
A sada se pojavila još jedna tačka razdora: prošlog četvrtka Turska je koristila sistem NAVTEX, koji se uobičajeno koristi u pomorstvu, kako bi upozorila na bezbednosne rizike i grčke vojne aktivnosti.
Slična upozorenja izdavana su i u prošlosti.
Problem je u suštini u tome ko je nadležan za situaciju u istočnom Sredozemlju: ko ima pravo da se proglasi odgovornim za bezbednosna pitanja?
Atina govori o nezakonitom pokušaju suseda da proširi svoje teritorijalne vode.
Ugledni grčki nedeljnik To Vima ocenjuje da je to „nova turska provokacija“.
Iz turske perspektive, to je samo rutinska stvar koja je u skladu s važećim zakonodavstvom.
Ali moglo bi da bude i više od toga: „NAVTEX je izazvao paniku u Grčkoj i promenio status kvo u Egeju“, ocenjuju provladine novine Turkije.
Za grčkog premijera Micotakisa, spor oko NAVTEX znači još veći pritisak sa desnice.
„Turska otima pola Egeja, a naša vlada ne vidi razloga za zabrinutost“, žali se Kirjakos Velopulos, lider desničarske populističke stranke „Grčko rešenje“ (EL), koja je, prema anketama, na trećem mestu po podršci birača.
Kimberli Gilfojl, američka ambasadorka u Grčkoj, izjavila je prošlog vikenda da predsednik Donald Tramp planira da zvanično poseti Atinu, što ukazuje na rastuće interesovanje Vašingtona za region jugoistočnog Mediterana.
Grčka i Turska već decenijama su u sporu oko kontinentalnog pojasa uz tursku obalu, korišćenja prirodnih resursa i potencijalnog proširenja teritorijalnih voda u Egejskom moru.
Prema svojoj trenutnoj vojnoj doktrini „Plava domovina“, Turska takođe polaže pravo na pomorska područja od preko 450.000 kvadratnih kilometara uz svoju obalu.
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora iz 1982. služi kao pravni kompas u takvim slučajevima – iako je Turska nije potpisala.
Ipak, mogla bi da se primeni, jer prema preovlađujućem mišljenju pravnika, taj ugovor odražava običajno međunarodno pravo i zato je obavezujući čak i za one koji ga nisu potpisali.
Nema dogovora na vidiku
Prema Konvenciji UN o pravu mora, svaka država u načelu može da definiše teritorijalne vode do maksimalno 12 nautičkih milja.
Postoji, međutim, važan izuzetak: u slučajevima nejasnih granica ili preklapanja, uključene strane trebalo bi da postignu bilateralni sporazum.
Ali, sporazum između Grčke i Turske još uvek se ne nazire.
Turski parlament je još 1995. proglasio da je proširenje grčkih teritorijalnih voda u Egejskom moru „razlog za rat“.
To je zato što bi u tom slučaju Egejsko more postalo neka vrsta grčkog unutrašnjeg mora.
Vlada u Atini je 2021. proširila svoje teritorijalne vode na 12 nautičkih milja u Jonskom moru prema Italiji.
Danas Grčka izričito zadržava pravo da proširi svoje teritorijalne vode i u Egejskom moru – nedavno je to izjavio ministar odbrane Nikos Dendijas za atinsku TV stanicu Open.
Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu smatra se konačnom žalbenom instancom u svim pitanjima međunarodnog prava.
Međutim, to sudsko telo UN ne može da deluje na sopstvenu inicijativu.
I Grčka i Turska morale bi da podnesu zajednički zahtev i da ovlaste MSP za posredovanje.
O tome se raspravlja još od 1976. – do sada bezuspešno.
(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)
