AKO RUSIJA KRENE NA NATO, OVA ZEMLJA JE KLJUČNA ZA PUTINA! Ukoliko Kremlj tu zakaže ostaje bez NUKLEARNE FLOTE, zato se ubrzano krče šume i priprema OVO (FOTO)
Najnoviji događaji u blizini granice Finske i Rusije izazivaju zabrinutost pošto novoprimljena članica NATO predstavlja svojevrsni seizmograf za vojne planove Moskve prema Zapadu.
Granica duga više od 1.300 kilometara, koja vijuga kroz šume i močvare, ulaskom Finske u NATO u aprilu 2023. postala je najduža dodirna tačka između Alijanse i ruske sfere uticaja.
Američki Institut za proučavanje rata (ISW) navodi da finski javni medijski servis YLE redovno analizira satelitske snimke kako bi pratila ruske aktivnosti, a najnovija analiza otkriva značajne promene.
Analiza objavljena krajem januara pokazuje da je Rusija počela s obnovom garnizona iz sovjetskog doba u Petrozavodsku, koji je godinama bio napušten.
Glavni grad Republike Karelije udaljen je oko 175 kilometara od finske granice, a u njemu se već nalaze vazduhoplovna baza i skladište opreme.
U gradskoj četvrti Ribka sada su iskrčene velike šumske površine i primećene desetine vojnih vozila.
- Građevinski radovi ukazuju na to da se objekat priprema za trajnu upotrebu - rekao je za YLE vojni stručnjak Marko Eklund, koji više od 25 godina prati kretanje ruskih oružanih snaga, prenosi Indeks.
Buduća baza novog ruskog korpusa?
Prema njegovim rečima, garnizon bi mogao da služi za smeštaj novog 44. armijskog korpusa, koji Rusija planira da uspostavi u Kareliji.
Taj korpus bi trebalo da obuhvati 15.000 dodatnih vojnika, kojima će biti potreban smeštaj i poligoni za obuku.
Pored toga, nastavljaju se i radovi na vojnom gradu u Kandalakši, o čemu je YLE izvještavao i prošle godine.
Satelitski snimci pokazuju da je u garnizonu Lupče-Savino, stotinak kilometara od finske granice u podnožju poluostrva Kola, izgrađeno nekoliko novih zgrada.
Eklund smatra da bi se proširenje trebalo koristiti za novu artiljerijsku brigadu i delove inženjerijske brigade, s ukupno oko 2.000 vojnika.
Ova zapažanja navodi ISW u jednom od najnovijih izveštaja.
- Rusija gradi vojnu infrastrukturu u blizini finske granice, verovatno u okviru širih napora vojne ekspanzije pomoću kojih ruske oružane snage treba da se pripreme za mogući budući sukob sa NATO - navodi američki tink tenk, koji je i ranije izveštavao o širenju ruske infrastrukture uz finsku granicu.
Događaji se uklapaju u reorganizaciju koju je Kremlj najavio 2024. godine, kada je Zapadni vojni okrug podeljen na Moskovski i Lenjingradski okrug, koji sada obuhvaća sve regione koji se graniče sa zemljama NATO.
ISW je taj korak ocenio kao ruski pokušaj da "poboljša stratešku komandnu strukturu duž severne granice i pozicionira se prema NATO duž finske granice".
Finci ne vide neposrednu pretnju, ali kada se rat u Ukrajini završi....
Finska vojna obavještajna služba u novom izveštaju naglašava da "promjene pokrenute reformom oružanih snaga" pod komandom Kremlja ne predstavljaju neposrednu pretnju, jer "dosad nisu dovele do značajnog povećanja vojnih sposobnosti Rusije u susedstvu Finske".
Većina ruskih oružanih snaga angažovana je u Ukrajini.
- Međutim, nakon završetka rata jasno je da je Finska jedan od glavnih smerova u kojem će se ruske oružane snage razvijati - navodi se dalje u izveštaju.
Eklund za YLE objašnjava da je severno područje uz granicu sa Finskom strateški izuzetno važno za Rusiju u slučaju mogućeg sukoba sa NATO.
On navodi da na tom području samo uski kopneni pojas povezuje poluostrvo Kolu, na kojem je stacionirana ruska Severna flota, s ostatkom zemlje.
- Ako bi taj tesnac (Rusi) ikada izgubili, kopnena veza između poluostrva Kole i severne nuklearne flote sa Rusijom bila bi prekinuta - kazao je Eklund.
Jačanje infrastrukture u blizini Finske očigledna je reakcija na ulazak te zemlje u NATO pre skoro godine, što je rusko vodstvo oštro kritikovalo, a šef dkiplomatije Sergej Lavrov poručio je da su time "izgubljene desetine godina dobrosusedskih odnosa".
Od tada je Finska sve češća meta ruske propagande.
Prošle godine Kremlj je tu zemlju nazvao "agresivnom antiruskom državom" i optužio Helsinki da priprema napad na Rusiju.
U nedavnom intervjuu za državnu agenciju Tas, bivši predsednik Dmitrij Medvedev podrugljivo se izrazio o Finskoj.
Medvedev pucao prema Finskoj
Aktuelni zamenik predsedavajućeg Saveta bezbednosti Ruske Federacije govorio o svojoj artiljerijskoj obuci tokom služenja vojnog roka i kazao da je povremeno "pucao i u smeru finske granice".
Na pitanje "Zar ne biste sada voleli da pucate na Finsku?" Medvedev se, prema transkriptu, nasmejao i rekao da su "Iskreno, to čudni ljudi".
Medvedev je tvrdio da su Finci zaboravili da je Sovjetski Savez omogućio nezavisnost zemlje i kasnije ih oslobodio od toga da budu "Hitlerova satelitska država", iako su Sovjeti 1939. izvršili invaziju na Finsku i pripojili skoro desetinu njene teritorije.
Po Medvedevu, Finska bi zapravo trebalo da bude zahvalna, ali su oni "dobre, konstruktivne odnose" jednostavno "uništili".
Na kraju je izrekao i jedva prikrivenu prijetnju.
- Nećemo da plačemo za njima. Ali ne bih im savetovao da se time šale jer im iskustva sukoba iz 20. veka ne idu u prilog - preneo je Tas njegove reči.
ISW pretpostavlja da su Medvedevljeve izjave deo psihološkog rata Kremlja, sa ciljem stvaranja navodnih razloga za buduće vojne akcije.
- Ruski vladini zvaničnici direktno su pretili Finskoj, između ostalog i retorikom kojom je Rusija lažno opravdavala svoju invaziju na Ukrajinu - piše u analizi tog instituta.
Finska vojna obaveštajna služba smatra da je sve to deo hibridnog ratovanja kojim Moskva pokušava da destabilizuje Zapad, a to uključuje, osim širenja dezinformacija, i špijunske ili sabotažne akcije na kritičnoj infrastrukturi, poput podmorskih kablova.
