ZLOKOBNO PUTINOVO PROROČANSTVO JEDINOM ČOVEKU KOJI MU JE REKAO "NE": Novi detalji sudbonosnog sastanka u Kremlju - "Ako izgubimo u Ukrajini, obojicu će..."
Nije jasno šta je tačno rekao Vladimir Putin, ali suština je jasna - ako se rat u Ukrajini loše završi, nije samo on u opasnosti, već i Kozak i njegov uži krug saradnika.
Dmitrij Kozak je uz Putina još od Peterburških dana devedesetih godina. Praktično je bio bez funkcije više od tri godine - od 21. februara 2022. godine, dva dana pred napad na Ukrajinu.
Tog dana ruski lider je sazvao sastanak Saveta bezbednosti u Kremlju, gde je doneto rešenje o priznavanju Donjecke i Luganske republike, kao i o napadu na Ukrajinu.
Tog 21. februara Kozak je jedini istupio protiv Aneksije republika u Donbasu i napada na Ukrajinu.
Njegov govor je isečen sa video snimka Saveta bezbednosti koji je ubrzo nakon toga emitovan na televiziji. Prema rekonstrukciji Njujork tajmsa, dva dana nakon početka napada 2022. godine, Kozak je navodno rekao Putinu da ne namerava da sledi njegova naređenja i da neće tražiti od ukrajinske vlade da potpiše predaju, i istakao je da je spreman i da bude uhapšen ili streljan.
Od tada se nije pojavljivao u javnosti, ali ga Putin, iz poštovanja prema njihovom dugogodišnjem odnosu, nikada nije kaznio niti smenio.
Kozak sada ima gotovo 70 godina i trideset godina je u užem krugu Putinovih ljudi.
On je bio zamenik šefa kabineta predsednika, odgovoran za odnose sa bivšim sovjetskim republikama. Ali u suštini, on je jedan od najbližih Putinovih saradnika, zajedno sa Igorom Sečinom (šefom naftnog giganta Rosnjeft), Nikolajem Patruševim (bivšim Putinovim nadređenim u KGB-u), Sergejem Čemezovim (Putinovih saradnikom iz KGB-a iz Nemačke, a sada šefom odbrambenog giganta Rosteh) i još nekoliko drugih.
Kozak nije liberalni disident. On je nadgledao integraciju Krima u Rusiju nakon invazije 2014. godine. Ali njegovo protivljenje ratu i Putinova reakcija, koji mu je navodno rekao da bi obojica mogli biti ubijeni ako stvari krenu loše u Ukrajini, otkrivaju sumnje i dileme koje tinjaju unutar Kremlja.
Velika je cena, i u životima i u novcu, koju su Rusi platili za 12,7 odsto ukrajinske teritorije.
Ratni napori sada dodatno ubrzavaju pad ruske ekonomije. Poslednjih nedelja, talasi otpuštanja pogodili su petrohemijskog giganta Sibur, bankarskog giganta Sberbanku, građevinsku industriju i civilnu industriju.
Putin svakako ne zaboravlja da su tokom ustanka Sergeja Prigožina i njegovog marša na Moskvu u maju 2023. njegovi lojalisti zaćutali, a bezbednosni aparat je iznenada ostao paralizovan.
Ruski lider oseća sve veći pritisak - prestao je da polaže pravo na delove Zaporoške i Hersonske oblasti Ukrajine, iako su one po Ustavu deo Rusije.
(Kurir.rs/Corriere della Sera)
· Reaguj