RUSIJA JE UPRAVO IZNELA SVOJ KRAJNJI CILJ U RATU U UKRAJINI: Dok Amerika vrši pritisak, evo šta Moskva zaista želi?

Američki, ukrajinski i ruski zvaničnici sastali su se na trilateralnim razgovorima u januaru i početkom februara, a nova runda se očekuje sledeće nedelje. Ipak, Kremlj je u istom periodu ponovo izneo svoje dosadašnje zahteve.

Poruka Sergeja Lavrova

Tokom tri dana pregovora, od 9. do 11. februara, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrovjavno je odbacivao tvrdnje da pregovori napreduju.

Njegova poruka bila je jasna - teritorijalni i politički zahtevi Rusije ostaju nepromenjeni, a svaki ozbiljan razgovor mora se zasnivati na tome da ih Ukrajina prihvati.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je sledeća runda razgovora planirana za 17-18. februar, a Lavrovljeve izjave usledile su neposredno pred taj sastanak.

Lavrov je u govorima pominjao "sporazume iz Enkoridža", za koje tvrdi da su postignuti između ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donald Trampa tokom samita na Aljasci u avgustu 2025. godine. Bela kuća nije potvrdila postojanje takvih sporazuma.

Spor oko mirovnog plana od 20 tačaka

Dana 11. februara Lavrov je praktično odbacio američko-ukrajinski mirovni okvir od 20 tačaka, za koji se očekivalo da bude osnova pregovora.

Tvrdio je da je američki specijalni izaslanik Stiv VitkofMoskvi predao dokument "u skladu sa realnošću na terenu", te da su kasnije verzije pokušaj Ukrajine i Evrope da izmene američku inicijativu.

Prema navodima medija, plan je početkom januara dostavljen Putinu preko ruskog izaslanika Kirila Dmitrijeva, a Vitkof je potom posetio Moskvu radi razgovora.

Lavrov je takođe upozorio da je "put do dogovora još dug", što je u suprotnosti sa Trampovom izjavom da su Ukrajina i Rusija "bliže nego ikada" mirovnom sporazumu.

Javno - tvrd stav, privatno - pragmatizam?

Razlika između javne ruske retorike i američkog optimizma pokreće pitanje da li se iza zatvorenih vrata vode drugačiji razgovori.

Prema pojedinim američkim zvaničnicima, ruski pregovarači privatno pokazuju veću fleksibilnost nego u javnosti. Ukrajinski zvaničnici, međutim, smatraju da su takvi znaci napretka minimalni.

Predsednik spoljnopolitičkog odbora ukrajinskog parlamenta, Oleksandr Merežko, ocenio je da je ključni problem "Putinova nespremnost da pristane čak i na prekid vatre".

Medvedev ponavlja ratne ciljeve

Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev početkom februara ponovio je da ratni ciljevi Rusije ostaju isti kao što ih je Putin definisao 2024. godine.

Prema tim uslovima, Rusija bi pristala na prekid vatre samo ako se Ukrajina povuče iz Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti, kao i da prizna Krimkao rusku teritoriju.

Iako pojedini analitičari smatraju da je Moskva možda ublažila stavove, Putin nikada formalno nije povukao te zahteve.

Sledeća runda pregovora u Majamiju

Zelenski je 11. februara izjavio da je Ukrajina prihvatila američki poziv na novu rundu razgovora u Majamiju. Moskva je 13. februara potvrdila učešće.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha ocenio je da su razgovori u poslednje vreme fokusiraniji i konstruktivniji. Ipak, prema Merežku, Kremlj pokušava da stvori utisak angažovanosti bez suštinske promene stava.

Izgledi za dogovor

Donald Jensen iz Instituta za mir SAD smatra da su šanse za proboj male, jer Kremlj nije pokazao spremnost na kompromis u vezi sa, kako kaže, centralnim ciljem - potčinjavanjem Ukrajine.

Prema njegovom mišljenju, Rusija produžava pregovore dok istovremeno pojačava pritisak kroz napade, pokušaje slabljenja zapadnog jedinstva i kampanje dezinformacija.

Merežko smatra da je Trampova prvobitna ideja o bezuslovnom prekidu vatre kao preduslovu za pregovore nudila jasniji put ka rešenju, ali da je kasnije, kako tvrdi, američka strana implicitno prihvatila rusku logiku.

(Kurir.rs/Kyiv Independent/Preneo: V.M.)