TRAMP ŽELI PROMENU VLASTI U IRANU: "To bi bila najbolja stvar koja bi mogla da se desi" Amerika gomila trupe, postoji RIZIK od šireg sukoba, rat kuca na vrata!

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u petak da bi promena vlasti u Iranu "bila najbolja stvar koja bi mogla da se dogodi", dok američka administracija razmatra mogućnost vojne akcije protiv Teherana.

Nuklearni program i širi zahtevi Vašingtona

Iako je poslednjih nedelja naglašavao da mu je prioritet dodatno ograničavanje iranskog nuklearnog programa, Tramp je u petak nagovestio da je to samo jedan deo ustupaka koje SAD očekuju od Irana.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji je ove nedelje boravio u Vašingtonu na razgovorima sa Trampom, insistira da svaki sporazum mora da uključi i mere za neutralisanje iranskog balističkog raketnog programa, kao i prekid finansiranja posredničkih grupa poput Hamasa i Hezbolaha.

- Ako to uradimo, to bi bio najmanji deo misije - rekao je Tramp o mogućem gađanju iranskog nuklearnog programa, koji je pretrpeo značajne udarce u američkim vojnim napadima prošle godine.

Irantvrdi da je njegov nuklearni program mirnodopske prirode. Pre junskog rata, Teheran je obogaćivao uranijum do 60 odsto čistoće - što je tehnički korak do nivoa potrebnog za izradu nuklearnog oružja.

Izjave o svrgavanju vrhovnog vođe i reakcije iz Stejt departmenta

Trampove izjave o mogućem okončanju vladavine ajatolaha Alija Hamneija dolaze svega nekoliko nedelja nakon što je državni sekretar Marko Rubio ocenio da bi promena vlasti u Iranu bila "daleko složenija" od nedavnih napora administracije da se sa vlasti ukloni venecuelanski predsednik Nikolas Maduro.

Rubio je tokom saslušanja u Senatu prošlog meseca istakao da je reč o "režimu koji je na vlasti veoma dugo" i da bi takav scenario zahtevao "mnogo pažljivog promišljanja".

Slanje nosača aviona u region

Tramp je saopštio da se nosač aviona Džerald Ford, najveći na svetu, premešta iz Karipskog mora na Bliski istok, gde će se pridružiti drugim američkim ratnim brodovima i vojnim kapacitetima.

Prema pisanju "Njujork tajmsa", ova nova misija znači da će se Ford pridružiti nosaču aviona Abraham Linkoln i pratećim razaračima sa navođenim projektilima, koji su u regionu već više od dve nedelje.

Američke snage su prošle nedelje oborile iranski dron koji se približio Linkolnu, istog dana kada je Iran pokušao da zaustavi brod pod američkom zastavom u Ormuskom moreuzu.

- U slučaju da ne postignemo dogovor, biće nam potreban - rekao je Tramp o slanju drugog nosača, dodajući da će isploviti "vrlo brzo".

Rizik od šireg regionalnog sukoba

Zalivske arapske države već su upozorile da bi svaki napad mogao da preraste u novi regionalni sukob, dok se Bliski istok i dalje oporavlja od rata Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze.

U međuvremenu, u Iranu počinju obeležavanja četrdesetodnevne žalosti za hiljadama poginulih tokom nasilnog gušenja nedavnih protesta, što dodatno pojačava unutrašnji pritisak na vlast suočenu sa sankcijama.

Dugotrajne misije i opterećenje za mornaricu

Nosač aviona Džerald Ford je prvi put isplovio krajem juna 2025. godine, što znači da će posada uskoro navršiti osam meseci na zadatku. Standardne misije nosača traju šest do sedam meseci.

Najviši oficir američke mornarice, admiral Deril Kodl, izjavio je prošlog meseca da bi produženje misije bilo "veoma ometajuće" i da nije pristalica takvih produženja, jer remete privatne planove članova posade i komplikuju održavanje broda.

Kao primer, nosač aviona Dvajt Ajzenhauer imao je devetomesečnu misiju na Bliskom istoku 2023. i 2024. godine, nakon čega je ušao u planirani remont koji je probio predviđene rokove.

Kodl je u nedavnom intervjuu za AP naveo da zagovara češće raspoređivanje manjih i novijih brodova, umesto stalnog oslanjanja na velike nosače aviona.

(Kurir.rs/AP/Preneo: V.M.)