AMERIČKI NAPAD NA IRAN MOGAO BI DA IMA GLOBALNE POSLEDICE: Bliski istok na ivici, strah od otvaranja "Pandorine kutije" od Zaliva do Turske, Kavkaza i Pakistana
Od zemalja Zaliva pa do Turske i Pakistana, iranski susedi strahuju da bi Sjedinjene Države mogle da otvore Pandorinu kutijuukoliko napadnu Iran. Rizici bi bili višestruki - od opšteg regionalnog sukoba do ogromnih migracionih talasa.
Strah od iranske odmazde
Glavni razlog za zabrinutost američkih saveznika u Zalivu jeste moguća iranska odmazda. Iako bi formalno uživali zaštitu Vašingtona, te zemlje bi se našle na prvoj liniji potencijalnog sukoba.
Zalivske države su, zajedno sa Omanom, još u januaru apelovale na administraciju predsednika Donalda Trampa da odloži napade na Iran zbog krvavog gušenja masovnih protesta u toj zemlji, naveo je saudijski izvor za AFP. I dalje poručuju da neće dozvoliti korišćenje svoje teritorije i vazdušnog prostora u slučaju rata.
Iako oslabljen tokom dvanaestodnevnog rata u junu 2025. godine, Iran i dalje raspolaže kapacitetima za snažne napade.
Pjer Razuks, direktor studija u Mediteranskoj fondaciji za strateške studije (FMES), upozorio je da zalivske zemlje "znaju da su ranjive jer Iran poseduje dovoljan broj projektila srednjeg dometa kojima može da gađa ključne tačke - postrojenja za desalinizaciju morske vode, naftna čvorišta i elektrane".
- Bez te infrastrukture, ove vrele i pustinjske zemlje mogle bi da postanu praktično nenastanjive - naglasio je Razuks.
Opasnost od izbijanja naftne krize
Naftne države strahuju i od napada na energetsku infrastrukturu, kao i od moguće blokade plovidbe kroz Ormuski moreuz - jedno od najvažnijih svetskih pomorskih uskih grla.
Cinzija Bjanko iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) podsetila je da su ove zemlje trenutno angažovane u skupim ekonomskim reformama, velikim infrastrukturnim projektima i energetskoj tranziciji.
- Sve bi bilo znatno komplikovanije u slučaju naftne krize. Upravljanje bezbednosnim posledicama eventualne promene režima u Iranu dodatno bi zakomplikovalo situaciju - ocenila je ona.
Razuks dodaje da bi takav scenario mogao da podstakne Kinu - velikog kupca zalivske nafte - da smanji svoje veze sa regionom, što bi predstavljalo lošu vest za zemlje koje pokušavaju da uravnoteže svoju trgovinsku zavisnost od SAD.
Asimetrični sukobi i regionalna destabilizacija
Potresi u Iranu mogli bi da pokrenu i druge sukobe koje bi Teheran pokušao da reaktivira u okviru odmazde, putem Huta u Jemenu ili Hezbolaha u Libanu.
Slabljenje Irana moglo bi, takođe, da ojača grupe neprijateljski nastrojene prema susedima, poput Turske i Pakistana. Tu se pre svega misli na kurdske grupe na severozapadu i balučke separatiste na jugoistoku Irana, čije bi delovanje moglo da destabilizuje čitav region.
Gonul Tol iz Instituta za Bliski istok upozorava da se Turskatokom ranijih protesta pribojavala da bi pad iranskog režima mogao da osnaži kurdske grupe povezane sa PKK.
Slični su i ulozi za Islamabad, koji je naglasio da je "stabilan i miran Iran, bez unutrašnjih nemira, u interesu Pakistana".
Analitičarka i bivša diplomatkinja Maliha Lodhi ocenila je da bi američki napadi imali destabilizujuće posledice za ceo region, a da bi Pakistan mogao da bude posebno pogođen, naročito u nestabilnoj provinciji Balučistan.
Strah od migracionih talasa
Pojedine susedne zemlje strahuju i od velikih migracionih talasa, sličnih onima koje je Turska doživela tokom građanskog rata u Siriji.
Sinan Ulgen iz tink-tenka Karnegi Evropa smatra da bi šok mogao da bude znatno snažniji, s obzirom na veličinu Irana, njegovu populaciju od 92 miliona stanovnika i etničku i versku raznolikost (Kurdi, Azeri, Baluči, Arapi).
Ruski analitičar Nikita Smagin ističe da bi Turska, Azerbejdžan i Jermenija mogle da postanu glavne destinacije za izbeglice, dok bi za poslednje dve - zbog njihove male teritorije - takav priliv mogao ozbiljno da ugrozi stabilnost.
Ideja o "islamskom NATO-u"
Nakon izbijanja rata u Pojasu Gaze 2023. godine i izraelskih napada na Liban, Siriju, Jemen i Iran, u regionu su se pojačali pozivi na jačanje odbrambene saradnje, pa čak i na formiranje svojevrsnog "islamskog NATO-a", koji bi predvodili Egipat i Iran.
Međutim, političke prepreke su značajne, pa su države sklonije bilateralnim sporazumima i tehnološkoj saradnji.
Prema analizi Centra za strateške i međunarodne studije, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati su na samitu u Dohi u septembru 2025. odbili egipatski predlog o formiranju zajedničkih arapskih snaga, strahujući od dodatne regionalne polarizacije.
Sporazumi po uzoru na NATO
Saudijska Arabija i Pakistan su ubrzo potom potpisali sporazum o uzajamnoj odbrani (SMDA), prema kojem se "agresija na jednu zemlju smatra agresijom na obe", po uzoru na član 5 NATO-a.
Iako sporazum predviđa široku vojnu saradnju i zajedničko odvraćanje, ne definiše precizno mehanizme zajedničkog odgovora niti eksplicitno pominje proširenje pakistanskog "nuklearnog kišobrana" na Saudijsku Arabiju.
Ni osnivački dokument NATO-a iz 1949. godine u početku nije izričito pominjao nuklearno oružje, ali se to vremenom promenilo - pa bi i ovaj sporazum mogao da evoluira.
Turska, takođe, radi na jačanju odbrambene saradnje sa Saudijskom Arabijom i Pakistanom, s idejom formiranja "regionalne platforme" kojoj bi se kasnije mogle priključiti i druge zemlje, poput Egipta.
Dve suparničke koalicije
Predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mohamed bin Zajed el Nahjan, posetio je u januaru Indiju i potpisao pismo o namerama za strateško odbrambeno partnerstvo. Izrael, takođe, produbljuje saradnju sa Indijom.
Prema oceni Firasa Maksada iz konsultantske kuće Eurasia Group, u regionu se formiraju dve suparničke koalicije: "Avramova koalicija" predvođena Izraelom i UAE, uz podršku Indije i Grčke, i "islamska koalicija" koju predvode Saudijska Arabija, Turska, Pakistan i sve više Egipat.
Maksud se pritom poziva na Avramove sporazume, kojima je Izrael normalizovao odnose sa nekoliko muslimanskih zemalja, uključujući UAE i Bahrein.
Bliskoistočni savez protivvazdušne odbrane
Bliskoistočni savez za protivvazdušnu odbranu (MEAD), operativan od leta 2022. godine, za sada je najkonkretnija bezbednosna inicijativa u regionu.
Pod vođstvom američke Centralne komande (CENTCOM), Saudijska Arabija, Jordan, UAE, Bahrein i Izrael neformalno sarađuju na povezivanju radarskih sistema radi zajedničkog ranog upozoravanja na napade dronovima i projektilima iz Irana.
To je za sada jedini projekat u kojem Izrael i arapske zemlje operativno sarađuju iza kulisa, uprkos političkim razlikama i oštroj retorici.
