"DA NAPRAVIMO EVROPSKU VOJSKU, MORAMO DA ZAUSTAVIMO PUTINA" Pet država otkrilo nove detalje istrage u vezi smrti Navaljnog, Rusi odgovorili na optužbe (VIDEO)

Zelenski se sastao sa Rubiom

Pre dolaska na večeru, Zelenski se sastao i sa državnim sekretarom SAD Markom Rubiom.

U kratkoj objavi na Telegramu, ukrajinski predsednik je rekao da je „obavestio Rubija o situaciji na frontu, kontinuiranim ruskim napadima i posledicama ruskih napada na energetski sistem“.

Dodao je da su „detaljno razgovarali o diplomatskom procesu i trilateralnim sastancima“, uključujući i predstojeći sastanak u Ženevi sledeće nedelje.

Rusi odgovorili na optužbe: „Dezinformativna kampanja Zapada i ismevanje pokojnika“

Kremlj je odbacio tvrdnje pet evropskih zemalja da je ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni ubijen u ruskom zatvoru 2024. godine toksinom iz otrovne žabe.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je za državnu novinsku agenciju TASS da su optužbe „dezinformativna kampanja Zapada“.

„Rezultati analiza biće objavljeni, formule supstanci biće poznate – onda će biti komentara. Bez toga, svi razgovori i izjave su informativna kampanja usmerena na skretanje pažnje sa gorućih problema Zapada“, rekla je ona.

Sličnu poruku je poslala i ruska ambasada u Ujedinjenom Kraljevstvu.

„Ovo nije potraga za pravdom, već ismevanje pokojnika. Čak i nakon smrti ruskog državljanina, London i evropske prestonice ne mogu mu dati mira, što mnogo govori o inicijatorima ove kampanje“, navodi se u saopštenju ruske ambasade.

Pistorijus je osudio američku politiku prema Grenlandu

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus pridružio se osudama agresivne politike SAD prema Grenlandu.

„Za najvećeg saveznika unutar NATO-a da preti i dovodi u pitanje teritorijalni suverenitet i integritet drugog saveznika - to je neverovatno i štetno za Alijansu... koja je bila najuspešniji savez u istoriji čovečanstva“, tvrdio je on.

Premijer Grenlanda: Ne smemo okrenuti leđa

Grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen rekao je da je Tramp bio „transparentan“ u vezi sa svojom željom da preuzme Grenland. „Ne mislim da je to više slon u sobi“, rekao je.

Rekao je da Grenlandci žive u „surovom okruženju“ i da su „otporni“. „Živimo na zemlji na kojoj skoro niko ne bi mogao da živi... postoji razlog zašto smo mi ostali“, dodao je, izazivajući smeh publike.

Ali je naglasio da „nije samo stvar u njima“, pitajući: „Zamislite članicu NATO-a koja preuzima teritoriju saveznika... gde bi svet završio ako bi se to dogodilo?“ Trampove pretnje je nazvao „skandaloznim“, ali je dodao da su u međuvremenu preduzeti koraci u „pravom smeru“ jer su kanali dijaloga otvoreni.

Govoreći o pretnjama iz Rusije i Kine, rekao je da je „paradoks“ to što se grenlandski narod nikada nije osećao ugroženo dok pretnje nisu došle iz SAD.

Na pitanje da li veruje da bi pregovori mogli da smire Trampa, Nilsen je odgovorio: „Ne možemo se pogrbiti.“ Istakao je da želja za kontrolom Grenlanda i dalje postoji, ali da su razgovori sada u toku i da su preduzeti pozitivni koraci unutar NATO-a.

Rubio: Naša sudbina će uvek biti isprepletena sa Evropom

Državni sekretar SAD Marko Rubio rekao je da će sudbina SAD uvek biti isprepletena sa Evropom.

"Kraj transatlantske ere nije ni naš cilj ni naša želja. Uvek ćemo biti dete Evrope", rekao je Rubio.

Stotine hiljada ljudi na ulicama Minhena

Minhen je danas postao poprište masovnih protesta protiv iranske vlade, na kojima se, prema podacima policije, okupilo više od 200.000 ljudi tokom održavanja Minhenske bezbednosne konferencije.

Ovo predstavlja značajan porast protesta u poređenju sa prethodnim godinama, navodi nemački portal TAG24.

Prema izjavi portparola minhenske policije, više od 200.000 ljudi učestvuje u današnjim demonstracijama, iako je skup prvobitno bio registrovan za 100.000 učesnika.

Demonstranti, koji podržavaju Rezu Pahlavija, sina persijskog šaha koji je svrgnut 1979. godine, okupili su se kako bi pokazali solidarnost sa narodom u Iranu nakon protesta koji su počeli u decembru 2025. godine zbog ekonomskih teškoća i ubrzo prerasli u politički bunt, koji je država suzbijala na najnasilniji način.

Iranski aktivisti saopštili su pre nekoliko dana da je najmanje 6.126 ljudi ubijeno širom zemlje u represiji iranskih vlasti protiv demonstranata, ali da se strahuje da je broj ubijenih mnogo veći, kao i da je uhapšeno više od 41.800 ljudi.

Prema rečima Reze Pahlavija, obnovljeni pregovori između SAD i iranske vlade ugrožavaju živote mnogih Iranaca.

"Svakim danom koji prolazi, sve više Iranaca umire u Iranu", rekao je Pahlavi i dodao da samo "brza intervencija" može da pomogne da se spase više života i poboljša bezbednost u regionu.

Sikorski kaže da je kraj rata u Ukrajini pitanje ko će prvi popustiti

Sikorski takođe kaže da se rat u Ukrajini sve više svodi na to „ko će prvi pući“, jer Rusija izgleda da je odlučna da testira odlučnost ukrajinskog naroda dok je njena sopstvena ekonomija pod sve većim pritiskom.

Poljski predsednik kaže da bi Evropa trebalo da dobije mesto u Ukrajini

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski izjavio je da bi Evropa trebalo da dobije mesto za pregovaračkim stolom u mirovnim pregovorima o Ukrajini , jer nosi ubedljivo najveći deo tereta rata i podržavanja otpora Kijeva.

On kaže:

„ Bilo je prirodno da SAD budu u vođstvu u ovim pregovorima, kada su SAD pružale najveći deo vojne pomoći, a SAD su takođe bile hrabre i efikasne u raspoređivanju strateških obaveštajnih podataka kako bi lišile Ruse casus belli u danima pre rata i u prvim danima rata.“

Ali bih želeo, posebno naši američki gosti, da znaju – jer to nije u potpunosti u američkoj infosferi – da mi sada plaćamo za ovaj rat.

Američki izdaci za rat prošle godine bili su blizu nule. Kupujemo američko oružje koje će biti isporučeno Ukrajini. Nema nikakvog paketa u Kongresu SAD, niti postoji čak ni mogućnost da se paket pojavi.

Ako mi plaćamo, ako ovo utiče na našu bezbednost, ne samo na bezbednost Ukrajine, onda zaslužujemo mesto za stolom, jer će ishod ovog rata uticati na nas.

Pistorijus kaže da je Putin „na redu“ da nastavi sa pregovorima o Ukrajini, jer ih „odugovlači“

Pistorijus kaže da će Nemačka nastaviti da traži načine da obezbedi „pouzdan mir, jer je budućnost Ukrajine fundamentalna, ne samo za evropsku bezbednost, već i za globalnu bezbednost“.

On kaže da je „lopta u Putinovom dvorištu“.

„On je taj koji odugovlači pregovore i ne pokazuje spremnost na kompromis. On prebacuje troškove rata na svoj narod, ali ne sme da se pogrešno ponaša: mi ćemo nastaviti da radimo sve što je u našoj moći da zaštitimo Ukrajinu kao nezavisnu, suverenu evropsku naciju.“

On takođe kaže da će Ukrajini biti potrebne jake, pouzdane bezbednosne garancije.

Pistorijus: Rusijom upravlja sirova moć, revizionizam i egoizam

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus se nadovezuje na Rubiov govor ranije danas, upozoravajući da:

„Da, naše međunarodne organizacije nisu uspele da reše mnoge krize i sukobe, ali odgovor ne može biti da velika sila ide sama. To bi moglo da funkcioniše kratkoročno, ali u svetu više konkurentskih velikih sila, ovo definitivno neće funkcionisati dugoročno.“

On kaže da se Evropa i njeni saveznici suočavaju sa „visoko naoružanom i agresivnom vojnom silom koja raspolaže najvećim nuklearnim arsenalom na svetu“, upozoravajući da „Rusiju pokreću sirova moć, revizionizam i egoizam“.

„Nigde ovo nije očiglednije nego u njihovom brutalnom ratu agresije u Ukrajini “, kaže on.

On kaže da Nemačka odgovara na izazov, menjajući svoj ustav kako bi trošila više i reformišući vojsku.

Sledeći panel sa Pistorijusom,  Sikorskim, Nausedom, Sibihom i  Slotkin

Sledeći na glavnoj sceni je panel na temu „odbrana Evrope i podrška Ukrajini“ sa nemačkim ministrom odbrane Borisom Pistorijusom, predsednikom Litvanije Gitanasom Nausedom, ministrom spoljnih poslova Poljske Radoslavom Sikorskim , ministrom spoljnih poslova Ukrajine Andijem Sibihom i američkom senatorkom Elisom Slotkin.

Frederiksen o Članu pet, panel se završava

Frederiksen je takođe izrazila frustraciju što bi bilo kakvi sporovi između saveznika, poput onog oko Grenlanda, mogli da potkopaju savez u širem smislu.

„[Samo] jednom u našoj istoriji smo morali da aktiviramo Član pet, to je bilo zbog onoga što se dogodilo u SAD. Ostatak vremena smo bili u mogućnosti da obezbedimo slobodu, demokratiju, prosperitet i bogatstvo [oslanjajući se] samo [na] formulaciju Člana pet, jer svi naši neprijatelji znaju da ako nas napadnu, napadnuće sve nas.

Možda najvažnija stvar... koju mi kao politički lideri obezbeđujemo,... je naše jedinstvo.

Stoga, dovođenje u pitanje transatlantskih odnosa, ili pretnja saveznicima, ili bilo šta što bi potkopalo ideju Člana pet [bilo bi] pretnja svima nama, zato hajde da se držimo zajedno.

To je moj kratak savet.“

I time se završava ovaj panel.

Frederiksen: Da je Putin ozbiljan u vezi sa mirom, ne bi napadao energetsku infrastrukturu Ukrajine

Danska premijera Mete Frederiksen kaže da je Putin ozbiljan u vezi sa mirom, ne bi napadao energetsku infrastrukturu Ukrajine.

Ona kaže da ako Putin zaista „želi mir, ne bi radio ono što radi ovih dana“.

„Možete li da zamislite, kao, minus 25 stepeni [Celzijusa], a onda napadate energetski sistem?

Toliko je ludo da bi samo Rusi uradili tako nešto, ali takva je Rusija i to se neće promeniti.“

Ona takođe kaže da je Ukrajina u teškoj poziciji, jer „ne možete dobiti rat sa jednom rukom vezanom [iza] leđa“, jer saveznici i dalje ne dozvoljavaju da se koriste neke vrste oružja.

„Moramo im dati oružje kako bi mogli da udare u Rusiju. Ovu diskusiju vodimo već nekoliko godina. Još uvek o tome razgovaramo“, kaže ona.

Imperijalizam i ekspanzija su u Putinovom i ruskom DNK, upozorava predsednik Finske

Finski predsednik Aleksandar Stab je veoma diplomatski nastrojen, kako kaže:

„Ako je ishod onoga što se dogodilo u Davosu i onoga što smo videli sa Grenlandom u poslednjih nekoliko meseci jače arktičko prisustvo NATO-a, jača arktička bezbednost, onda mislim da smo se prilično dobro pokazali.“

On kaže da predstoje velike vežbe na Arktiku koje će pokazati da je alijansa ozbiljna u pogledu regionalne bezbednosti.

Na pitanje da li Rusija predstavlja direktnu pretnju Evropi, on kaže:

„Rusija neće testirati odlučnost [NATO-ovog] Člana pet. Postoji razlog zašto odvraćamo, postoji razlog zašto zemlja poput Finske ima jednu od najvećih vojski u NATO-u na istočnom krilu... tu su Turska, Ukrajina, Poljska i Finska.

Ne vidim direktnu bezbednosnu pretnju koja dolazi iz Rusije u ovom trenutku, ali se potpuno slažem sa Meteom da kada se rat u Ukrajini završi, pretnja se neće smanjiti za ostatak Evrope ili za Centralnu Aziju ili južni Kavkaz, jer je inherentna DNK Rusije i Putina imperijalizam i ekspanzija.“

Danska premijerka kaže da interes SAD za preuzimanje Grenlanda nije završen

„Mislim da je želja američkog predsednika potpuno ista“, kaže ona, dodajući da Tramp ostaje „veoma ozbiljan“ u vezi sa kontrolom teritorije.

Ona kaže da je otvorena za razgovore o pojačavanju bezbednosnih aranžmana za Arktik, ali da postoje očigledna ograničenja.

„Možete li tome da odredite cenu, ako Tramp nastavi da insistira?“, pitaju je.

„Naravno da ne. Možete li da odredite cenu delu Španije, ili delu SAD, ili delu bilo kog drugog dela sveta?“, odgovara ona.

Ona naglašava da se ovo vraća na „jedan od najosnovnijih demokratskih principa“ poštovanja suverenih država.

„A grenlandski narod je bio veoma jasan: ne žele da postanu Amerikanci“, kaže ona.

Sančez: Moramo da zaustavimo Putina

Španski predsednik Sančez kaže da „moramo da zaustavimo Putina“ i „moramo da ojačamo naše kapacitete odvraćanja“, ali insistira da to treba učiniti „na koordinisan i ciljan način koji možemo da kontrolišemo“.

„Hajde da izgradimo pravu evropsku vojsku, ne za 10 godina, već sada kada će se Španija pridružiti sa svim potrebnim resursima“, kaže on.

Španski premijer Sančez kaže da se protivi nuklearnom ponovnom naoružavanju

Španski premijer Pedro Sančez počinje rekavši da, iako je Španija „daleko od Rusije, mi dobro znamo da je Putin stvarna pretnja“.

On kaže „da svet postaje sve nestabilniji i da mi Evropljani moramo ojačati naše odbrambene kapacitete kako bismo zaštitili našu slobodu i način života, ali i da bismo pružili bezbednosne garancije našoj međunarodnoj zajednici“.

Ali u potpunoj suprotnosti sa Mercom i Makronom juče, on kaže da se protivi nuklearnom ponovnom naoružavanju.

„Ja nisam prvi koji to misli. Pre 70 godina, naši roditelji i bake i deke su došli do zaključka da je nuklearno odvraćanje previše skup i rizičan način izbegavanja sukoba između naroda.

Preskupo jer zahteva kolosalna javna ulaganja i previše opasno jer su u nekoliko navrata tehničke ili ljudske greške bile blizu pokretanja nuklearnog rata punih razmera između Zapada i bivšeg Sovjetskog Saveza, rata koji bi doveo čovečanstvo na ivicu izumiranja.“

On kaže da „sistem koji zahteva nula grešaka i stalne korekcije kako bi se izbeglo potpuno uništenje nije garancija - to je kockanje“.

„Nuklearne sile su zaboravile lekcije iz prošlosti i ponovo šire svoje nuklearne arsenale“, kaže on.

Julija Navaljna: "Putin je ubica, ubio mi je muža hemijskim oružjem"

Julija Navaljna je na društvenim mrežama reagovala na objavu vlade Velike Britanije.

- Naučnici iz pet evropskih zemalja utvrdili su - moj suprug, Aleksej Navaljni je otrovan epibatidinom - neurotoksinom, jednim od najsmrtonosnijih otrova na svetu. U prirodi se ovaj otrov nalazi na koži ekvadorske streličarske žabe. Uzrokuje paralizu, zastoje disanja i bolnu smrt.

- Od prvog dana sam bila sigurna da je moj suprug otrovan, ali sada postoji dokaz - Putin je ubio Alekseja hemijskim oružjem. Zahvalna sam evropskim državama na temeljnom radu koji su sproveli tokom dve godine i što su otkrili istinu. Vladimir Putin je ubica.Mora odgovarati za sve svoje zločine.

Aleksej Navaljni otrovan i ubijen toksinom iz žabe

Mecola najavila odobrenje kredita EU od 90 milijardi evra za Ukrajinu

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola je najavila da će iduće nedelje potpisati odobrenje za kredit EU Ukrajini od 90 milijardi evra, za koji navodi da je dogovoren "neviđenom brzinom".

Istakla je izuzetno visok nivo solidarnosti sa Ukrajinom, što je, kako je rekla, pokazano glasnim ovacijama ukrajinskim sportistima tokom ceremonije otvaranja Zimskih olimpijskih igara 6. februara.

Na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti navela je da EU nastavlja da radi na svom odgovoru na ruski rat u UKrajini, uključujući pripremu 20. paketa sankcija Rusiji.

Takođe je izrazila podršku članstvu Ukrajine u EU, koje je i dalje blokirano, posebno iz Mađarske.

Premijer Severne Makedonije: Poruke Rubija signal da svet više ne funkcioniše po starim pravilima

Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski ocenio je danas da su poruke državnog sekretara SAD Marka Rubija sa Minhenske bezbednosne konferencije "jasan signal saveznicima da svet više ne funkcioniše po starim pravilima".

- Sjedinjene Američke Države i Evropa ostaju neraskidivo povezane, ali ćemo graditi budućnost kroz ozbiljnost i međusobno poštovanje - napisao je na Fejsbuku Mickoski koji učestvuje na 62. Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

On je istakao da njegova vlada "nastavlja da jača mesto Severne Makedonije u transatlantskoj zajednici".

- Spremni smo da odgovorimo na izazove, modernizujemo našu odbranu i osiguramo bezbednu budućnost za naše građane - napisao je Mickoski.

Sastali se Zelenski i Pahlavi

Zelenski se sastao 13. februara, na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, sa iranskim opozicionim političarem Rezom Pahlavijem, sinom poslednjeg iranskog monarha koji živi u egzilu.

U objavi na društvenim mrežama nakon sastanka, Zelenski je poručio da Ukrajina "podržava iranski narod u njegovoj borbi za budućnost" i izrazio saučešće "svim žrtvama iranskog režima".

Zelenski je naveo da su razgovarali o situaciji unutar Irana, o "oblastima u kojima je iranskom narodu potrebna podrška", kao i o značaju jačanja sankcija protiv Irana i drugih autoritarnih režima.

Takođe je osudio saradnju Moskve i Teherana, podsetivši na iransku isporuku dronova tipa "šahed" Rusiji, kao i na, kako je naveo, prenos licenci vezanih za njihovu proizvodnju.

- Takvo partnerstvo predstavlja stvarnu pretnju ne samo Ukrajini, već i čitavom regionu - napisao je Zelenski.

Predsednik Ukrajine zahvalio se Pahlaviju na podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine i poručio da je Ukrajina spremna da pomogne "u zaštiti ljudskih života".

Reza Pahlavi, koji živi u egzilu od Islamske revolucije 1979. godine kojom je svrgnut njegov otac - poslednji iranski šah - izjavio je na društvenim mrežama da mu je bilo "veoma drago" što se sastao sa Zelenskim.

- Predstavljamo dve nacije koje se bore protiv pretnji njihovoj slobodi i nacionalnom suverenitetu - napisao je Pahlavi.

- Naše dve nacije povezuje upravo ta stvarnost, ali i izuzetna hrabrost njihovih naroda.

Pahlavi se zalaže za sekularni i demokratski Iran, iako se raspravlja o njegovom uticaju unutar same zemlje i među opozicionim krugovima. Tokom poslednjeg talasa protesta u Iranu, pozvao je demonstrante da sruše aktuelnu vlast.

Marko Rubio se sastao sa sirijskom delegacijom

Završena sesija razgovora sa Zelenskim, Ruteom i Vikerom

Zelenski: "Brine me sutra i prekosutra, a ne 2026. godina"

Zelenski, upitan o prognozama za 2026. godinu ili narednih šest meseci, rekao je da mu je važnije ono što će se dogoditi "sutra i prekosutra". Naglasio je da će Ukrajina nastaviti razgovore o miru i da se nada da će u njih biti uključeno više evropskih lidera.

Zelenski je poručio da će nastaviti da insistira na prijemu Ukrajine u Evropsku uniju, iako, kako je naveo, neki lideri EU nisu zadovoljni njegovim stalnim zahtevima da se odredi jasan datum pristupanja.

Upozorio je da će, bez jasne obaveze, Vladimir Putin učiniti sve da sabotira pristupni proces - "svojim rukama ili rukama nekih manjih zemalja", što se tumači kao još jedna kritika na račun Mađarske i njenog premijera Viktora Orbana.

Zelenski je izrazio zahvalnost za dosadašnju podršku, ali je naglasio da se "život ne može spasiti samo rečima zahvalnosti", već su Ukrajini potrebne snažne bezbednosne garancije kako bi ostala bezbedna i nakon rata.

Istakao je da će jedinstvo biti ključno, kao i uloga Sjedinjenih Država, koja je, prema njegovim rečima, "važna", jer je potrebno "samo da Ukrajina bude jača od Rusije".

Rute: "Postoji potpuno jedinstvo vizije između SAD i Evrope"

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute prošlog meseca je poslanicima EU poručio da, ukoliko misle da Evropa može da se brani bez Sjedinjenih Država, "sanjaju".

Upitan da li i dalje stoji iza te izjave, Rute je odgovorio da danas vidi "potpuno jedinstvo vizije" između SAD i Evrope, zbog čega su takve rasprave, prema njegovim rečima, spekulativne i nepotrebne.

Senator Viker: "Putin nikada nije pregovarao u dobroj veri"

Američki senator Rodžer Viker izneo je svoje viđenje trenutnog stanja pregovora, ocenivši da Vladimir Putin "nikada nije pregovarao u dobroj veri - nijednom".

- Vladimir Putin je započeo ovaj rat. On je ratni zločinac i kao što ste istakli, ove godine je počeo da čini još više ratnih zločina napadajući civile. Počeće da pregovara u dobroj veri tek kada bude trpeo ozbiljne posledice.

Rute: "Nije bilo apsolutno nikakvog razloga za rusku invaziju"

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute upitan je o bezbednosnim garancijama, kao i o ruskoj tvrdnji – koju je danas delimično ponovio i kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji – da postoje "istorijski razlozi" za invaziju na Ukrajinu.

Rute je snažno odbacio te navode, poručivši da "nije bilo apsolutno nikakvog razloga da Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu", bilo 2014. godine na Krimu, bilo 2022. tokom potpune invazije.

Govoreći o bezbednosnim garancijama, ponovio je svoju glavnu poruku sa konferencije - da se u NATO-u događa "veliki zaokret u načinu razmišljanja", jer "Evropljani preuzimaju veću odgovornost za sopstvenu odbranu".

Naglasio je da je ključno "osigurati da Putin nikada, ali nikada više ne pokuša invaziju".

Kao što je to postalo uobičajeno u njegovim javnim nastupima, Rute je branio i dosadašnji učinak američkog predsednika Donalda Trampa u pregovorima sa Rusijom, ističući da on i dalje ostaje jedini lider koji može da navede Putina na konkretne poteze.

Zelenski: Osećam "pomalo" pritisak SAD, ali postoje granice kompromisa

Zelenski se osvrnuo na komentar američkog predsednika Donalda Trampa, koji je poručio da bi trebalo da "krene napred" i postigne dogovor sa Rusijom. Na pitanje da li oseća pritisak, Zelenski je uz osmeh odgovorio: "Pomalo."

Rekao je da razume signale koji dolaze od Trampa, ali je naglasio da Ukrajina već pravi kompromise po brojnim pitanjima.

Istakao je da je spreman da razgovara o mnogim temama, ali da Ukrajina ne može jednostavno da "pobegne" sa sopstvene teritorije, ostavljajući stotine hiljada ljudi, i to nazove "kompromisom".

- Ne čujemo kompromise sa ruske strane. Želimo da čujemo nešto i od njih - poručio je.

Govoreći o medijskim navodima da SAD vrše pritisak da Ukrajina održi izbore, ponovio je obećanje dato prethodne večeri - ako SAD obezbede primirje u trajanju od dva do tri meseca, izbore će raspisati.

Na kraju je uz dozu ironije dodao: "Možemo ponuditi primirje i Rusima, ako oni budu održali izbore u Rusiji."

Rute: "Rusi ne pobeđuju, njihovi dobici su gotovo beznačajni"

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute obratio se nakon Zelenskog, govoreći o svojoj poseti Ukrajini prošle nedelje, u trenutku kada se zemlja suočavala sa ekstremno niskim temperaturama uz nastavak ruskih napada na energetsku infrastrukturu.

Rute je rekao da su mu Ukrajinci koje je sreo poručili da nikada neće popustiti pred ruskim napadima.

Naglasio je da je važno ostati snažan u ovoj borbi i shvatiti da "Rusi ne pobeđuju", jer ostvaruju "vrlo male dobitke", "toliko male da su gotovo nerelevantni".

Dodao je da saveznici moraju obezbediti da Ukrajina ima sve što joj je potrebno da nastavi borbu i brani ne samo linije fronta, već i svoje gradove i civile.

Američki senator poziva na oštriju vojnu akciju

Republikanski senator iz SAD Rodžer Viker izjavio je da "ono što nam je konkretno potrebno jeste da oslobodimo (upotrebimo) rakete Tomahavk" protiv Rusije.

- To je poruka koja će doći iz Kongresa, ali odluka je na administraciji - rekao je on.

Takođe je pozvao na dodatne sankcije ruskim proizvođačima nafte.

Prema njegovim rečima, javno mnjenje u Sjedinjenim Državama sve više podržava Ukrajinu, uključujući i birače Republikanske stranke.

"Iluzija je verovati da podela Ukrajine može sprečiti novi rat"

Zelesnki se osvrnuo na predstojeće pregovore u Ženevi, izrazivši nadu da će oni biti "ozbiljni, suštinski i korisni", ali je dodao da se ponekad čini "kao da strane govore o potpuno različitim stvarima".

Rekao je da Rusi "često govore o nekom duhu Enkoridža", aludirajući na sastanak Donalda Trampa i Vladimira Putina na Aljasci, dok se "Amerikanci prečesto vraćaju na temu ustupaka, i to uglavnom u kontekstu Ukrajine, a ne Rusije".

Istakao je i da Evropa "praktično nije prisutna" za pregovaračkim stolom, što je nazvao "velikom greškom".

Povukao je paralelu sa Minhenskim sporazumom iz 1938. godine, upozorivši da ga postupci Vladimira Putina podsećaju na taj istorijski trenutak "kada je prethodni Putin počeo da deli Evropu".

- Bila bi iluzija verovati da se ovaj rat može pouzdano okončati podelom Ukrajine, baš kao što je bila iluzija verovati da će žrtvovanje Čehoslovačke spasiti Evropu od velikog rata - rekao je.

"Možemo da se suprotstavimo Rusiji"

Zelenski je kritikovao bivše zvaničnike i političare koji sada pokušavaju da prebace odgovornost za to što nisu sprečili rat.

Naglasio je da "možemo da se suprotstavimo Rusiji", podsećajući na slučaj ukrajinskog sportiste koji je diskvalifikovan sa Olimpijskih igara jer je planirao da nosi kacigu sa likovima ukrajinskih sportista poginulih u ratu.

Ponovio je da Rusiji "ne sme biti data nikakva nada da može proći nekažnjeno za ovaj zločin".

Prema njegovim rečima, Moskva je bila najozbiljnija u pregovorima onda kada je bila pogođena dubinskim ukrajinskim napadima unutar sopstvene teritorije.

- Što smo jači, mir postaje realniji - poručio je.

Kritika ranijeg odgovora SAD i poziv na jaču evropsku odbranu

Zelenski je rekao da je Ukrajina pokušala sve kako bi sprečila rat, ali da od prethodne američke administracije nije dobila ozbiljnu pomoć za suprotstavljanje ruskoj agresiji.

- Najpraktičniji savet koji je general Mark Mili mogao da da Ukrajini u to vreme bio je - kopajte rovove. Zamislite, stotine hiljada ruskih vojnika na vašim granicama, ogromna vojna oprema, a sve što čujete je - kopajte rovove.

Postavio je retoričko pitanje: ako bi ruske trupe ušle u Litvaniju ili neku drugu zemlju na istočnom krilu NATO-a, šta bi saveznici tada čuli? "Da li bi čuli da je pomoć na putu? Nadam se."

Zato je naglasio da Evropa mora imati sopstvenu sposobnost da odgovori na svaku pretnju i poslala jasan signal o potrebi većih ulaganja u odbranu.

- Ukrajina ima najjaču vojsku u Evropi. Zato je Evropi potrebna Ukrajina - rekao je.

- Mislim da jednostavno nije pametno držati ovu vojsku izvan NATO-a, ali neka to bude vaša odluka, a ne Putinova odluka.

"Niko od naših ljudi nije birao da bude heroj"

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odao je počast običnim građanima Ukrajine, poručivši da "niko od naših ljudi nije birao da bude takav heroj", dok svakodnevno brinu zbog rata.

Upozorio je da Vladimir Putin "više nije zainteresovan ni za šta drugo osim za rat", jer "ne može da zamisli život bez vlasti ili posle vlasti".

- Putin se više savetuje sa carem Petrom i caricom Katarinom o teritorijalnim dobicima nego sa bilo kim živim o stvarnom životu. Možete li da zamislite Putina bez rata? - upitao je.

Dodao je da Putin "možda vidi sebe kao cara, ali je rob ovog rata".

Zelenski udario na Orbana

Zelenski je naveo da su u decembru i januaru ukrajinske snage ubile ili teško ranile između 30.000 i 35.000 ruskih vojnika. Prema njegovim rečima, Rusija trenutno "plaća životima 156 vojnika za svaki kilometar ukrajinske teritorije koji zauzme".

- Putina to sada ne brine, ali postoji nivo na kojem će početi da ga brine - rekao je.

Dodao je da je cilj Ukrajine da podigne cenu rata na 50.000 poginulih mesečno, kako bi nastavak agresije postao preskup.

On je kritikovao mađarskog premijera Viktora Orbana.

- Čak i jedan Viktor više razmišlja o tome kako da uveća svoj stomak, a ne kako da uveća svoju vojsku da zaustavi ruske tenkove da se vrate na ulice Budimpešte.

"Naše jedinstvo je najbolji presretač protiv Rusije"

Zelenski je istakao da Ukrajina ima "više iskustva nego bilo ko na svetu" u odbrani od dronova.

- Dok mi ulažemo u presretače i zaštitu, Rusija ulaže u razbijanje našeg jedinstva - jedinstva Evrope, jedinstva evroatlantske zajednice. Jer naše jedinstvo je najbolji presretač protiv ruskih agresivnih planova i mi ga još uvek imamo - rekao je.

Zahvalio je Danskoj, Nemačkoj, Češkoj, nordijskim zemljama, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Holandiji, Italiji, Poljskoj, SAD, Kanadi, Turskoj i Japanu na pomoći.

Dodao je da Rusija ima i "saučesnike", uključujući Severnu Koreju i kineske kompanije koje isporučuju komponente za rusko oružje i rakete. Takođe je naglasio potrebu da se zaustavi ruska "flota u senci" kako bi se Moskvi dodatno prekinuli izvori finansiranja rata.

Zelenski poslao upozorenje oko Irana 

Govoreći o Iranu, Zelenski je rekao da Ukrajina nema granicu niti sukob sa iranskim režimom, ali da on nastavlja da isporučuje dronove Rusiji, koji ubijaju Ukrajince.

- Iranski režim je već učinio i još uvek može učiniti više štete nego mnogi drugi režimi u ovom veku. Kada imaju vremena, oni samo ubijaju još više. Moraju biti zaustavljeni odmah - poručio je.

Zelenski: Rat postaje sve opasniji

Zelenski je upozorio da se rizici razvijaju i postaju sve veći kako rat traje. Naveo je da su dronovi tipa "šahed" tokom rata unapređeni - sada imaju mlazne motore, lete na različitim visinama i upravljaju se u realnom vremenu.

- Što rat duže traje, agresor dobija više resursa, posledice postaju opasnije, evolucija oružja i samog rata kao i evolucija Putina postaju sve opasniji - rekao je.

Izrazio je frustraciju zbog sporosti međunarodnih isporuka, navodeći da je Ukrajina ponekad čekala "mesecima" ili "godinama" na neophodnu pomoć.

- Svako ko traži bezbednost i mir mora da razume da je svaki dan važan - poručio je.

Zelenski o razmerama ruskih napada

Zelenski je podsetio na razmere ruskih napada, dok su iza njega prikazivane fotografije i snimci nedavnih udara.

- Samo u januaru morali smo da se branimo od 6.000 dronova, većinom tipa Šahed, više od 150 ruskih raketa različitih tipova i više od 5.000 vođenih bombi. I tako je svakog meseca. Zamislite to nad vašim gradom - razrušene ulice, uništene domove, škole pod zemljom. To je svakodnevni život u Ukrajini zbog Rusije - rekao je.

Posebno je ukazao na razarajući uticaj napada na energetsku infrastrukturu i pohvalio timove za popravke i spasavanje koji rade u vanrednim uslovima.

Zelenski se obraća

Fotografije drugog dana održavanja Minhenske bezbednosne konferencije

Kir Starmer najavio da će Velika Britanija poslati ratne brodove na Arktik

Velika Britanija će ove godine rasporediti svoj nosač aviona sa pratećim brodovima u severni Atlantik i region Visokog severa (Arktika), najavio je britanski premijer Kir Starmer.

Ovo se dešava usred rastuće zabrinutosti za bezbednost zbog prisustva Rusije i Kine u regionu, nakon što je Donald Tramp uznemirio svetske lidere pretnjama da će preuzeti Grenland, poluautonomno područje Danske, saveznika u NATO-u.

Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Starmer je takođe upozorio da Evropa mora biti spremna da "se bori" kako bi odvratila rusku agresiju, čak i u slučaju mirovnog sporazuma sa Ukrajinom. On je evropskim liderima poručio da ne oklevaju jer "Rusija je pokazala apetit za agresiju" i obećao da će Britanija braniti saveznike ako bude pozvana.

- Danas mogu da najavim da će Velika Britanija rasporediti naš nosač aviona sa pratećom grupom u severni Atlantik i region Visokog severa ove godine, predvođen brodom HMS Princ od Velsa, u saradnji sa SAD, Kanadom i drugim NATO saveznicima, u snažnom pokazivanju naše posvećenosti evroatlantskoj bezbednosti.

- Da bismo prekinuli konvenciju hiljadu govora, nismo na raskršću. Put napred je jasan. Moramo graditi našu snagu, jer je to valuta našeg vremena. Moramo biti sposobni da odvratimo agresiju i da, ako bude potrebno, budemo spremni da se borimo. Jer znamo da u opasnom svetu ne bismo preuzeli kontrolu zatvaranjem prema unutra, ne bismo je predali i ja to neću dozvoliti. Zato posvećujem vreme kao premijer vođstvu Britanije na svetskoj sceni, i zato sam danas ovde, jer mi je jasno da nema britanske bezbednosti bez Evrope i nema evropske bezbednosti bez Britanije. To je lekcija iz istorije i realnost današnjice.

Starmer je naglasio da će Velika Britanija poštovati NATO obavezu da brani saveznike ako bude pozvana. Jedno od temelja saveza, Član 5, predviđa da je napad na jednog člana NATO-a napad na sve članice.

Starmer o pitanju Arktika i Grenlanda

Starmer napominje da je pitanje Grenlanda sada u procesu dijaloga, gde i treba da bude.

Naglašava značaj bezbednosti Arktika i potrebu da Evropa deluje kolektivno kako bi se očuvala suverenost.

Ursula i Starmer o ratu u Ukrajini

Povodom pritiska SAD da Ukrajina pristane na ustupke Rusiji, oba lidera ističu sledeće:

Fon der Lajen smatra da je važno ne podleći ruskoj propagandi i vršiti pritisak na Putina da ozbiljno pristupi mirovnim pregovorima.

Starmer smatra da nema izjednačavanja strana - Rusija je agresor, Ukrajina se brani.

Starmer o domaćoj politici i kredibilitetu

Starmer odbacuje tvrdnje da je njegova pozicija politički slaba, navodeći da je "nedelju završio jači nego što ju je započeo."

Ističe da njegova partija i vlada su jedinstveni po pitanju Ukrajine, odbrane, bezbednosti i jačih odnosa sa Evropom, uključujući i ekonomsku saradnju.

Kritikuje Reformističku partiju, nazivajući je "pro-Putin partijom" i upozorava da bi, ako bi bila na vlasti, Velika Britanija izgubila međunarodni kredibilitet i liderstvo u inicijativama poput Koalicije voljnih.

Napominje kontinuitet - Laburisti su podržavali politiku konzervativne vlade o Ukrajini dok su bili u opoziciji i nastavljaju to da rade i sada.

Starmer ukazao na hitnost jačanja EU-UK odnosa u kontekstu rata u Ukrajini

Britanski premijer Kir Starmer istakao je važnost transatlantske saradnje, naglašavajući da "stvarnost na terenu, što se Velike Britanije tiče, jeste da svakodnevno radimo sa SAD na odbrani, bezbednosti i obaveštajnim pitanjima 24/7".

- Često mi u parlamentu sugerišu da odustanemo od onoga što imamo, ali ja to odbijam - rekao je Starmer, dodajući da je "odnosa sa EU potrebno resetovanje deset godina nakon Bregzita" i da je to pitanje "od određene hitnosti", posebno u oblasti odbrane i bezbednosti, imajući u vidu rat u Ukrajini.

Pozdrav Rubiovom govoru - Evropa treba da bude spremna

Na pitanje o govoru američkog sekretara Marka Rubija, Starmer je ocenio da je njegov govor "u skladu sa onim što ja i Fon der Lajen zagovaramo".

- Ne smemo upasti u udobnost i pomisliti da samo obnavljamo kontinuitet poslednjih 80 godina. To bi bila greška, a posebno za Evropu - upozorio je.

Fon der Lajen je istakla da je bila "veoma umirena" onim što je čula i da se slaže sa potrebom Evrope da poveća svoju spremnost i suoči se sa izazovima.

Kritika lakih rešenja i upozorenje o Rusiji

Starmer je upozorio na "prodavce lakih rešenja" na ekstremima levice i desnice, koji su "previše blagi prema Rusiji ili čak otvoreno protiv NATO-a".

- Budućnost koju oni nude je podela i kapitulacija. Ali mi to nećemo dozvoliti - rekao je.

On je takođe ukazao na "mekše signale" iz Rusije, koja nastavlja da se naoružava i koja bi, prema NATO-u, do kraja decenije mogla biti spremna da primeni silu protiv NATO saveza.

Jača saradnja sa EU i strateška autonomija Evrope

Starmer je pozvao na bližu saradnju sa EU, uključujući zajednički rad na odbrambenoj tehnologiji i veštačkoj inteligenciji, navodeći ključne partnere: Nemačku, Francusku, Italiju, Poljsku, kao i Norvešku, Kanadu i Tursku.

- Moramo videti gde možemo da se približimo jedinstvenom tržištu i u drugim sektorima, gde to funkcioniše za obe strane - rekao je, dodajući da je nagrada za ovakvu saradnju "veća bezbednost i jači rast za UK i EU", što će omogućiti povećanje izdvajanja za odbranu i evropsku industrijsku obnovu.

Starmer je takođe poručio da "Evropa mora preuzeti primarnu odgovornost za sopstvenu odbranu" kako bi ojačala transatlantski savez, ali da to ne znači da SAD treba da se povuku.

Starmer: "Jasno mi je da nema britanske bezbednosti bez Evrope i da nema evropske bezbednosti bez Britanije"

Starmer je jasno stavio do znanja da se Velika Britanija više ne oslanja na izolacionizam.

- U opasnom svetu ne možemo preuzeti kontrolu povlačenjem; morali bismo da se predamo i to neću dozvoliti. Jasno mi je da nema britanske bezbednosti bez Evrope, i nema evropske bezbednosti bez Britanije.

Priprema za buduće pretnje i jačanje NATO-a

Starmer je naglasio da "svi znakovi upozorenja postoje". Rusija je pokazala "apetit za agresiju, nanoseći užasne patnje Ukrajincima" i koristi hibridne pretnje, dezinformacije, sajber napade i sabotažu kako bi narušila bezbednost Evrope i njen društveni ugovor.

Starmer je zaključio da Evropa sada mora stajati na sopstvenim nogama, stavljajući "po strani sitnu politiku i kratkoročne interese" i fokusirajući se na zajedničko delovanje za jaču Evropu i "evropskiji NATO" sa dubljim vezama između UK i EU.

Fon der Lajen: Snaga i odvraćanje zavise od industrijskih kapaciteta

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen osvrnula se na pouke iz rata u Ukrajini, ističući da "snaga, odvraćanje i na kraju životi zavise od industrijskih kapaciteta,  od proizvodnje, širenja kapaciteta i održavanja napora tokom vremena".

Naglasila je da Evropa mora "srušiti krutu barijeru između civilnog i odbrambenog sektora", razvijati industrije sa dvostrukom namenom i iskoristiti svoje iskustvo kao globalna sila u automobilskoj industriji, vazduhoplovstvu i teškoj mašinskoj proizvodnji za jačanje evropske odbrambene industrije.

Ukazala je i na značaj novih tehnologija, posebno dronova i sistema naoružanja uz podršku veštačke inteligencije.

- Neki pitaju da li to možemo da priuštimo, ali ja kažem - ne možemo da priuštimo da to ne učinimo - poručila je.

Prema njenim rečima, Evropa mora učiniti više kako bi ojačala svoju odbranu, odala počast žrtvi Ukrajine i postala nezavisnija.

Nova bezbednosna doktrina i "evropsko buđenje"

Fon der Lajen je ocenila da je Evropi potrebna nova bezbednosna strategija kako bi "ponovo kalibrisala način na koji koristi čitav svoj politički alat".

- Mi u Evropi moramo biti spremni i voljni da svoju snagu koristimo odlučno i proaktivno radi zaštite naših bezbednosnih interesa - rekla je.

Dodala je da je potreban "novi doktrinarni okvir" sa jednostavnim ciljem - da Evropa u svakom trenutku može da brani sopstvenu teritoriju, ekonomiju, demokratiju i način života.

Govoreći o nedavnim odlukama EU o programu "Safe" za ponovno naoružavanje kontinenta i o dodatnoj finansijskoj pomoći Ukrajini, ocenila je da je to "istinsko evropsko buđenje" i da je to tek početak.

Takođe je poručila da EU mora oživeti klauzulu o uzajamnoj odbrani i razjasniti šta ona znači u praksi, kao i da bi Unija trebalo češće da koristi kvalifikovanu većinu umesto jednoglasnosti kako bi izbegla blokade u donošenju odluka.

Lajen: "Nezavisna Evropa jača transatlantski savez"

Fon der Lajen je odbacila sugestije da bi veća evropska nezavisnost mogla oslabiti odnose sa SAD.

Pozivajući se na govor američkog državnog sekretara Marka Rubija, istakla je da je "nezavisna Evropa snažna Evropa, a snažna Evropa znači snažniji transatlantski savez".

Priznala je da tokom decenija evropska bezbednost nije uvek bila shvatana kao primarna odgovornost Evrope, ali je naglasila da se to "suštinski promenilo".

- Istina je, bila nam je potrebna svojevrsna šok-terapija i neke granice su pređene koje se više ne mogu vratiti. Ali ono što je potrebno oko toga se svi slažemo i na tome radimo - rekla je.

Deset godina nakon Bregzita: Poziv na bližu saradnju sa Velikom Britanijom

Ursula fon der Lajen se osvrnula i na odnose sa Ujedinjenim Kraljevstvom, hvaleći doprinos Londona u ekspedicionim snagama, na severu Evrope i u baltičkom regionu, kao i u okviru "Koalicije voljnih".

Obraćajući se britanskom premijeru Kiru Starmeru, poručila je:

- U ovom nestabilnom vremenu, Evropa,  a posebno Ujedinjeno Kraljevstvo treba da se dodatno približe u oblasti bezbednosti, ekonomije i odbrane naših demokratija. Deset godina nakon Bregzita, naše sudbine su i dalje snažno povezane, dragi Kire, i u našem je zajedničkom interesu da budemo ambiciozni u partnerstvu.

Zaključila je da su Ujedinjeno Kraljevstvo i Evropska unija zapravo čitava Evropa "u ovome zajedno" i da će zajedno i ostati.

Okupljenima se obratila Ursula fon der Lajen

Vang Ji o bezbednosti u Azijsko-pacifičkom regionu

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji odgovarao je i na pitanje o bezbednosnoj situaciji u Azijsko-pacifičkom regionu. On je rekao da Kina ostaje "važan stub mira u Aziji", ali je priznao da postoje "izazovi".

Direktno je kritikovao japansku premijerku Sanae Takaiči zbog nedavnih izjava o Tajvanu, navodeći da one "krše teritorijalni suverenitet Kine" i da su za Peking neprihvatljive. Time je završen taj deo pitanja i odgovora.

Odnosi Kine i SAD: Između saradnje i razdvajanja

Govoreći o odnosima sa Sjedinjenim Državama, Vang Ji je rekao da Kina želi da se oni zasnivaju na "uzajamnom poštovanju, mirnoj koegzistenciji i dobrovoljnoj saradnji".

Dodao je da to "na kraju zavisi od SAD", ali da ga ohrabruje što je predsednik Donald Tramp u nedavnim izjavama pokazao "poštovanje" prema kineskom predsedniku Si Đinpingu i Kini.

Istakao je da "neki ljudi" pokušavaju da obuzdaju Kinu i "ocrne je", ali je izrazio nadu u bolji ishod.

Naveo je dva moguća scenarija: prvi, u kojem bi dve zemlje razumno uskladile interese i proširile saradnju - što bi, prema njegovim rečima, bio "najbolji ishod za obe zemlje i svet", i drugi, koji bi podrazumevao "emocionalno i ishitreno" razdvajanje od Kine.

Ji: Kina i EU su partneri, a ne rivali

Govoreći o odnosima sa Evropskom unijom, Vang Ji je rekao da su Kina i EU "partneri, a ne sistemski rivali ili strateški konkurenti".

Ocenio je da je "veoma negativno razmišljanje" posmatrati Kinu kao rivala EU, te da bi širenje takvog narativa bilo "toksično".

Pozvao se i na Konfucija, citirajući misao da "možemo postići harmoniju bez jednoobraznosti".

Vang Ji o situaciji u Ukrajini

U delu pitanja i odgovora Vang Ji je govorio i o ratu u Ukrajini. Rekao je da Kina smatra da je potrebno pronaći "političko rešenje", naglašavajući da Peking nije direktno uključen u sukob.

Ipak, podržava razgovore i kako je rekao, stalno šalje jasnu poruku da želi "prekid neprijateljstava" što je pre moguće.

- Mislim da se sada raspravlja o suštinskim pitanjima - rekao je.

Posebno je istakao da Evropa treba da bude direktno uključena u pregovore i da ne sme biti marginalizovana - poruka koju će mnogi evropski lideri verovatno pozdraviti.

Vang Ji upozorio na rastuće turbulencije u svetu - čovečanstvo je na raskrsnici

Vang Ji je govorio o potrebi reforme međunarodnih organizacija, posebno Ujedinjenih nacija, naglašavajući da UN "nisu savršene", ali da ostaju "najuniverzalnija i najautoritativnija" institucija tog tipa.

Po njegovim rečima, problem nije u samim UN, već u "određenim zemljama" koje produbljuju razlike, podstiču blokovske podele i oživljavaju mentalitet Hladnog rata, ne imenujući konkretne države. Osvrnuo se na više od 60 konflikata širom sveta.

O Gazi je rekao da će sprovođenje primirja i obnova zahtevati trajne napore ka rešenju dve države i vraćanju pravde palestinskom narodu.

O Iranu je naveo da situacija ima "direktan uticaj na mir" i da strane treba da deluju oprezno i izbegavaju nove sukobe.

O Ukrajini je pozdravio to što su se "vrata dijaloga konačno otvorila", uz apel na postizanje sveobuhvatnog, trajnog i obavezujućeg mirovnog sporazuma.

O Venecueli je poručio da se "crvena linija međunarodnog prava ne sme preći".

Zaključio je da će Kina nastojati da bude "pouzdan faktor stabilnosti" i ponovio da su "Kina i Evropa partneri, a ne rivali".

- Živimo u multipolarnom svetu i moramo praktikovati istinski multilateralizam - poručio je, pozivajući lidere da zajedno "preusmere tok istorije i stvore bolji svet".

Ovacije u Minhenu - drugačiji ton od Džej Di Vensa

Prema izveštaju iz Minhena, Rubio je dobio snažan aplauz i ovacije velikog dela publike.

To predstavlja oštar kontrast u odnosu na govor američkog potpredsednika Džej Di Vensa prošle godine. Iako je Rubio izneo slične kritike - o deindustrijalizaciji, zelenim politikama i masovnim migracijama - učinio je to znatno blažim tonom, naglašavajući ono što povezuje SAD i Evropu, a ne ono što ih razdvaja.

Rubio o Kini: Neslaganja su neminovna, ali dijalog mora da ostane otvoren

Američki državni sekretar Marko Rubio odgovarao je na pitanja o Kini, uoči obraćanja kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jia.

Rubio je rekao da se "naši nacionalni interesi često neće poklapati", ali je naglasio potrebu da komunikacioni kanali ostanu otvoreni i da se traže načini za upravljanje razlikama.

- Dugujemo svetu da pokušamo da to vodimo na najbolji mogući način, očigledno izbegavajući sukob i ekonomski i svaki drugi - rekao je.

Dodao je da postoje "dugoročni izazovi" i "iritirajuća pitanja" u odnosima Zapada i Kine, ali da je neophodno njima upravljati što je bolje moguće.

Evropa kao civilizacijska snaga

U emotivnom završetku, Rubio je naveo niz evropskih velikana - Mocarta, Betovena, Dantea, Šekspira, Mikelanđela, Leonarda da Vinčija, kao i Bitlse i Rolingstonse - kao i Sikstinsku kapelu i Kelnski katedralu, ističući da oni svedoče o veličini zapadne civilizacije.

- Ne svedoče samo o veličini naše prošlosti, već nagoveštavaju čuda koja nas čekaju u budućnosti - zaključio je.

Poziv na reformu međunarodnih institucija

Rubio je poručio da Ujedinjene nacije imaju „"ogroman potencija", ali da su se pokazale nemoćnim da reše ratove u Gazi i Ukrajini.

Zalagao se za hitnu reformu međunarodnih institucija, naglasivši da svet nije savršen i da se međunarodno pravo ne sme koristiti kao štit za one koji ga sami krše.

Kritika deindustrijalizacije, migracija i "klimatskog kulta"

Rubio je ocenio da deindustrijalizacija nije bila neminovna, već rezultat "zablude" da je istorija završena posle Hladnog rata.

Kritikovao je "dogmatsku viziju slobodne trgovine bez ograničenja", izmeštanje radnih mesta u inostranstvo i prepuštanje strateških sektora rivalima.

Takođe je napao zelene politike, rekavši da su sprovođene kako bi se "umirio klimatski kult", dok su konkurenti nastavili da koriste naftu, ugalj i gas.

Masovne migracije opisao je kao faktor koji "transformiše i destabilizuje društva širom Zapada", naglašavajući da kontrola granica nije izraz ksenofobije, već čin nacionalnog suvereniteta.

Ipak, za razliku od prošlogodišnjeg tona Džej Di Vensa, Rubio je istakao da su te greške "napravljene zajedno" i da ih Zapad zajedno mora ispraviti.

Odbacivanje ideje o "opadanju Zapada"

Rubio je odbacio ideju da Zapad ulazi u fazu neizbežnog opadanja.

- Opadanje je izbor - rekao je, povlačeći paralelu sa periodom posle Drugog svetskog rata.

Naglasio je da SAD ne žele slabe saveznike, već partnere sposobne da se sami brane.

- Nemamo nikakav interes da budemo učtivi i uredni upravnici kontrolisanog opadanja Zapada - poručio je.

"Kraj transatlantske ere nije naš cilj"

Rubio je pokušao da pridobije evropsku publiku poručivši da "u vremenu kada se u naslovima najavljuje kraj transatlantske ere, bude jasno da to nije ni naš cilj ni naša želja".

- Za nas Amerikance, naš dom je možda na zapadnoj hemisferi, ali mi ćemo uvek biti deca Evrope - rekao je.

Govorio je o zajedničkoj istoriji - od italijanskog istraživača koji je započeo američku priču, preko engleskih kolonista, do škotskih, irskih i nemačkih doseljenika, koji su, kako se našalio, "dramatično unapredili kvalitet američkog piva".

Podsetio je i na zajedničke žrtve u okviru NATO-a: "Krvarili smo i ginuli rame uz rame."

Rubio o Ukrajini: Pitanja su sužena, ali najteža tek predstoje

U delu pitanja i odgovora prvo je otvorena tema Ukrajine. Rubio je ocenio da su pitanja koja treba rešiti "sužena", ali da su sada fokusirana na "najteža pitanja za odgovor", što situaciju čini posebno složenom.

Odbacio je sugestiju moderatora da Rusija nije zainteresovana za pregovore, rekavši da "to ne znamo".

- Oni kažu da jesu, pitanje je pod kojim uslovima i da li možemo pronaći uslove koji su prihvatljivi Ukrajini, a na koje bi Rusija pristala i to ćemo nastaviti da proveravamo - rekao je.

Istakao je da SAD i Evropa nastavljaju da vrše pritisak na Rusiju kako bi je podstakle na pregovore, navodeći da je postignut određeni napredak i da su novi razgovori planirani za utorak.

- Ne verujem da bi iko u ovoj sali bio protiv pregovaračkog rešenja ovog rata, sve dok su uslovi pravedni i održivi i to je ono čemu težimo - poručio je.

Velika imena na glavnoj bini za danas - Posle Rubija - Ursula fon der Lajen, Kir Starmer i Vang Ji

Rubio, nije jedino veliko ime koje će se danas obratiti sa glavne bine. Nakon njega govoriće kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i britanski premijer Kir Starmer.

Očekuje se da će Starmer poručiti da je Evropa "uspavani div" i da mora manje da se oslanja na Sjedinjene Države kada je reč o sopstvenoj odbrani.

- Govorim o viziji evropske bezbednosti i većoj evropskoj autonomiji koja ne znači povlačenje SAD, već odgovara na poziv za pravedniju podelu tereta i obnavlja veze koje su nam tako dobro služile - navodi se u saopštenju iz njegovog kabineta.

Marko Rubio otvorio drugi dan Minhenske bezbednosne konferencije

Američki državni sekretar Marko Rubio otvorio je jutros drugi dan Minhenske bezbednosne konferencije, predstavljajući odgovor Sjedinjenih Država na jučerašnje govore nemačkog lidera Fridriha Merca i francuskog predsednika Emanuela Makrona o složenom stanju transatlantskih odnosa.

Pitanje koje se svima nameće jeste da li će Rubio održati konfrontacioni govor, nalik onom koji je prošle godine imao američki potpredsednik Džej Di Vens, ili će pokušati da ublaži već narušene odnose koristeći svoj diplomatski šarm.

Paradoks u centru njegovog obraćanja jeste to što će, iako se obraća uglavnom evropskoj publici, istovremeno biti pažljivo slušan i u Sjedinjenim Državama - uključujući i predsednika Donalda Trampa, koji želi da njegova agenda bude izložena jasno, pa čak i grubo. Za Rubija je to hod po tankoj žici.

Uoči odlaska za Minhen, Rubio je poručio da Evropljani žele i cene iskrenost, te da će im se dopasti ono što ima da kaže. Navodno je tu poruku ponovio i pojedinim evropskim delegacijama sa kojima se sastao juče u Minhenu. Ostaje da se vidi kako će to izgledati u praksi.

Velika imena na glavnoj bini

Rubio je poručio da Ujedinjene nacije imaju „"ogroman potencija", ali da su se pokazale nemoćnim da reše ratove u Gazi i Ukrajini.

Zalagao se za hitnu reformu međunarodnih institucija, naglasivši da svet nije savršen i da se međunarodno pravo ne sme koristiti kao štit za one koji ga sami krše.

Juče smo pratili uživo Minhensku bezbednosnu konferenciju. Sve o onome šta se dešavalo možete pročitati OVDE.