"DONEĆEMO RAT U RUSIJU, NATO ĆE UDARITI DUBOKO" Ozbiljna pretnja Moskvi iz Alijanse! "Tačno znamo šta da radimo"

NATO će pokrenuti udare duboko na rusku teritoriju ako Moskva izvrši invaziju na baltičke države, rekao je ministar spoljnih poslova Estonije, signalizirajući čvrst stav sa istočnog krila alijanse.

„Zato sada ubrzavamo naša ulaganja i razvijamo naše kapacitete... zato ulažemo 5 procenata BDP-a u odbranu u našem regionu.“

Njegovi komentari dolaze usred povećane zabrinutosti širom Evrope da bi Rusija mogla da testira obaveze NATO-a u vezi sa kolektivnom odbranom.

Tokom prošle godine, ponovljeni upadi dronova i borbenih aviona u blizini vazdušnog prostora alijanse podstakli su sumnje da Moskva ispituje zapadnu odbranu i procenjuje vreme reagovanja.

Rusija proširila vojno prisustvo u blizini teritorije NATO

Rusija je istovremeno proširila svoje vojno prisustvo u blizini teritorije NATO. Duž granice sa Finskom, Moskva je povećala broj vojnika i nadogradila baze.

Takođe je restrukturirala svoje zapadne vojne okruge i intenzivirala militarizaciju Kalinjingrada, svoje eksklave u Baltičkom moru smeštene između članica NATO-a.

Na moru, takozvana ruska „flota u senci“ povezana je sa incidentima sabotaže usmerenim na podvodne telekomunikacione i energetske kablove koji povezuju Skandinaviju i baltičke države.

U januaru je NATO pokrenuo Baltičku stražu, zajedničku misiju usmerenu na odvraćanje i sprečavanje napada na kritičnu infrastrukturu u Baltičkom moru.

„Ne možemo pustiti Rusiju u baltičke države“

„Prethodni planovi iz prošlosti bili su samo: 'Ako Rusija dolazi, onda će NATO konačno dobiti rat'“, rekao je Cakna u komentarima objavljenim u ponedeljak. „U tom slučaju, neće ostati nijedan Estonac. Dakle, nismo zainteresovani za ovu vrstu planova.“

„Ovo je naš plan jer ne postoji drugi plan. Ne možemo pustiti Rusiju u baltičke države, a zatim uzvratiti udarac.“

Upozorenje dolazi nakon oštre retorike Moskve. U aprilu 2025. godine, Sergej Nariškin, šef ruske spoljne obaveštajne službe, rekao je da bi Poljska i baltičke zemlje bile glavne mete ako bi se NATO uključio u ono što je nazvao „agresijom“.

U razgovoru za državnu novinsku agenciju RIA Novosti, rekao je da bi Rusija nanela „štetu“ celom vojnom savezu ako bi joj NATO pretio, ali da bi Poljska i Litvanija bile „prve koje će patiti“.

Pripreme za mogući sukob

Kao odgovor na ono što vide kao rastuću pretnju, Estonija, Letonija i Litvanija su dramatično povećale izdatke za odbranu, sa planovima da izdvoje čak 5 do 6 procenata BDP-a za vojne budžete.

Estonija je usvojila zakon kojim se zahteva da nove poslovne i stambene zgrade iznad određene veličine uključuju bunkere ili skloništa od bombi.

U Letoniji su zvaničnici u aprilu 2024. godine pozvali stanovnike da podrume pretvore u skloništa od vazdušnih napada.

Litvanija je u maju prošle godine saopštila da će potrošiti ekvivalent od 1,25 milijardi dolara na jačanje odbrane svoje istočne granice zbog rastuće pretnje od Rusije.

(Kurir.rs/Kijevpost)