SAD UPOZORAVAJU EVROPU: "PREUZMITE ODGOVORNOST ZA SVOJU BEZBEDNOST!" Stručnjaci o pritisku na evropske saveznike i NATO troškovima
Posle svog govora na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, gde je Evropa prikazana kao slab partner sklon internim krizama i nedovoljnoj spremnosti da se suprotstavi globalnim izazovima, Rubio nastavlja posete državama čije lidere mnogi nazivaju “neortodoksnim saveznicima”.
U Bratislavi se sastao s Robertom Ficom, čija politika i retorika izazivaju proteste i debatu o budućnosti slovačke spoljne politike, posebno u odnosu na Ukrajinu i ulogu NATO-a. U Budimpešti ga očekuje susret s Viktorom Orbanom, liderom koji balansira između bliskih odnosa s Moskvom, kritike EU i podrške američkim konzervativnim vrednostima.
Da li Rubiova podrška liderima poput Fica i Orbana predstavlja dugoročnu strategiju za stabilnost Evrope ili podriva evropske demokratske norme, za Kurir televiziju, otkrili su Nenad Vuković, predsednik Društva lobista, Branimir Đokić, stručnjak za spoljnu politiku i Petar Ivić, Pupin Inicijativa.
Rubio blaži od Vensa
Rubio je preneo iste poruke kao prošlogodišnji Vens, ali na mnogo blaži i profinjeniji način, dok je Vens bio direktniji i grublji zbog nedostatka političkog iskustva.
- Govor državnog sekretara Rubija je u suštini preneo slične poruke kao prošlogodišnji govor Džej Di Vensa, s tim što je Vens zbog svog političkog neiskustva bio direktniji i grublji u izrazu, što nije naišlo na široko prihvatanje. Rubija, s druge strane, kao političara sa ozbiljnom karijerom, predstavio je iste ideje na mnogo blaži i profinjeniji način - rekao je Đokić.
Postoje dve ključne poruke
- Prva se tiče globalne politike: Amerika ne može istovremeno da čuva bezbednost Evrope od Rusije i drugih izazivača, dok se istovremeno suočava sa Kinom u Indopacifiku. Dakle, fokus američkih snaga mora biti tamo, dok će primarna zaštita Evrope zavisiti od samih evropskih saveznika. Amerika će pomoći koliko može, ali evropske države moraju da se probude, naoružaju i budu spremne, bez straha.
Đokić je dodao da Amerika upozorava da Evropa mora sama da preuzme veći deo odgovornosti za svoju bezbednost, dok se SAD fokusiraju na druge globalne izazove.
- Druga poruka se odnosi na stanje Evrope i ideologiju liberalnog idealizma. Vens je ranije naglašavao kako je Evropa „umorna“ - preopterećena migracijama, levičarskim politikama i previše regulativom koja guši ekonomski rast. Rubio je sada istu poruku preneo na mnogo elegantniji način. Zaključak je jasan: doba liberalnog idealizma, koje je počelo padom Berlinskog zida, završeno je, što se videlo i povlačenjem američke vojske iz Afganistana i neuspehom u nametanju zapadnih vrednosti u nekim delovima Bliskog i Dalekog istoka - zaključio je Đokić.
Evropsko liderstvo pod reflektorom
- Pitanje krize liderstva u Evropi i borbe za lidersku poziciju zaista je značajno, ali, primarno pitanje je odnos Sjedinjenih Država kao stožera zapadne vojne i ekonomske bezbednosti i stabilnosti. Na primer, govor Džej Di Vensa prošle godine na Minhenskoj konferenciji i ove godine govor Marka Rubija zanimljivi su za poređenje. Odmah mi je na pamet pao jezuitski moto „odlučno u načinu, ali blago u stvarima“. Rubio je, kao političar, izneo iste poruke na mekši, blaži način, dok je Vens bio direktniji - objasnio je Vuković.
Vuković je dodao, da ako bi analizirali govore, suština poruke ostaje ista.
- Rubi je ove godine bio pomirljiviji, ali se poruke nisu promenile: preuzmite odgovornost, ne urušavajte evropske vrednosti, vodite računa o migracijama, dok borba protiv klimatskih promena i dalje izaziva kontroverze. Njegov cilj nije bio pridobiti Evropu emotivno, već konsolidovati stavove domaćina i istaknuti američku poziciju. Bitni akteri koji nisu bili prisutni, poput Rusije i Irana, imali su manji uticaj, dok su prisutni, kao Zelenski, bili deo fokusa.
Pritisak SAD polako daje rezultate
- Sve se radi o podeli tereta. Mislim da je pritisak, kako retorički, tako i konkretan, prisutan u Rubijevom govoru i na prethodnom NATO samitu, kada je lično prisustvovao Tramp, donekle urodio plodom. Naravno, ne možete preko noći naterati više od 20 zemalja da izdvoje 5% BDP-a za odbranu, retko koja to i radi, ali ovo je delom deo Trampove strategije, odnosno „The Art of the Deal“: traži se mnogo više nego što druga strana može da ispuni, da bi se potom postigao kompromis negde na sredini - rekao je Ivić.
Princip "štap i šargarepa"
Ivić se nadovezao da će ovaj pritisak neminovno dovesti do određenog naoružavanja Evrope.
- Da li će to biti 5% BDP-a, još je prerano govoriti, ali promene su neizbežne. Podela tereta i troškova se već godinama nalazi u fokusu, ali nikada pritisak nije bio jači nego sada. Rubio to jasno ističe, a činjenica je i da je Amerika ove godine, makar retorički, zauzela blaži pristup kako bi podstakla evropske saveznike. Prošle godine je primenjivan princip „štap i šargarepa“, dok je ove godine prisutna delimično blaža retorika. Cilj i dalje ostaje isti, ali naglasak je sada na etičkom i idejnom poklapanju, kako Amerika ne bi bila prikazana samo kao „zlikovac“ - zaključio je Ivić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj