PREMIJER GRENLANDA ŠOKIRAO PRIZNANJEM: Nismo se osećali ugroženo od Rusije ili Kine, samo od Amerike
Američke pretenzije na Grenland se nisu nimalo promenile, iako je retorika Vašingtona poslednjih nedelja omekšala i više nema pomena o vojnoj intervenciji.
Danska premijerka Mete Frederiksen potvrdila je to na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji prošlog vikenda.
Frederiksen i grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen naglasili su u Minhenu da je pritisak koji se vrši na stanovnike najvećeg ostrva na svetu neprihvatljiv. Na pitanje da li predsednik SAD Donald Tramp i dalje želi da preuzme Grenland, Frederiksen je odgovorio: „Nažalost, mislim da je želja ista“.
„Sastanak je bio konstruktivan“
U Minhenu, Frederiksen i Nilsen su se sastali sa američkim državnim sekretarom i ministrom spoljnih poslova Markom Rubiom. U otvorenoj objavi na X, danski premijer je nazvao sastanak konstruktivnim, što ukazuje da američka strana ne odustaje od svojih ideja i da danska strana ne popušta.
Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen bio je nešto konkretniji, rekavši za danski javni servis DR da su se dve strane složile da se budućnost Grenlanda mora rešiti diplomatskim putem, da su pregovori u toku i da ne postoji fiksni rok za njihov završetak.
Prema rečima ministra, Amerikancima je jasno stavljeno do znanja da se svako rešenje mora postići uz poštovanje danskog suvereniteta i prava Grenlanda na samoopredeljenje. Loke Rasmusen je takođe potvrdio da nije došlo do promene američkog stava, naime da Tramp i dalje očekuje američki suverenitet nad Grenlandom.
Premijer Grenlanda upozorava na opasne presedane
Jens-Frederik Nilsen je pre dva dana izjavio da je neprihvatljivo otimati teritorije drugih zemalja: „Ako počnemo da prihvatamo ovakav način razmišljanja, otvaramo vrata svetu u kojem velike sile dele uticaj među sobom bez poštovanja malih naroda i njihovog prava na samoopredeljenje. To nije svetski poredak koji želimo“.
Suprotno američkim tvrdnjama, Nilsen je otvoreno istakao da su SAD te koje stvaraju nesigurnost na Grenlandu: „Iz naše perspektive, godinama smo živeli u niskoj napetosti. Nismo se osećali ugroženo od Rusije ili Kine. Mnogi Grenlanđani su prvi put zaista osetili nesigurnost kada je saveznik izvršio pritisak na našu zemlju, što je stvorilo sumnje u vezi sa našom budućnosti“.
Tramp bi mogao da izazove sukob u julu
Iako je u početku tako zvučalo, Evropa i SAD se nisu zbližile na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, a od temelja NATO-a nije ostalo mnogo toga, zaključila je Klaudija Major, nemačka stručnjakinja za transatlantske odnose i dugogodišnja savetnica brojnih evropskih i američkih političara.
Mejdžor je za DR rekao da se neslaganje između Evrope i Amerike retorički smirilo, ali da ništa nije suštinski rešeno i da Tramp samo čeka novu priliku da ponovo rasplamsa sukob: „Evropljani se nadaju da je najgore prošlo, ali su svesni da nema garancija. Postoji strah da će Tramp još jednom naglasiti svoje pretenzije uoči 250. godišnjice SAD u julu“.
Mejdžor smatra da su preliminarni zaključci sa početka krize na Grenlandu prilično različiti u Evropi i u SAD: „U Evropi je to viđeno kao prelazak crvene linije - fundamentalnog pitanja poverenja. Moj utisak je da Amerikanci razmišljaju drugačije. Mnogi američki zvaničnici ne razumeju u potpunosti koliko je snažna bila reakcija u Evropi“.
Kralj Frederik dolazi u posetu Grenlandu
Istovremeno, Danska je već mesecima zauzeta pokušajima da demonstrira svoje interesovanje i suverenitet nad Grenlandom. Za dva dana, danski kralj Frederik će stići u Nuk, danski zvaničnici, ministri i vojni komandanti gotovo stalno sleću u prestonicu Grenlanda, a prošle nedelje se na ovom arktičkom ostrvu pojavio i poznati američki glumac danskog porekla, Vigo Mortensen.
Aragorn iz filma nije želeo da odgovori na pitanje zašto je došao na Grenland, ali se sastao sa premijerom Nilsenom, a u januaru je danskom digitalnom nedeljniku Sjællandske Nyheder rekao da Danska „ne bi trebalo da preda ni kvadratni centimetar Grenlanda SAD“.
Kurir.rs/Agencije
