"KALINJINGRAD BI BIO UNIŠTEN ZA 24 SATA": Bivši komandant američkih kopnenih snaga u Evropi o mogućem ratu Rusije i NATO
Bivši komandant američkih kopnenih snaga u Evropi, general-potpukovnik u penziji Ben Hodžis, u intervjuu nemačkom listu Die Welt izneo je niz tvrdnji o mogućem sukobu NATO-a i Rusije koje su izazvale ozbiljnu pažnju u bezbednosnim krugovima.
Komentarišući hipotetički scenario krize u Suvalkskom koridoru, Hodžis je ocenio da bi baltičke države u najgorem slučaju morale da izdrže do dve nedelje bez značajnijih pojačanja. Prema njegovim rečima, problem nije samo politička odluka, već logistika i vojna mobilnost. On je ukazao na to da železnički sistemi u Nemačkoj i Poljskoj funkcionišu u civilnom režimu i da prebacivanje oklopnih brigada nije moguće „preko noći“.
Hodžis je otvoreno priznao da bi NATO u prvim danima sukoba imao ozbiljne probleme sa municijom. U vežbama u kojima je učestvovao, naveo je, zalihe bi bile iscrpljene već posle dva dana intenzivnih dejstava. Kao posebno ranjivu tačku istakao je protivvazdušnu odbranu i transportnu infrastrukturu. Upozorio je da bi masovni napadi dronovima i raketama na luke i logističke centre, poput Klaipede, Rige, Talina, Gdanjska ili čak Bremerhafena, predstavljali šok za NATO.
Međutim, najzapaženija izjava odnosila se na rusku eksklavu Kalinjingrad. Govoreći o konceptu odvraćanja, Hodžis je rekao da Rusija mora da zna da bi „izgubila Kalinjingrad – i to vrlo brzo“. Doslovno je izjavio: „Prilično sam siguran da bi Kalinjingrad bio onesposobljen u prvih 24 sata.“
On je pojasnio da ne govori o kopnenoj invaziji, već o kombinaciji kinetičkih i nekinetičkih sredstava: sajber napadima, elektronskom ratovanju, neutralizaciji protivvazdušne odbrane i preciznim udarima dugog dometa na ključne vojne objekte u regionu.
Kalinjingradska oblast nije samo vojna tačka na mapi. Reč je o gusto naseljenoj teritoriji sa stotinama hiljada stanovnika i značajnim vojnim kapacitetima, uključujući sisteme dugog dometa. Izjava o njenom brzom „onesposobljavanju“ podrazumeva scenario intenzivnih udara na teritoriju nuklearne sile.
Hodžis je takođe ocenio da bi evropske zemlje, čak i bez američke podrške, mogle da nanesu ozbiljnu štetu ruskim vojnim kapacitetima u tom regionu. Kao potencijalne aktere naveo je Poljsku, a spomenuo je i mogućnost pritiska na druga strateška područja, poput Kola poluostrva na severu Rusije.
Ovakve izjave imaju višestruke implikacije. Prvo, normalizuju ideju direktnih udara na rusku teritoriju kao deo strategije odvraćanja. Drugo, dolaze od bivšeg visokog američkog komandanta, što im daje političku i vojnu težinu. Treće, podižu nivo retorike u trenutku kada je bezbednosna arhitektura Evrope već pod snažnim pritiskom.
U analitičkom smislu, Hodžisova izjava nije operativni plan, već projekcija u okviru hipotetičkog scenarija. Ipak, javno izgovorene formulacije o brzom neutralisanju teritorije druge nuklearne sile dodatno radikalizuju diskurs i pomeraju granice onoga što se u javnom prostoru smatra prihvatljivim.
U vremenu kada su komunikacione poruke deo strateškog nadmetanja, ovakve izjave nisu samo lični stav penzionisanog generala, već element šire bezbednosne debate. Pitanje koje ostaje jeste da li retorika o „onesposobljavanju za 24 sata“ doprinosi stabilnosti ili dodatno pojačava logiku eskalacije u Evropi.
Kurir.rs/Oruzjeonline/Die Welt
· Reaguj