CURE NOVI DETALJI O DRAMI U KINESKOJ VOJSCI: Situacija je gora nego što se mislilo, u Pekingu traje TIHA čistka dok svet prati druge krize, šta se to dešava?

Dok svet bruji o ratovima, protestima i globalnim potresima, u Pekingu se odvija jedna od najvećih čistki u savremenoj kineskoj vojsci, piše "Njujork tajms".

Pogođena gotovo polovina vrha vojske

Među smenjenima su komandanti zaduženi za operacije prema Tajvanu, čefovi ključnih vojnih odeljenja i lični vojni pomoćnici predsednika Si Đinpinga. Čak je i Džang Jusija, nekada drugi najmoćniji čovek kineske vojske, uklonjen bez detaljnog objašnjenja.

Razmere su takve da je, prema procenama istraživača, pogođena gotovo polovina najvišeg vojnog rukovodstva. Samo prošle godine uklonjeno je više od 60 visokih oficira, a trend se nastavio i ove godine. Mnoge ključne pozicije ostale su upražnjene, dok imenovanja novih kadrova teku sporo i pod pojačanim nadzorom.

Analitičari upozoravaju da takva čistka ne može proći bez posledica. Kratkoročno, smatraju, Kini bi bilo izuzetno teško da pokrene veliku vojnu operaciju protiv Tajvana, teritorije koju Peking smatra svojom.

Između lojalnosti i stručnosti

Problem nije samo u brojkama, već i u kombinaciji lojalnosti i stručnosti. Si traži oboje - apsolutnu političku odanost i visoku profesionalnu kompetenciju - a takvih kadrova, nakon masovnih smena, sve je manje.

Džang Jusija bio je simbol jedne generacije. Ratni veteran iz sukoba sa Vijetnamom 1979. godine i deo kruga takozvanih "crvenih prinčeva", dece revolucionara koji su stvarali Narodnu Republiku Kinu, važio je za čoveka od poverenja.

Upravo zato njegova smena podstiče sumnje da se ne radi samo o borbi protiv korupcije, već i o političkom obračunu unutar vrha Partije.

Rastuća netransparentnost i paradoks vojne moći

Novinarka i dugogodišnja poznavateljka Kine Zorana Baković upozorava da poređenja sa staljinističkim čistkama nisu precizna, ali ističe da nivo netransparentnosti u Kini raste. Vojska je u tom sistemu podređena Komunističkoj partiji, a njen vrhovni komandant je upravo Si, piše Jutarnji.

Paradoks je u tome što Narodnooslobodilačka vojska na papiru deluje impresivno, više od dva miliona aktivnih pripadnika, budžet od oko 300 milijardi dolara godišnje, ubrzana modernizacija, hipersonično oružje, novi nosači aviona i rastući nuklearni arsenal. Ipak, brojke ne znače nužno i stvarnu spremnost za rat.

Si je 2027. godinu, stotu godišnjicu osnivanja vojske, postavio kao rok do kojeg bi Kina trebalo da bude sposobna da vodi i dobije "ozbiljan rat".

Ipak, većina analitičara ne veruje da to automatski znači napad na Tajvan. Eventualni neuspeh bio bi, kako ističe Baković, katastrofalan za samu Kinu, a vojni vrh još od 1979. zazire od avantura bez jasne garancije uspeha.

Korupcija kao alat kontrole

U pozadini svega stoji korupcija. Od dolaska Sija na vlast smenjeno je više od 110 generala, a priče o razmerama bogaćenja postale su gotovo legendarne. Sistem u kojem je vojsci decenijama bilo dozvoljeno, pa čak i podsticano, da učestvuje u poslovima i polulegalnim aktivnostima stvorio je mrežu interesa iz koje je teško izaći "čistih ruku".

To Siju daje snažan instrument kontrole, jer malo ko u vrhu ima potpuno besprekoran dosije.

Današnje čistke zato imaju dvostruku funkciju: s jedne strane trebalo bi da ojačaju disciplinu i borbenu spremnost, a s druge da učvrste političku lojalnost vojnog vrha prema jednom čoveku.

Međutim, cena takve strategije mogla bi biti operativna slabost u trenutku kada Kina želi da projektuje snagu.

Na kraju, pitanje nije samo ko je sledeći na redu, već i može li vojska koja prolazi kroz najdublju unutrašnju turbulenciju u poslednjim decenijama istovremeno biti spremna za najveće geopolitičke izazove.

Si želi silu koja je i moderna i bespogovorno odana - ostaje da se vidi da li može da dobije oboje, zaključuje NYT.

(Kurir.rs/The New York Times/Jutarnji.hr/Preneo: V.M.)