KO JE ALI LARIDŽANI? MEĐU PRVIMA NAREDIO KRVAVO GUŠENJE PROTESTA! Preuzima vođstvo nad Iranom, posle likvidacije ajatolaha Alija Hamneija? (FOTO)
Iskusni iranski političar Ali Laridžani, koji je u nedelju najavio formiranje privremenog saveta vođa nakon vazdušnog napada u kojem je ubijen vrhovni lider ajatolah Ali Hamnei, ponovo se pojavio prošle godine kao jedna od najmoćnijih figura u iranskoj bezbednosnoj hijerarhiji.
Laridžani upravlja širokim spektrom poslova, od nuklearnih pregovora i regionalnih veza Teherana do nasilnog suzbijanja unutrašnjih nemira.
Političko i obaveštajno iskustvo
Potekao iz jedne od vodećih klerikalnih porodica u zemlji, Laridžani je nadgledao iranske napore da se postigne nuklearni sporazum sa SAD, samo mesec dana nakon što ga je Vašington sankcionisao zbog navodnog smrtonosnog gušenja protesta protiv vlade.
On je optužio Sjedinjene Države i Izrael za pokušaj pljačke i razgradnje Irana, i upozorio da će separatističke grupe biti oštro kažnjene ukoliko pokušaju bilo kakvu akciju.
Televizija Iran TV je takođe objavila da je u udarima ubijen i šef Generalštaba iranske vojske Abdolrahim Musavi.
Laridžani je u avgustu imenovan za sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost (SNSC) i tokom karijere je držao visoke funkcije, ističući se lojalnošću prema Hamneiju i reputacijom pragmatičnog lidera u odnosima sa rivalskim frakcijama sistema.
Povratak u visoku diplomatiju
Njegov status pouzdanog stratega Hamneija potvrđen je prošlog meseca putovanjem u Omanradi pripreme indirektnih nuklearnih pregovora sa SAD, dok je Vašington povećavao vojno prisustvo na Bliskom istoku.
Laridžani je takođe poslednjih meseci nekoliko puta putovao u Moskvu kako bi razgovarao o bezbednosnim pitanjima, što je znak njegovog povratka u visoku diplomatiju.
Pragmatičan pristup nuklearnom pitanju
Laridžani, koji je ranije vodio SNSC pre 20 godina, ponovo je preuzeo rukovodstvo nakon dvanaestodnevnog vazdušnog rata između Irana i Izraela, u kojem su učestvovale i SAD.
Govoreći o nuklearnom pitanju, Larijani je rekao:
- Po mom mišljenju, ovo pitanje je rešivo. Ako je zabrinutost Amerikanaca da Iran ne treba da stigne do nuklearnog oružja, to se može rešiti.
Kontroverze zbog suzbijanja protesta
Međutim, nakon masovnih protesta protiv vlade u januaru, njegova uloga u Savetu za bezbednost bila je kritikovana u Vašingtonu. Prema američkim sankcijama, Laridžani je bio u prvom planu gušenja demonstracija koje su zahvatile Iran u januaru.
- Laridžani je bio jedan od prvih iranskih lidera koji je pozvao na nasilje protiv legitimnih zahteva naroda - navodi se u saopštenju američkog Ministarstva finansija.
Grupe za ljudska prava procenjuju da je u gušenju protesta ubijeno hiljade ljudi, što su najteži unutrašnji nemiri u Iranu od Islamske revolucije 1979.
Stav prema protestima i stranim silama
Laridžani je razumeo ekonomske razloge za proteste, ali je osudio oružane akcije za koje tvrdi da ih je podsticao glavni neprijatelj Irana - Izrael.
- Narodni protesti moraju biti potpuno odvojeni od ovih terorističkim grupama sličnih elemenata. Buntovnici su urbana kvazi-teroristička grupa - rekao je Laridžani.
Nuklearni pregovori i ranija karijera
Bivši član Iranske revolucionarne garde, Laridžani je bio glavni nuklearni pregovarač od 2005. do 2007. godine, braneći iransko pravo na obogaćivanje uranijuma. Uporedio je evropske pokušaje da se odustane od proizvodnje nuklearnog goriva sa "razmenom bisera za bombon".
On je bio predsednik parlamenta od 2008. do 2020. Tokom tog perioda, Iran je 2015. potpisao nuklearni sporazum sa šest svetskih sila. SAD su se povukle iz sporazuma 2018. pod predsednikom Donaldom Trampom.
Veze sa Rusijom i Kinom
Laridžani je upozoravao da nuklearni program Irana "nikada ne može biti uništen". Posetio je Moskvu i sastao se sa predsednikom Vladimirom Putinom, jačajući savezništvo sa ključnom svetskom silom i balansirajući pritisak SAD.
Takođe je unapređivao pregovore sa Kinom, što je dovelo do 25-godišnjeg sporazuma o saradnji 2021.
Biografija
Rođen je u Nadžafu u Iraku, 1958. godine, u jednoj od vodećih šiitskih klerikalnih porodica. Preselio se u Iran kao dete i doktorirao filozofiju. Njegova braća takođe su držala visoke funkcije u sudstvu i ministarstvu spoljnih poslova.
Jedna od Laridžanijevih ćerki otpuštena je u januaru sa nastavničke pozicije na američkom univerzitetu Emori zbog protesta iransko-američkih aktivista nezadovoljnih njegovom ulogom u gušenju protesta.
· Reaguj