"AMERIKA NEMA TAJ LUKSUZ DA OVAJ RAT DUGO TRAJE" Stručnjaci o međunarodnim tenzijama i sukobu Izraela i SAD protiv Irana: "Ko zapravo daje zeleno svetlo?"
Kuda bi ovaj rat mogao dalje da vodi. Američki i britanski mediji su od prve sekunde izveštavali o početku napada. Jedna stvar se stalno ponavljala - nije zauzimala mnogo prostora, ali ima ozbiljnu težinu: Iran je, po svemu sudeći, na ovakvu situaciju mnogo spremniji nego što su Izrael ili Sjedinjene Američke Države očekivali.
O trenutnoj situaciji u svetu, u emisiji "Ni 5 ni 6", koja se emituje na Kurir televiziji, govorili su Milan Jolović - pukovnik u penziji, Jugoslav Petrušić - međunarodni agent i Vladan Glišić - advokat i analitičar.
Vrlo brzo su se pojavili snimci napada na vojne baze, ali zbog ograničenog interneta u Iranu teško je proveriti informacije, uključujući tvrdnje da je pogođena osnovna škola u kojoj je, prema prvim izveštajima, stradalo 40–100 dece.
Region je već počeo da zauzima strane. U Mostaru su organizovani protesti na kojima je izražena podrška Iranu. Predsednik Hrvatske,Zoran Milanović, izjavio je da je zadovoljan što Hrvatska nema veze sa Izraelom i da država neće sarađivati sa, kako je rekao, „zločincima“.
Reagovao je i ruski predsednik Vladimir Putin, koji je izjavio da je u stalnom kontaktu sa Iranom, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenskiponudio svoju pomoć.
- S obzirom na koncentraciju snaga u Persijskom zalivu i Sredozemnom moru - raspoređivanje dva nosača aviona, prebacivanje borbenih letelica u region, kao i naređenje da se evakuiše osoblje iz pojedinih ambasada i baza - bilo je jasno da se sprema rat. Pitanje više nije bilo da li će doći do sukoba, već kada će se to dogoditi - rekao je Jolović.
Ko zapravo daje zeleno svetlo?
Jolović je rekao da, iako formalnu odluku donosi predsednik SAD, ključni trenutak za pokretanje akcije dolazi iz bezbednosnih struktura koje raspolažu informacijama sa terena.
- Postavilo se i pitanje ko je dao signal za početak. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država daje političko odobrenje za akciju, ali operativni signal dolazi od obaveštajnih službi. One su na terenu i raspolažu konkretnim informacijama. Iran je, sudeći po razvoju događaja, duboko infiltriran, što je pokazala i ranija praksa ciljane eliminacije visokih vojnih i državnih zvaničnika - naveo je.
Ratovi na daljinu i pitanje interesa
Petrušić podseća da se savremeni sukobi već decenijama vode uglavnom iz daljine i poručio je da u takvom kontekstu treba razmotriti kome je uopšte odgovaralo da se aktuelna kriza razvije u ovom smeru.
- Ako se vratimo unazad, od rata na Kosovu pa do danas, vidimo da se savremeni ratovi uglavnom vode sa distance - preciznim udarima, obaveštajnim operacijama i tehnološkom nadmoći, a mnogo ređe klasičnim, direktnim kopnenim sukobima velikih razmera. Ako posmatramo širu geopolitičku sliku, postavlja se pitanje kome je odgovaralo da se stvari razviju u ovom pravcu - kaže Petrušić.
Nadovezao se:
- Jedno od mogućih tumačenja jeste da su i velike sile imale svoje interese u ubrzavanju događaja. Zbog rata u Ukrajini i rastućih tenzija na istoku Evrope, uključujući odnose Poljske, Belorusije i Rusije, Moskvi je bilo važno da rastereti sopstvenu stratešku poziciju i preusmeri fokus globalne pažnje. Evropska unija se već suočila sa prekidima ili ograničenjima u snabdevanju ruskim energentima. Uništavanje ili blokiranje energetskih tokova ka Evropi već je imalo ozbiljne posledice po ekonomiju. Sada se otvara pitanje novih udara na energetske pravce i izvore - objasnio je.
Složena unutrašnja struktura Irana
Glišić ističe da Iran nije homogena država, već zemlja sa više etničkih i nacionalnih zajednica, gde različiti politički stavovi doprinose složenosti unutrašnjih prilika.
- Iran je država sastavljena od više etničkih i nacionalnih zajednica. Većinu čine Persijanci, koji nose identitet i kontinuitet iranske države, ali u zemlji žive i Kurdi, Beluči, Azerbejdžanci i druge manjinske grupe. Kao i u svakoj multinacionalnoj državi, postoje različiti politički stavovi, uključujući i nezadovoljstvo ili separatističke težnje kod pojedinih delova stanovništva - rekao je Glišić.
Ujedinjenje pred spoljnim izazovima
Glišić je zaključio da, iako unutrašnje razlike ostaju, istorija pokazuje da se društva u trenucima spoljne pretnje često ujedinjuju, što dodatno otežava predviđanje razvoja događaja u Iranu.
- Međutim, istorija pokazuje da se u trenucima spoljne pretnje društva često homogenizuju, bez obzira na unutrašnje podele. Primer iz 1999. godine to potvrđuje - mnogi koji su bili protiv tadašnje vlasti ujedinili su se suočeni sa spoljnim napadom. Slična dinamika može se očekivati i u Iranu: unutrašnje razlike ne nestaju, ali prioritet postaje odbrana države. U ovako složenim situacijama teško je predvideti tok događaja - zaključio je.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
