10 KLJUČNIH TAČAKA HAOSA NA BLISKOM ISTOKU Ovo je detaljna analiza CNN koja otkriva stanje u sukobu SAD i Irana: Ko je nadmoćan i gde vlada najveće rasulo

Bret Makgurk, analitičar za globalna pitanja na CNN, koji je služio na visokim pozicijama u nacionalnoj bezbednosti pod predsednicima Džordžom V. Bušom, Barakom Obamom, Donaldom Trampom i Džoom Bajdenom, rekao je da, iako američka i svetska javnost nemaju uvid u strogo poverljive izveštaje iz Sobe za hitne operacije (odakle Tramp i vojni vrh upravljaju napadima na Iran), trenutno dostupni podaci oslikavaju preciznu procenu stanja na terenu.

Američke i izraelske snage su praktično uništile iransku protivvazdušnu odbranu, što im omogućava slobodne letove iznad Irana uz minimalan rizik. To omogućava njihovim avionima da lete iznad Irana po sopstvenoj volji uz minimalan rizik dok god sukob traje.

2) Haos u iranskom rukovodstvu

Eliminacija 48 ključnih lidera, uključujući Alija Hamneija, izazvala je duboko rasulo u lancu komandovanja, a iranski zvaničnici priznaju da njihove jedinice verovatno deluju nezavisno. Iranski ministar spoljnih poslova je priznao da vojne jedinice verovatno deluju nezavisno jer su izgubile kontakt sa centralnom komandom.

3) Problem nasleđivanja

Zasad ne postoji jasan naslednik Hamneija, što bi moglo dovesti do daljeg urušavanja temelja islamske republike u narednim nedeljama. Jedan od glavnih kandidata, Ebrahim Raisi, poginuo je u padu helikoptera pre dve godine, dok bi se Hamneijev sin Modžtaba suočio sa brojnim preprekama uprkos vezama sa Islamskom revolucionarnom gardom. Iako režim tvrdi da prelazni savet donosi odluke, niko od zvaničnika još uvek nije viđen u javnosti dok traju neprestani udari na iransko rukovodstvo.

4) Matematika raketa

Glavni prioritet saveznika je uništavanje iranskih lansera kako bi se smanjio broj raketa koje Iran može da ispali u jednom plotunu. Ovo će biti težak zadatak jer su zalihe raketa kratkog i srednjeg dometa verovatno disperzovane i sakrivene pre upotrebe. U narednim danima ključno je pratiti da li će Iran moći da održi intenzitet baražne vatre ili će vojni udari doneti željeni efekat slabljenja.

5) Uvlačenje država Zaliva

Odluka Teherana da gađa hotele i civilnu infrastrukturu u državama poput Saudijske Arabije i UAE direktno je uvukla ove zemlje u sukob. Ovi napadi su naterali regionalne sile da ostave po strani politička neslaganja pred zajedničkom pretnjom i razmotre sopstveni vojni odgovor. Formiranje šire koalicije potvrđuje i zajednička osuda pet država Zaliva i Jordana, koji su uz SAD proglasili pravo na samoodbranu.

6) Odsustvo saveznika

Rusija trenutno nema kapaciteta da zameni uništenu iransku protivvazdušnu odbranu, dok Peking zavisi od stabilne trgovine kroz Ormuski moreuz. Uprkos istorijskom partnerstvu, obe sile su ostale na nivou verbalne osude američkih i izraelskih udara bez konkretne pomoći. To ostavlja Iran u situaciji da se u jeku najteže krize praktično brani potpuno sam.

7) Pasivnost podružnica

Iranski asimetrični alati, poput sajber operacija i proksi milicija, trenutno deluju neaktivno ili potisnuto. Čak je i Hezbolah do sada ostao pasivan na severnoj granici Izraela, dok lideri u Iraku ulažu napore da svoju zemlju zadrže van direktnog sukoba. Ovakav nedostatak akcije može biti odraz potpunog rasula u komunikaciji, ali i svesne pripreme za neki budući udar. (Tekst je pisan pre nego što se Hezbolah priključio ratu).

8) Energetski potresi

Cene nafte su skočile odmah po otvaranju tržišta, ali je OPEK brzo reagovao odlukom o povećanju proizvodnje. Iran se nada da će ovaj skok cena pojačati unutrašnji pritisak na Trampa, ali su globalna tržišta danas mnogo otpornija nego decenijama ranije. Kako su SAD postale najveći svetski proizvođač, svaki značajniji poremećaj cena zbog izvoza sa Bliskog istoka verovatno će biti kratkog veka.

9) Vojna i Politička moć

Ogromna konvencionalna nadmoć SAD daje Trampu brojne vojne opcije, ali to samo po sebi ne garantuje promenu političkog kursa Irana. Vojna prednost može oblikovati iranske proračune, ali je malo verovatno da će novi lideri lako odustati od ideologije neprijateljstva prema Zapadu. Politički ishod ostaje neizvestan uprkos tome što saveznici trenutno mogu da biraju ciljeve širom iranske teritorije.

10) Nepoznat krajnji cilj

Najveća nepoznanica je to što kampanja trenutno nema jasnu izlaznu strategiju niti definisan krajnji cilj. Ratovi nose sopstveni zamah i nemoguće je predvideti kuda će ova situacija odvesti region u narednih 48 sati. Čak i u slučaju masovnog ustanka naroda protiv ostataka režima, ostaje otvoreno pitanje da li bi SAD upotrebile vazdušnu silu da spreče novo krvavo gušenje protesta."

Strateška i taktička prednost mogu koegzistirati sa dubokom neizvesnošću o tome kuda sve ovo vodi. To je verovatno ukupna procena koju Donald Tramp prima, dodaje se.

(Kurir.rs/CNN/P.V.)