OVAKO JE SVE POČELO! EVO ZAŠTO SU IRAN, IZRAEL I AMERIKA U RATU - Čitava hronologija događaja: Od Persijskog carstva do danas

Izraelske snage su pokrenule "preventivni napad" na Iran, a u zemlji je proglašeno vanredno stanje. Napad dolazi nakon što je predsednik SAD, Donald Tramp, nedeljama pretio udarima na Iran zbog njegovog nuklearnog programa, kao i zbog unutrašnje represije u kojoj su, prema navodima, hiljade demonstranata izgubile život.

Persijsko carstvo

Nekadašnje Persijsko carstvo bio je današnji Iran. Prvi pojam Persije se može naći u Medijskom carstvu, gde su Međani ujedinili teritorije i oblasti kao što su Medija i Persija. Ta teritorija se bazirala na iranskoj visoravni i danas podseća na iransku državu. Postali su carstvo koje je obuhvatalo skoro polovinu tadašnje svetske populacije. Država se prostirala od Indije na istoku pa skoro sve do granica današnje Srbije. To je bilo ogromno carstvo, do tada nepoznato u svetskoj istoriji. Od 1935. godine usvojena je konvencija da se umesto termina Persija upotrebljava termin Iran.

Zbog ovakve istorije, jednom Irancu je veoma bitna veličina njegove države, te se veruje da zbog toga Iranci žele da budu pokretači te antigobalne koalicije, koju bi pored njih činile Rusija i Kina.

Iran postaje centar šiitskog islama, a taj pravac se zadržao sve do danas.

Izrael nastaje 1948. godine, odmah nakon završetka Drugog svetskog rata. Iran je bio jedna od prvih država koja je priznala Izrael. Tek u drugoj polovini 20. veka dolazi do eskalacije sukoba. Iran je takođe bio zavisan od Britanije i Amerike, jer su im, po pronalasku nafte, ponudili da će se njihove kompanije baviti eksploatacijom, što su Iranci vrlo rado prihvatili. Takva politička zavisnost, prvo od Britanije, a potom od Sjedinjenih Američkih Država, primorala je Iran da među prvima prizna državu Izrael.

Na mesto premijera dolazi Mohamed Mosadek, koji je imao za cilj da oduzme iransku naftu Britancima, što se njima nikako nije dopalo. On je praktično nacionalizovao britansku naftnu kompaniju. Vinston Čerčil i Entoni Idn radili su na obaranju iranskog predsednika vlade.

Mešanje Amerike

U tom momentu Amerika se umešala u spor Britanije i Irana. Vojnim udarom kojim je oboren Mohamed promenjena je svest Iranaca o Sjedinjenim Američkim Državama. Obaranje se vezuje kao ključan događaj za dolazak islamista na vlast.

Prozapadni predsednik dolazi na vlast

Posle nekoliko dana Mohammad Reza Šah se vratio na vlast kao prozapadni političar. Godine 1955. uveo je Iran u vojni savez CENTO pakt i pretvorio ga u regionalno strateško uporište SAD-a. Vladao je autoritativnim režimom. Njegova vladavina izazvala je otpor naroda. Nezadovoljne mase sprovele su revoluciju, a Reza je pod pritiskom napustio zemlju 1979. godine. Iranski narod okrenuo se protiv Amerike i njenog saveznika Izraela. Ameriku vide kao najveći problem, a Izrael kao njen modus operandi.

Islamska revolucija i dolazak Ajatolaha Homeinija na čelo države

Ideja islamskih mula bila je da se revolucija širi i da druge države prihvate njihovu ideologiju i borbu protiv Izraela. Amerika je nakon bekstva Šaha Reze dozvolila njegov boravak u SAD, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo Iranaca. Revoluciju su izveli mladi islamisti. Četvrtog novembra 1979. Iranci su upali u američku ambasadu u Teheranu. Uspeli su da uzmu za taoce 53 Amerikanca, a talačka kriza trajala je ukupno 444 dana.

Nakon Islamske revolucije 1979. godine, Iran pod vođstvom ajatolaha Homeinija želi da širi svoju ideologiju i da se suprotstavi Izraelu i uticaju SAD u regionu.

Iran šalje pripadnike Revolucionarne garde u Liban i počinje da finansira šiitske grupe, da ih vojno obučava, da im obezbeđuje oružje. Iz tih grupa nastaje Hezbolah početkom osamdesetih godina.

Bez Islamske revolucije, današnji odnosi Irana i Izraela verovatno bi izgledali potpuno drugačije.

Nuklearni potencijal

Iran danas tvrdi da mu je nuklearni program namenjen za mirnodopske svrhe: energiju, medicinu ili istraživanja. Međutim, problem je u tome što ista tehnologija za civilnu upotrebu može, da se koristi i za pravljenje nuklearne bombe, što Amerika kako kaže, vidi kao pretnju. Ako bi Iran imao nuklearno oružje, Izrael smatra da bi to drastično promenilo bezbednosnu ravnotežu u regionu. 

Ako Iran razvije nuklearno oružje, Amerika bi izgubila stratešku kontrolu u regionu. 

Iran i energenti

Posebno na Perzijskom zalivu Iran ima ogromne rezerve nafte i gasa, to mu daje političku i ekomonsku nadmoć u regionu. Političku jer su se energenti poslednjih godina veoma sekuratizovali. Iran koristi energente kao politički i ekonomski pritisak. Izrael i SAD žele da ograniče iranski uticaj, kako bi energetski tokovi i sigurnost njihovih saveznika ostali stabilni.

Preventivni udar kao zvanično obrazloženje

Amerika i Izrael napali su Iran u subotu 28. februara. 

Odgovornost za operaciju prva je preuzela izraelska vlada, koja je napad opisala kao nužnu meru samoodbrane. U saopštenju Ministarstva odbrane Izraela navodi se da su obaveštajni podaci ukazivali na neposrednu opasnost od masovnog napada iranskim raketama i dronovima. Ministar odbrane Israel Kac proglasio je vanredno stanje širom zemlje i naglasio da je cilj operacije uklanjanje egzistencijalne pretnje.

"Država Izrael pokrenula je preventivni napad kako bi neutralisala pretnje koje dolaze iz Irana", izjavio je Kac.

Ovakve poruke nastavak su višemesečnih upozorenja iz Jerusalima i Vašingtona. Još od „dvanaestodnevnog rata“ u junu 2025. godine, kada su Izrael i SAD gađali iranska nuklearna postrojenja, jasno je stavljeno do znanja da se nastavak iranskog nuklearnog i balističkog programa neće tolerisati.

Iako detalji o navodnom planiranom iranskom napadu nisu objavljeni, izraelski zvaničnici tvrde da je vojna akcija bila neizbežna kako bi se sprečila veća katastrofa.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs